Tender

U kancelariji u kojoj vlada kućna atmosfera za stolom sede dva muškarca i dve žene. Mladić u teget odelu i sa bež-odavde kravatom ustaje, vraća naočari sa vrh nosa  duboko do očnih duplji i čita saopštenje.

Poštovani učesnici tendera, pre saopštavanja odluke o prodaji ove firme, želim da vam se zahvalim na učešću i poštenom radu. Sama organizacija tendera za ovo preduzeće dokaz je našeg čvrstog opredeljenja da stanemo na put praksi da naše firme kupuju tamo neki belosvetski faraoni novoga doba ili domaći tajkuni koji će da ih banče kao svoju dedovinu. Ovaj tender potvrđuje da su firme u Srbiji deo jedne velike porodice.

A sada možemo da pređemo na rezultate Komisije. Prvi kandidat… Gospodine, moram da priznam da ste vi i danas veliko ime naše privrede. Kao mali pio sam vaše sokove i jeo čokolade koje ste uvozili iz inostranstva. Moj otac je radio u jednoj od vaših fabrika pa mogu da kažem da ste mi doslovno sazidali kuću. Ipak, ako ostavimo sentimentalnosti po strani, moramo da priznamo da su vaše metode rada danas pomalo prevaziđene. Nekada socijalistički lav, danas imate mnogo više posla sa psima u parku. Mnogi vam svakoga dana daju mat. Zaboravljate svoje tekuće potrebe i spremni ste da olabavite kaiš samo kada je u pitanju velika nužda. Stoga, vi niste prava osoba za kupovinu naše firme.

Kandidat broj dva. Uvek nam je drago kada na tenderu imamo damu. I to kakvu damu! Može se reći da je vaša prehrambena industrija izbacila u svet generaciju kojoj pripadam. Uvek ste se brinuli da nam stomaci budu puni i da obroci stižu na vreme. Takođe, vas krase još dva bitna kvaliteta. Pre svega to je aktivna kreditna politika, koja se je uglavnom bazirala na nepovratnim kreditima. Takođe, sve nesuglasice unutar firme čuvali ste van očiju javnosti i niste iznosili prljav veš. No, oprostićete nam u tome i leži vaš najveći problem. Uz dužno poštovanje, vi ste se uvek ponašali kao mama. Kad god zapreti recesija tu ste vi sa vašim paketom pomoći. E pa gospođo, danas više ne može tako. Vreme je kapitalizma i vlasnik naše firme mora biti sposoban da donosi nemilosrdne odluke. Da preseče.

Što se kandidata broj tri tiče biću kratak. Ne znam čemu njegovo insistiranje na tenderu kada zna da među nama postoji generacijski jaz. Jeste, kandidat broj tri nam je nekada bio idol i može se reći da na neki način, bez njega ne bi bilo ni nas. Ipak, to ne opravdava njegovo finansiranja snaga bivšeg režima koji je zemlju odveo u rat. Kada smo mu tražili finansije za izlazak na tržište morskih klubova od njegove firme dobili smo jedino kaiševe. Javno je govorio da naš dim zagađuje okolinu i da nas treba zatvoriti. Stoga, broju tri naš stav je jasan.

I na kraju dolazimo do kandata broj četiri. To je jedna mlada dama. Ona tek počinje biznis. Školovana je na nekoliko naših privatnih fakulteta i sve ih je završila u roku. I to junskom. Obišla je svet – Amsterdam, Ibica, Las Vegas – i biće naš link ka svetskoj berzi. Takođe, pored svog urbanog miljea ona je zadržala svoje ruralne korene i svakog vikenda posećuje svoje rođake u Silikonskoj dolini. Dakle, dame i gospodo, kandidatkinja broj četiri je novi vlasnik ove firme. No, Komisija je rešila da napravi takav paket akcija gde će svako od vas moći da učestvuje shodno svojim mogućnostima. Pa čak i vi, kandidatu broj 3. Ovim je naš tender završen.“

Mladić seda, olabavljuje kravatu i kaže prisutnima „Eto ljudi to vam je. Mama, ljubi te tvoj Bane, zakuvaj mi kakao, onakav kakav volim. Deda, nemoj da se ljutiš, mora ovako. Eto obećavam ti da ćeš postati vlasnik restorana u našoj firmi pa ćeš moći i dalje da uvoziš one napolitanke od tvog kuma Franca iz Ciriha. A ti ćale, koj ti je moj? Jesi li me sam postavio na mesto predsednika Komisije? Jesi li rekao da ne smem da ponavljam tvoje greške iz 90ih? Zato sam i firmu dao mojoj Žaklinici… Dođi da te cokim, intelektualko moja! Ona će da je digne, ja vam kažem! Tako da nema ljutiš! Ovo je novo vreme! Ovo je demokratija! Sve mora da bude po propisu kada se radi tender. Firma više ne sme da ostaje u porodici“!