Glas kao melem

Eko Taxi Vranje

,

To je od davnina pokušaj čoveka, odnosno civilizovane sredine da za buduća vremena sačuva ideju i duh svojih istaknutih predstavnika, kreativan doprinos da se njihova kulturna ili istorijska uloga otrgnu od zaborava



 

Na platou ispred Narodnog muzeja, na trgu koji već nosi njegovo ime, aprila tekuće godine trebalo bi da se postavi spomenik promoteru vranjskog melosa, Staniši Stošiću. Autor je magistar vajarstva mr Zoran Ivanović (vidi okvir), a sam spomenik biće odliven u bronzi, figura će biti visoka 220 centimetara, sa postamentom od jednog metra, ukupno oko tri metra. Cena ovog poduhvata biće oko 2,35 miliona dinara, bez PDV-a.

U ponudi za skulptorsko rešenje spomenika Staniši Stošiću, autor je naveo da je to od davnina pokušaj čoveka, odnosno civilizovane sredine da za buduća vremena sačuva ideju i duh svojih istaknutih predstavnika, kreativan doprinos da se njihova kulturna ili istorijska uloga otrgnu od zaborava.

ZORAN IVANOVIĆ – PROFIL
Autor spomenika Staniši Stošiću, akademski vajar mr Zoran Ivanović, rođen je 1967. Diplomirao je 1992. na Fakultetu primenjenih umetnosti, odsek vajarstvo. Dobitnik je većeg broja nagrada, a realizovao je neke od najznačajnijih spomenika u poslednje dve decenije: Branislavu Nušiću i Nikoli Pašiću u Beogradu, kralju Aleksandru I Karađorđeviću u Nišu; uradio je i dekorativno-stilsku fasadu Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu, spomenik despotu Stefanu Lazareviću u Despotovcu… Radi kao docent na vajarskom odseku Fakulteta primenjenih umetnosti u Beogradu.

– Ličnost i delo Staniše Stošića – kaže Ivanović  – svakako zaslužuju da i na vizuelan, umetnički način budu upotpunjeni i kao takvi budu predati budućim generacijama. Odavanje počasti ovom značajnom kulturnom i umetničkom stvaraocu istovremeno je i značajan doprinos identitetu i duhovnoj afirmaciji podneblja iz kojeg je potekao i koje je svojim delom zadužio.

Ivanović je u svom obrazloženju naveo nekoliko mogućih skulptorskih rešenja: u formi portreta (poprsja, biste), u vidu reljefa, u obliku polufigure (ređe) ili najreprezentativnijoj formi – cele figure. Gradsko rukovodstvo opredelilo se za treću varijantu.

JUŽNjAČKA PEVAČKA INSTITUCIJA
Staniša Stošić je rođen 1945, u selu Vrbovo nadomak Vranja.  Završio je Učiteljsku školu u Vranju, gde je svirao violinu, bio solista u horu i imao prve časove pevanja.
Pre nego što je Staniša prvi put zapevao 1963. godine u Radio Beogradu, čiji je ostao dugogodišnji saradnik, Staniša je već bio pevačka institucija u Vranju, u KUD „Sevdah“. Karijeru je gradio širom republika bivše Jugoslavije i svetu. Godine 1966. Staniša je pobedio na festivalu „Zlatiborski narcis“ sa pesmom „Stojanke, bela Vranjanke“.
Legendarnu pesmu „Lela Vranjanka“, Staniša je snimio 1972. godine.  godini. Godine 2007. Staniša je dobio posebno doživotno priznanje Ministarstva kulture Srbije.
Preminuo je posle duge i teške bolesti 7. aprila 2008. godine u Beogradu, a sahranjen je u Aleji zaslužnih građana.

Još je „taze“ slučaj sa još jednim reprezentom vranjskog melosa, Bakijom Bakićem. U javnosti se vodila žučna rasprava o tome da li njegov spomenik treba postaviti u Gradskom parku, među ostalim vranjskim velikanima, ili pak u Gornjoj čaršiji, „među njegovima“. Ko su to „ njegovi“, a koji su „naši“? Zar i on nije bio Vranjanac, poreklom čak i stariji od onih koji su o tome odlučivali?

U slučaju Staniše Stošića, javnost je bila unisona – u celu priču uključio se i gradonačelnik Miroljub Stojčić, koji je uputio cirkularno pismo potencijalnim donatorima, u kome između ostalog stoji – „u aprilu 2012, navršavaju se četiri godine od smrti misionara vranjskog melosa Staniše Stošića. U želji da se na dostojan način oduži proslavljenom umetniku, Grad Vranje planira da na godišnjicu smrti, na plato ispred Narodnog muzeja postavi spomenik, koji će njegove Vranjance, ali i putnike prolaznike podsećati na delo Staniše Stošića. Grad Vranje će deo sredstava obezbediti iz sopstvenih izvora, ali nam je neophodna i Vaša podrška. Delo Staniše Stošića ne umire, jer pesma koju peva živi sa nama i u nama, i svuda je oko nas“.

– Ivanović je – kaže Zoran Najdić, član GV za kulturu i informisanje – na poziv rukovodstva Grda boravio u Vranju još 2010. Odlučeno je da spomenik bude cela figura sa posebnim osvrtom na karakterističan scenski nastup, odnosno pokret Staniše Stošića. On je umeo da svojim muzičkim opusom i talentom prenese jake emocije koje karakterišu ovaj prostor. Kao i Boru, Stanišu i njegovo delo čuvaćemo od zaborava, za sadašnje i buduće generacije.



  • Ostavi komentar