TATE

Stojimo tako Toma Vlajinac i moja malenkost na Pržaru, davne one godine kad beše onaj katastrofalan zemljotres u Crnoj Gori, gledamo našu palanku, a ono ne palanka, nego grad, i da ne ispadne grad kao elementarna nepogoda, nego Grad be, Grad! Samo što nema kritičnu masu građana.

Gleda Toma, mazni bradu, i kaže – daj bože još jedan ovakav zemljotres, eto ti ga more do Vranje! I Vranje ima da si bude luka. Ja će budem barba Vlajinac, ti će budeš barba Klinčar.

Čemu ova reminiscencija? Pa, sutra (četvrtak,19. januar) u Hotelu „Pržar“, biće održan seminar za predstavnike lokalnih samouprava iz Topličkog, Jablaničkog i Pčinjskog okruga, u organizaciji EU PROGRESA – programa evropskog partnerstva sa opštinama. Pa će tu biti mudrog zbora o kvalitetnom radu na brendiranju, na razvoju kvaliteta i imidža grada, što će privući investicije i povećati zainteresovanost građana da svoj život planiraju u mestu koje pozitivno doživljavaju.

Ako se pažljivo pročita, ovo znači da do sada nije bilo kvalitetnog rada na brendiranju, na razvoju kvaliteta i imidža grada, da nije bilo privlačenja (kakva rogobatna formulacija) investicija, i da građani uopšte nisu zainteresovani da svoj život planiraju u mestu koje „pozitivno doživljavaju“. Ma, za mene kolaj rabota, nego decu da sklonim odavde.

I tako, na Pržaru će se Vranje brendirati. Pa šta je vranjski brend? Samsa,  trljanica, zeljanik, džinčiki, komenjak? Hmm… Po mestu gde se organizuje, i ko će Vranje predstavljati, biće da je to osobeni južnjački specijalitet – „tate“.

Tomo, kad će bre taj zemljotres?!