Od preživljavanja do umetnosti

Aaktivnostima i transparentnim poslovanjem pokazujemo da smo i u ovim teškim vremenima odgovoran subjekt zajednice, koji ne misli samo na sopstveni profit

Ovogodišnja sezona pozorišta „Bora Stanković“ biće više nego produktivna. Publici su do sada prikazane čak tri nove predstave, a do leta je planirano još toliko premijera. Direktor Nebojša Cvetković Vajat smatra da je pojačana produkcija posledica kadrovskog jačanja ove instutucije u poslednje dve godine.

UMETNIČKA VREDNOST

– U 2009. godini, naše pozorište postalo je jače za dvoje mladih diplomiranih glumaca – Kristinu Janjić i Marka Petričevića; jačanje profesionalnih kapaciteta nastavljeno je i u 2010, angažovanjem Milene Mirković i Ljubomira Bandovića, koji je ponikao u pozorištu „Bora Stanković“, a danas je jedan od najboljih glumaca u Srbiji. Taj trend se nastavio i u 2011: pozorište je promovisalo još dvoje mladih glumaca iz Vranja, koji su te godine diplomirali – reč je o Jeleni Asanović i Mihaelu Stošiću. Na ovaj način, pozorište nastavlja sa praksom promovisanja mladih talentovanih ljudi iz svog grada, koji su svoje prve korake na sceni, pre odlaska na akademiju, napravili upravo na njegovim daskama. Tu bih još dodao i unapređenje rada u organizacionom delu, zapošljavanjem Dragana Živkovića kao poslovnog sekretara-organizatora, i stručno usavršavanje Bojana Jovanovića, glumca i umetničkog rukovodioca pozorišta, u organizaciji Ministarstva kulture i Bitef teatra –kaže Cvetković.

Vranjske: Pa, je li to donelo opipljive rezultate?

– I te kako. U 2011, prvi put u istoriji vranjskog pozorišta dogodilo se da u jednoj godini ne festivalima budu selektovane predstave svih kategorija rada u pozorištu: glumačke radionice, dečije scene i večernje scene. Na „Joakimu Vujiću“, vranjsko pozorište učestvovalo je sa predstavom „Stari dani“, a Kristina Janjić je dobila nagradu za najbolju mladu glumicu. U Zvorniku, na „Komedijafestu“, naša postavka „Narodnog poslanika“ dobila je nagradu „Zlatni aplauz“, kao najbolja. Na Festivalu dečijih i omladinskih pozorišnih predstava Srbije DOPS naša glumačka radionica osvojila je dve nagrade: za najbolju predstavu u celini i za najbolju scenografiju. Tu je i učešće na Festivalu dečijih profesionalnih pozorišta FESTIĆ 2011, organizacija 31. „Borinih pozorišnih dana“, Svetski dan pozorišta, Noć pozorišta.

Deluje impresivno; e sada, da li će se taj uzlazni trend pozorišta nastaviti i u 2012. godini?

– Kao i u prethodne dve godine, pri izboru predstava i saradnika za tekuću godinu kriterijum predstavljaju umetnička vrednost i realna potreba za njihovim postavljanjem na repertoar. Kako kreiranje repertoara nosi sa sobom veliku odgovornost, posavetovali smo se sa eminentnim stručnjacima za pozorišnu umetnost, prof. dr Draganom Bošković i Željkom Hubačem, dramaturgom Narodnog pozorišta u Beogradu. Oni su potvrdili da su izbor tekstova i saradnika i generalno repertoarsko opredeljenje vranjskog pozorišta više nego ispravni.

KRITIKUJE, ALI I HVALI
– Pozorište – kaže Nebojša Cvetković – ne sme biti nemi posmatrač. Naprotiv, ono treba da postavlja pitanja ili daje odgovore. U tom smislu, nova produkcija vranjskog pozorišta bavi se preispitivanjem društva, vremena i ljudi, kritikuje, ali i hvali, odgovara na izazove. Cilj naše kuće je promovisanje najviših umetničkih vrednosti postavljanjem na scenu kvalitetnih domaćih i inostranih tekstova maksimalnim angažovanjem svih zaposlenih u pozorištu. Svesno odgovornosti koju nosi, pozorište „Bora Stanković“ spremno je da preuzme vodeću ulogu u promovisanju i razvoju kulturne ponude Grada Vranja, kao i u edukaciji talentovanih mladih ljudi, koji će ubuduće u pozorištu naći najiskreniju podršku i pomoć u razvoju svojih sposobnosti.

ZADIVLjUJUĆA UMEŠNOST

Šta bi to konkretno značilo?

– To znači da smo pri izboru dela koja će tokom ove godine biti postavljena na večernjoj sceni imali u vidu koncept sezone 2011/12, posvećen komediji, pod nazivom „Rialiti i ti“. Predstave planirane za 2012. godinu nastavljaju u pravcu započetom predstavama „Heroj nacije“, „Autoputem“ i „Neću da platim“, rađenim od septembra do decembra 2011. Dakle, u ovoj godini, vranjsko pozorište bi izvelo minimum pet premijera: na velikoj sceni, Slavomir Mrožek – „Policajci“, reditelj Nebojša Dugalić; Dušan Radović – „Ženski razgovori“, istog reditelja; Olga Dimitrijević – „Narodna drama“, reditelj Snežana Trišić. Na dečijoj, pak sceni, to su dela: Nikolas Stjuart Grej – „Mačak u čizmama“ (u pregovorima sa rediteljem); Džejms Metju Beri – „Petar Pan“, u režiji Bojana Jovanovića i Tamare Stošić. Na repertoaru pozorišta biće još 21 predstava iz ranijih sezona, tako da će u 2012. godini vranjsko pozorište na svom repertoaru imati 27 predstava. Planiramo da budu odigrane 120 puta i da ih vidi oko 15.000 gledalaca.

Takvu ambicioznu produkciju trebalo bi da prati i popriličan finansijski zahvat; kako tu stoje stvari?

– Nedostatak sredstava u pozorištu je već opšte mesto. Ne bih se detaljnije upuštao u to, samo je dovoljan citat teatrologa Spasoja Ž. Milovanovića, medijatora na „Borinim pozorišnim danima“: „Zaista je zadivljujuća umešnost da se sa budžetom, koji je gotovo duplo manji u odnosu na prosečna izvanprestonička pozorišta, a gotovo petnaest puta manji od prosečnog prestoničkog, održi kontinuitet predstava (četiri celovečernje i jedna dečija), od kojih se jedna po pravili definiše kao ‘festivalska’, tj. reprezentativna (u svim pozorištima ona odvlači 2/3 budžeta, u vranjskom slučaju i više), i da se istovremeno održi festival koji se nameće kao jedan od koncepcijski najtačnijih i estetsko-ideološki najprovokativnijih u regionu“.

Pa ipak…

– Kao prioritete u investiranje u pozorište, naveo bih svetlosni park, i otvaranje novih radnih mesta, pozorištu neophodnih. Za normalno funkcionisanje profesionalne pozorišne scene potrebno je nabaviti novi reostat (postojeći je star više od 30 godina). Svetlosni park čine reflektori jake snage, koji zbog zastarelosti, i svoje i električnih instalacija, predstavljaju veliku opasnost, jer mogu ugroziti bezbednost zaposlenih i posetilaca. Ono što kadrovski vranjskom profesionalnom pozorištu fali, jeste ono što mu je falilo i prilikom profesionalizacije: u umetničkom segmentu – dramaturg, scenograf, kostimograf, izvođač slikarskih radova; u segmentu  tehnike – frizer, šminker, vlasuljar, inspicijent, stolar. Dodajem i PR i marketing službu. Pozorište „Bora Stanković“ je svojim aktivnostima i transparentnim poslovanjem pokazalo da je i u ovim teškim vremenima odgovoran subjekt svoje zajednice, koji ne misli samo na sopstveni profit. Na osnovu toga, verujem da će doći i do ovaploćenja vizije i misije koju je vranjsko pozorište zacrtalo pred sobom.

GRAD PODNEO KRIVIČNU PRIJAVU PROTIV MIHAILOVIĆA ZA FALSIFIKAT

Evrolet i ševrolet

Kako ono kaže stara narodna – lija lija, pa dolija, Cera Cera pa pretera

 – Grad Vranje preko ovlašćenog Javnog pravobranilaštva podnosi ovu krivičnu prijavu, jer postoji osnovana sumnja da je Miroslav Mihailović izvršio krivično delo – falsifikovanje službene isprave ili falsifikovanje isprave, za koje delo ga Javno pravobranilaštvo prijavljuje Osnovnom tužilaštvu u Vranju.

Šta više reći? Miroslav Cera Mihailović ne samo da je bio urednik, ili organizator „Borine nedelje“, koja neprekidno traje od 1967. godine, već je, obmanom suda, pokušao da postane i njen vlasnik. Aman, malo li ti je?!

Sud je u prvostepenom postupku odlučio u Mihailovićevu korist, ali ono, međutim! Ispostavlja se da je MCM u poetskom zanosu, pomešao pojmove, evrolet i ševrolet, pa mu se omaklo da još 1991. godine predvidi  evro, još pre Evropske unije. To ističe pravobranilaštvo: „Da bi uspeo u sporu, osumnjičeni je kao glavi i odgovorni urednik KZ „Borisav Stanković“ dostavio sudu nekakav pravilnik o dodeli nagrade „Borisav Stanković“ koji je navodno donet 22. marta 1991, na Skupštini KZ. Međutim, u članu 2. ovog pravilnika navodi se da je ustanovljena nagrada od 1.000 evra u dinarskoj protivvrednosti. Kako je valuta EVRO uvedena tek od 1. januara 2002. godine, da 1991. nije postojala niti se znalo da će doći do njenog osnivanja, očigledno je da je ovaj pravilnik falsifikovan.  Ovaj podatak – datum donošenja pravilnika je od značaja za pravni saobraćaj, odnosno dobijanje spora pred Višim sudom u Vranju i zbog toga je osumnjičeni upravo i označio ovaj datum, kao raniji u odnosu na 5. februar 1992. godine, kada je tuženi Grad Vranje dostavio Pravilnik o dodeli nagrade „Borisav Stanković“, koji je donet od strane Odbora „Borine nedelje“.

– Ovaj primer je – kaže Zoran Najdić, član GV za kulturu i informisanje – veoma ilustrativan kada se radi o ovoj ličnosti. Mihailović je, da podsetim, uporno odbijao da Gradskom veću dostavi finansijske izveštaje o „svom“ organizovanju „Borine nedelje“. Krivična prijava je samo jedna od mera koje će Grad Vranje preuzeti u odbrani od pohlepe i sujete pojedinaca, koji bi apsolutne vrednosti Vranja da prisvoje zarad svoje promocije i ličnih interesa.

Kako ono kaže stara narodna – lija lija, pa dolija, Cera Cera pa pretera.