Razotkrićemo zloupotrebe

Moj motiv za pristupanje SNS ne leži u nameri da politički profitiram, nego da znanjem i iskustvom pomognem u borbi protiv korupcije koja sve više nagriza ovo društvo – U lokalnom sportu ima zloupotreba i njihovim razotkrivanjem baviće se stranačko telo kome sam priključen – Nisam zaposlio suprugu u „Simpu“, Tomića čak i ne poznajem lično

Kada je pre nešto manje od mesec dana javnosti obelodanjeno da je bivši okružni tužilac Milan BOŽILOVIĆ odlučio da se posle skoro četiri decenije pravosudne karijere politički aktivira i priđe Tominim i Vučićevim naprednjacima, u javnosti se najčešće čuo komentar: „Evo ga, ljut je na demokrate što su ga oterali iz tužilaštva, pa juri šansu da preko eventualnog naprednjačkog uspeha na izborima ovima vrati milo za drago“. Dok su nedovoljno obavešteni proteklih dana nagađali da Božilović čak ima nameru da se vrati u istu fotelju, on je novinaru „Vranjskih“ u kancelariji gde će uskoro početi da se bavi advokaturom objašnjavao kako za desetak dana stiče uslov za redovnu penziju i kako od povratka u tužilačke vode nema ni govora.

Vranjske: Da li je ljutnja zbog vašeg neizbora na tužilačku funkciju bila motiv za ulazak u politiku?

Božilović: Ne. Samo želja da se dokazujem kao stručnjak za pravo, dakle u onome što je moja profesija. Nemam ambicija da politički profitiram.

Šta to u prevodu znači?

– Da ću se truditi da u sklopu stranke znanjem i stručnošću doprinesem uspešnijoj borbi države protiv svih vidova mita i korupcije, ukazujući gde leže problemi.

SNS DONOSI NOVU ENERGIJU

Zašto baš u okviru SNS?

– Ne vidim drugu političku opciju koja bi mogla da povuče državu napred osim SNS, nove političke snage po postanku. I po anketama se oseća da u toj stranci ima nove energije koja, za razliku od nekih drugih političkih opcija, nije šarena laža i propaganda.

Ima li u lokalnom SNS prostora da se bavite strukom?

– Stranka ima savet za pravosuđe. U tom telu je veliki broj lokalnih advokata, začuđujuće mnogo mladih ljudi, studenata, pripravnika. Želja nam je da svi zajedno pomognemo da pravosuđe bolje funkcioniše.

Formirana je stranačka komisija koja treba da ispita zloupotrebe u vranjskom sportu. Radite li već nešto konkretno?

– Priključen sam toj grupi koja bi ovih dana trebalo da počne sa radom. Rano je govoriti o tome čime će se grupa sve baviti.

Imate li nekakav plan, na koje ćete se zloupotrebe usredsrediti?

– Zloupotrebe očigledno postoje. Kao i u zdravstvu, školstvu, javnim nabavkama. Mi hoćemo da pomognemo u razotkrivanju takvih slučajeva, zasad mogu toliko da kažem.

Pominje se, na primer, da je potpuno nepoznato gde je završilo 42.000 evra obeštećenja isplaćenih FK „Dinamo“ od transfera fudbalera Dejana Stefanovića u Englesku.

– Ne znam i ne bih da prejudiciram. Mislim da najpre treba da se dođe do nekih podataka i dokaza sa kojima bismo mogli u javnost.

Često su u vezi navodnih zloupotreba u vranjskom sportu poslednjih godina pominjana imena raznih ljudi – presednika Sportskog saveza Zorana Antića, bivšeg predsednika „Dinama“ Nebojše Zupančića, nekih zvaničnika iz rukometnog sporta. Da li su u vreme dok ste bili tužilac vođene nekakve istrage protiv tih sportskih radnika?

– Ne. Nikada, nije bilo čak ni krivičnih prijava, barem ne u tužilaštvu kojim sam rukovodio. Možda u nižem. Bilo je ranije prijava, pre jedno sedam, osam godina i to protiv funkcionera „Dinama“ u vezi sa nabavkom sportske opreme iz Bugarske. Ne znam kako se to završilo jer je postupak takođe bio u nadležnosti opštinskog tužilaštva.

Takvi su postupci retki. Jesu li bili i neobični?

– Znam da je tadašnji tužilac Srboljub Biba Mišković trpeo velike pritiske. Detalji mi nisu poznati.  

Zloupotrebe u sportu pominjao je već vaš stranački šef, advokat Dragan Nikolić koga stalno prozivaju što po pravilu na sudu brani kriminalce najkrupnijeg kalibra. Kako vi na to gledate?

– Advokat ne sme da odbije odbranu. Profesionalna mu je obaveza da brani ako treba i najveće ubice i zločince, jer i oni imaju pravo na odbranu pred državom. A kakvi su neki drugi advokati ovde, pitate li se?

Kakvi?

– Pa, na primer, kakvi su neki novokomponovani advokati iz vladajućih stranaka koji zloupotrebljavajući političku moć drže sva javna preduzeća i uzimaju ogromne pare. Gde je tu moral i poštenje? Ljudi koji nikada ništa nisu stvorili, niti bi stvorili da nije politike. Za njih je Dragan Nikolić malo dete po bogatstvu. On nema para da zida zgrade i stanove kao pojedinci.

BIO SAM SAMO ČLAN SPS
U intervjuu za ovaj nedeljnik pre šest meseci demantovali ste da ste bili član JUL. Ipak, postoji priča da su vas oni 1998. protežirali i predložili za okružnog tužioca.
– Moguće da su oni u to vreme razgovarali o tome, da su me predlagali, ali ja to ne znam. Član nisam bio. A i što bih to krio? Kao što ne krijem da sam nekada bio član Saveza komunista i godinu, dve posle osnivanja član SPS, do momenta kada je donet zakon da ljudi iz pravosuđa ne mogu biti stranački angažovani. Tada sam i prestao da se bavim politikom. Sve druge priče su bile čiste izmišljotine s ciljem mog kompromitovanja.

Ko su ti pojedinci?

– Zna javnost. I vidi ko zida.

Dobro. Ali, ta ista javnost nije zaboravila da je u vreme kada ste vodili Okružno tužilaštvo u Vranju bilo na desetine krivičnih prijava protiv direktora iz Miloševićevog vremena. Zameraju vam što nije bilo jakih optužnica koje bi dovele do osuđujućih presuda?

– To nije tačno. Osuđivani su rukovodioci iz više firmi. „Simpa“, „Hebe“, „Zavarivača“, Preduzeća za puteve… Gde je bilo dokaza, bilo je i osuđujućih presuda. Gde je bilo neosnovanih prijava, odbačene su.

Ko je konkretno osuđivan?

– Upravo direktori iz pomenutih preduzeća, ne bih o imenima jer ne mogu svih ni da se setim. Podaci postoje u tužilaštvu.

SUPRUGU TERETE ZA SMEŠNE STVARI

Ipak, niko od njih nije otišao u zatvor?

– To je stvar sudova. Oni donose presude.

Dosta je polemika izazivao slučaj „Jedinstvo“. I vaša supruga Sunčica, tada finansijska direktorka, bila je meta raznih postupaka.

– Upravo iz tog razloga sam tražio da predmeti budu delegirani nekom drugom gradu, kako se ne bi opet govorilo da ja nekoga štitim.

Sumnjičili su vas da ste suprugu odmah posle odlaska iz „Jedinstva“ uhlebili u „Simpu“.

– Nije tačno. Žena je skoro dve i po godine sedela kući. Kada je „Simpo lajn“ tražio ekonomiste za potrebe tenderskih nadmetanja, javila se na konkurs i primljena je. Nije samo ona, zaposlili su se tada i drugi ljudi.

Ipak, odmah su krenule priče o tome da ste Tomićev čovek.

– Tomića ne poznajem, nikada ga u životu nisam lično sreo. Čak ni u vreme kada je bio potpredsednik Vlade Srbije, a ja tužilac.

Kako reagujete na insinuacije dela javnosti tipa „Božilović je dozvolio da Vranjem haraju Djura, Gokče i slični“. Jeste li kao tužilac imali bilo kakva saznanja o tome čime se ti ljudi bave?

– O Gokčetu sam znao iz postupaka vođenih u vezi sa nekim pucnjavama u gradu. Nisam znao da se bavi biznisom. O Djuri, za koga i ne znam kako izgleda, čuo sam iz postupka gde je bio sumnjičen za trgovinu naftom i za nošenje oružja, o čemu sam već ranije govorio. Nikada se nismo sreli.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)