Ničija stvar

Eko Taxi Vranje

Nikom ništa: Milićević, vladika Pahomije, ,

A šta pa sa episkopom vranjskim, Pahomijem, koga Milićević tako kvalifikuje?  Je li i to govor mržnje, ili možda precizno izražavanje čoveka, koji se, eto, u te stvari ponešto i razume?



 

Nikom ništa: Milićević, vladika Pahomije Obezbeđenje Irineja (patrijarha SPC – p. a.), Irineja (vladike bačkog – p. a.) i homopedofila Pahomija (vladike vranjskog – p. a.) nisu dali izraelskom ambasadoru da prisustvuje obeležavanju racije. Goreće u paklu!

– Neka je prokleta zemlja u kojoj su paščad puštena, a kamenje vezano!

Ova dva citata izazvala su pravu buru u srpskoj javnosti, i iznova, po ko zna koji put, postavila bolna pitanja naše svakodnevice – gde se završava sloboda mišljenja i izražavanja, a odakle počinje govor mržnje? Koliko su jasno omeđene granice između crkve i države? Koliko dnevna politika, a naročito u predizbornom zemanu, utiče na pojavu ovakvih skandala?

MANTIJA KAO MASKA

Naime, autor prvog citata je Boris Milićević, član Glavnog odbora SPS i gej aktivista, a drugog vladika bački Irinej. Skandal je nastao povodom obeležavanja zloglasne novosadske racije, u kojoj je 1942. godine mađarska okupatorska vojska pod led Dunava bacila najmanje 1.300 Novosađana. Ove godine, SPC je obeležavanje ove tragedije uzela pod svoje, ne pripustivši gradske funkcionere, na čelu sa gradonačelnikom, i predstavnike diplomatskog kora, da odaju poštu žrtvama ovog pogroma. Crkveno obezbeđenje, sa vojničkim pantalonama ispod mantija, koje su bile samo maska, nije dopustilo sekularnim predstavnicima vlasti i njihovim gostima, da odaju počast žrtvama, te su ovi kao pastorčići odstojali izvan zaštitine trake. U isto vreme, najviši predstavnici SPC, na čelu sa patrijarhom Irinejom, njegovim imenjakom vladikom bačkim, te vladikom vranjskim Pahomijem, producirali su se kroz pravoslavna opela, mada je među žrtvama racije bio i veliki broj Jevreja, Roma, i ostalih pripadnika nacionalnih zajednica multietničke Vojvodine.

PRAKSA DOBRE SARADNjE
Vranjske su, povodom izjava Borisa Milićevića, episkopu vranjskom g. Pahomiju, uputile telefaks sledeće sadržine:
– Vaše preosveštenstvo, molimo Vas da u cilju objektivnog informisanja javnosti, a u praksi dobre saradnje Eparhije vranjske sa medijima, date komentar na nedavnu izjavu Borisa Milićevića, objavljenu u masmedijima, u kojoj Vas dotični kvalifikuje vokabularom, koji je na granici „govora mržnje“ i „slobode govora“.
– Gde je distinkcija između ta dva pojma?
– Kako Vi lično doživljavate ovu izjavu, i koliko ona može da utiče na duhovno zdravlje verujućih ljudi na prostoru Eparhije vranjske?
-Na kraju, ali ne i najnevažnije, koliko je, i na koji način, u ceo ovaj incident uključena i dnevna politika, uzimajući u obzir da je Milićević istaknuti član jedna od partija na vlasti, da je deklarisani pripadnik gej populacije, a da se izbori približavaju.
Odgovore na ova pitanja pročitaćete nikad.

To je izazvalo gnev Milićevića, pa je dao pomenutu izjavu, objavljenu na društvenoj mreži Tviter, i obnarodovanu kroz medije. Da li je to govor mržnje? Milićević je za beogradski „Kurir“ tom prilikom izjavio – „Ako vi mislite da je to govor mržnje, prijavite me sudu! Ako u Zakonu o zabrani diskriminacije nađete da je to to, slobodno pozovite nadležne institucije“!

Sad, a propo Milićevića, postavljaju se određena pitanja, u kontekstu države u kojoj živimo, a koja sve više postaje jedan amalgam klerikalnog i sekularnog, autokratije i demokratije, ljudskih i manjinskih prava i njihovog svakodnevnog kršenja, dok kroz ar-kapiju nezaustavljivo prodire vrhunski princip – partokratija.

Elem, kako jedan deklarisani pripadnik marginalizovane i stigmatizovane grupe u Srbiji, kao što je gej populacija, koristi vokabular koji je obično uperen protiv pripadnika iste te populacije? Kako se jedan javno deklarisani gej aktivista učlanjuje u partiju, na čijem je čelu čovek, koji je u funkciji ministra policije zabranio Paradu ponosa? Još pritom Milićević izjavljuje da se učlanio u SPS, „jer je to stranka slobode misli i govora“?! I kako to jedan ateista, kako sebe definiše Milićević, koristi u javnoj komunikaciji pojmove kao što je „pakao“? Pa, ako ne veruje u boga, ergo, ne veruje ni u đavola?

S druge strane, SPC oličena u vladiki bačkom Irineju, nestrpljivo odgovara na ovo u istom, reklo bi se, „piljaričkom“ stilu:

– Imajući u vidu činjenicu – kaže se u saopštenju iz Kancelarije episkopa bačkog – ko je autor zlobne i, pritom, veoma glupe i besmislene izjave, kao i to da je imenovani poznatiji javnosti po svojoj aktivnosti u alijansi (gej – p. a.) nego po uspesima unutar njegove sadašnje partije, u misao nam dolaze stihovi poznatog domaćeg pesnika (Matija Bećković – p. a.): „Neka je prokleta zemlja u kojoj su paščag puštena, a kamenje svezano“.

– Na žalost – nastavlja se u saopštenju – u današnje vreme je dovoljno da izgovorite ovakvu i sličnu glupost, pa da tome budu posvećene dve stranice dnevnih novina i u tom smislu bi bilo zanimljivo znati zbog kakve gluposti je imenovani izabran u glavni odbor jedne od vladajućih partija. Uostalom, to je lako dokučiti…

– O metafizičkim stvarima, pak – poentira se na kraju saopštenja – bezbožnik Milićević nije pozvan da govori, a za ono drugo o čemu bi iz svog bogatog iskustva mogao da govori, sigurni smo da nema bog zna kakvu publiku.

LOV U MUTNOJ VODI
– Sve se tu izmešalo – kaže Mirko Djorđević, sociolog religije – i dobilo zaista fantastične razmere. Kod nas se to videlo u držanju prvaka uticajne Miloševićeve SPS, koja se vrlo brzo, iako se u njegovo vreme nije doktrinarno nije vezivala za gej populaciju, sada njegovi naslednici uključuju u „trend“.
– I tako se – nastavlja Djorđević – ta mešavina sada pravi, iz političke konjunkture, pa u predizborno vreme, imamo političku kohabitaciju između crkve, partija i gej populacije. Nema više starozavetnih pojmova „Sodoma i Gomora“.
– Ima toga i u drugim institucijama – nastavlja Djorđević – ali se SPC ponaša licemerno. Ona osuđuje homoseksualizam, ali kad njeni ljudi dođu pod udar zakona, kao vladika Pahomije, onda ona te slučajeve brani i zataškava. I tom licemerju nema kraja, pogotovo sada, pred izbore, u mutnoj vodi, gde takvi najbolje love.

UPRPIO I RETERIRAO

I eto na kom nivou se danas i ovde vodi javna polemika i komunikacija između crkvenog i partijskog velikodostojnika. Međutim, ono čemu se Milićević ponadao, „ da u partiji neće imati nikakve posledice, niko nije reagovao“, brzo je palo u vodu.  SPS, „stranka slobode misli i govora“, kao što se i videlo u slučaju progona sada već bivšeg direktora Narodne biblioteke Srbije Sretena Ugričića, kome je Ivica Dačić, ne zna se u kojoj funkciji – šefa SPS, potpredsednika vlade ili, najverovatnije, ministra policije, poručio da takve izjave može da daje iz apse, ali ne sa mesta direktora Narodne biblioteke Srbije, i u slučaju Milićevića je munjevito reagovao:

– Istina je da kod nas postoji sloboda misli i govora i da svako ima pravo na mišljenje, ali svakako da se ne sme koristiti takav rečnik i govor mržnje. Takav način komunikacije nije dozvoljen u politici, i ukoliko se ponovi, Milićević će biti isključen iz stranke.

Milićević se odmah uprpio, i reterirao:

– Ako pažljivo pročitate – kaže Milićević – videćete da sam mislio na njihovo obezbeđenje, a ne na njih.

Pa da, valjda, ne bi baš ispao metafora ženskog polnog organa, koga inače ne preferira, dodaje:

– Ma, o njima (SPC – p. a.) – uopšte i ne razmišljam.

Boris Milićević je u direktnom razgovoru „celu aferu“ nazvao „glupom“ i „podmetnutom“. Ko ju je podmetnuo? On je odbio da komentariše ceo slučaj, navodeći da Vranjske nisu prvi medij koje ga je povodom toga zvao, i da „pokušavamo da izigravamo istraživačko novinarstvo“. I pored odbijanja da izjavu da, Milićević nije prekidao vezu, a nakon njenog prekida, najzad, poslao je sms poruku da traži autorizaciju svoje izjave. Izvinite, koje izjave?

No, tu je i druga strana – kakve će posledice snositi Irinej, vladika bački, od svog „šefa“, IH? Nije li i on u svom reagovanju istupio nestrpljivo, uvredljivo, potencirajući seksualno opredeljenje i partijsku pripadnost Milićevića, nasuprot temeljnim principima izvornog hrišćanstva, od kojih je praštanje, savremenim rečnikom tolerancija, u samom vrhu?

A šta pa sa episkopom vranjskim, Pahomijem, koga Milićević kvalifikuje kao „homopedofila“? Je li i to govor mržnje, ili možda precizno izražavanje čoveka, koji se, eto, u te stvari ponešto i razume?

U vranjskom SPS –u, pilatovski peru ruke. Em im je Milićević član Glavnog odbora, em ne bi kvarili odnose sa crkvom, u nevreme, pred izbore. Kažu, pa to je na višem nivou od nas, to se dešava u vrhu partije i u vrhu crkve, mi delujemo na lokalnom nivou. Pa čiji je episkop Pahomije? Indonezijski?

– Nije to naša stvar – kaže u direktnom, kratkom telefonskom razgovoru episkop vranjski Pahomije – to je stvar vašeg viđenja.

Toliko. Šta bi to značilo, sam savaot zna. Inače, Vranjske su vladiki Pahomiju poslale telefaks sa pitanjima (vidi okvir), na koja nas Njegova smernost nije udostojila odgovora.

I tako, nije to ničija stvar. Jednostavno, nije se dogodilo. Niko ništa nije rekao, to su samo zlotvori novinari izmislili čerez tiraža, i svi čisti, i svi nevini. A možda ni racije nije bilo, na lepom plavom Dunavu.

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar