Užina puna leda

,

– On diskriminiše romsku decu i zbog toga smo primorani da šaljemo dopise resornom ministarstvu, a ako treba gonićemo ga i sudskim putem – kaže Zemurović – Većina ne razume šta zapravo osiguranje učenika podrazumeva. Imamo slučajeve da roditelj dođe i traži besplatnu užinu za svoje dete, a ne zna koji razred ono pohađa – kaže Petković

– Gde su pet hiljade evra koje dobija od NVO za užinu? Ja sam bio kod Novice TONČEVA (predsednika opštine Surdulica, p.a.) i on mi je rekao da je užina besplatna. Ovaj direktor te pare uzme za sebe, a od nas traži da mi plaćamo užinu za našu decu koja je besplatna – govori Destan MUČIĆ, meštanin sela Jelašnica, dok pokušava da nadglasa ostale okupljene Rome u tzv. Cigan mali, naselju koje broji oko 200 domaćinstava.

PETICIJA

– Lopov! Fašista! – dobacuje neko iz busije nezadovoljnih Roma. Preko pedeset ljudi, formira krug i pokušava da kaže po nešto o Zoranu PETKOVIĆU, direktoru tamošnje osnovne škole „ Bora Stanković“ čijim su radom nezadovoljni. Nimalo ne štede na „epitetima“.

Šerif ZEMUROVIĆ, lokalac kome je pripala zasluga za ovaj neobičan skup i koji je na sebe preuzeo odgovornost lidera, pokazuje peticiju sa tridesetak imena roditelja kojom se zahteva smena Petkovića.

– Ljudi su se skupili kako bi podržali peticiju koju su potpisivali roditelji. Direktor diskriminiše romsku decu i zbog toga smo primorani da ovako reagujemo i šaljemo dopise resornom ministarstvu, a ako treba gonićemo ga i sudskim putem – kaže Zemurović, i predaje papir sinu koji iščitava sadržinu okupljenima.

Ovaj visoki mladić, razgovetnim glasom uspeo je da na kratko utiša sve okupljene čitanjem dopisa, dok su neki pozirali ispred aparata sa neskrivenim osmehom na licu.

Zima je pokazivala zube u pretposlednjim danima januara. Jutarnji mraz štipao je obraze i ruke. Hladnoća je unosila nemir kod pojedinaca.

– Ajde ljudi, pobeći će nam direktor, ajdemo do škole, dok je novinar tu – predlaže neko od prisutnih i povorka užurbano kreće, velikom nizbrdicom, jedinim putem ka školi, budući da je romsko naselje smešteno na nešto većoj visini od ostatka kuća u selu.

Nizbrdica je poput staze za veleslalom. Led na njoj se cakli na zubatom zimskom suncu. Jednostavno je nemoguće održati balans, a da se barem jednom ne izgubi tlo pod nogama, mada ima i deonica bez snega i leda. Očišćeni su vrh, sredina i podnožje puta, dok na ostalim delovima mora da se „balansira“.

Aldija ALITOVIĆ, otac dvoje dece, kao da se pravda:

– Mi iz naselja smo planski lopatama čistili najkritičnije delove. Kako mogu da pustim decu da po ovom ledu idu u školu kada može da padne usput i da, ne daj Bože, nešto polomi – pita se Alitović.

On kaže i da bagerista Direkcije, koja se stara o putevima, nije hteo da počisti jedino put ka romskom naselju.

Sa bočnih strana puta uzdižu se nanosi snega. Tragovi ipak ukazuju na to da je ovde prošla mehanizacija. Zemurović objašnjava da je bilo potrebno više od jednog poziva Direkciji kako bi se umilila da i ka njihovim kućama počisti sneg.

– Za školsku slavu, Svetog Savu, počistili su glavni seoski put ka školi, jer je direktor tako tražio od nadležnih zbog proslave. Mi Romi kao da ne postojimo, niko nama nije hteo da očisti put, jer se odvaja od glavnog, iako su naša deca koja pohađaju školu najbrojnija i dolaze upravo iz Cigan male. Rekli nam da uzmemo lopate i da počistimo. Tek kada sam rekao da ću poslati dopis nadležnima, oni su došli bagerom – ljuti se Zemurović.

U belini koja dominira pejzažom izdvaja se grupa đaka koja se vraća kućama. Njima zima ne smeta mnogo, priča i grudvanje odlična su im zanimacija. Sa čizmama na nogama i rančevima na leđima mimoilaze nas kikoćući se.

Nailazimo na jednu uzbrdicu. Nešto ranije tu smo prošli kolima, a vozač nije smeo da koči jer bi se lako zaneli i sleteli sa puta. Nova grupa đaka dolazi nam u susret i, korak po korak, obazrivo gazi led.

Postajalo je sve jasnije kakvim se egzibicijama treba poslužiti ne bi li neko ostao na nogama, a usput izbeći vozila koja dolaze u susret, kod kojih kočenje nije opcija.

Nakon pomenutog uspona, puta se račva: jedan pravi, izbrazdan i nesiguran čak i za pešaka, i drugi alternativni, koji su ugazili đaci ne bi li smanjili vreme putovanja do škole i nazad. Budući da se nikome nije gazio sneg iznad članaka, formirana je kolona, jedan po jedan, i grupa je nastavila put ka školi.

Ugledali smo dugu crvenu zgradu opasanu video nadzorom, sa PVC stolarijom. „Ekspedicija“ malo snižava ton, ulazi u hol zgrade i zahteva sastanak sa direktorom.

Petković ljubazno prima Zemurovića i dolepotpisanog kako bi se upoznao sa optužbama koje mu se stavljaju na teret. Budući da nije razumeo zbog čega je podignuta tolika buka oko užina, dao je odgovor najpreciznije što je mogao.