Ruglo u sred varoši

Nije ni čudo što je voda neispravna. Dok nije restaurirana i postavljena petokraka, voda je bila kao lek, a sada je otrov. Svuda žabe i đubre – kaže Srboljub Janjić, najstariji žitelj u naselju

Gradske česme u Vranju, sagrađene u tursko vreme, do 80-tih godina prošlog veka bile su turistička atrakcija, posebno Mačkina, Djerenka i Kajnak česma. Najstariji narodni kladenci zbog nebrige i nepažnje izloženi su zubu vremena i propadanju.

– Sve do 1959. godine, kada je varoš dobila vodovodnu mrežu, Vranjanci su se vodom snabdevali iz vlastitih bunara ili i iz vremešnih česmi. U gradu je trenutno 11 javnih izvora, ali je voda uglavnom fizičko-hemijski ispravna jedino iz Svetonikolske česme – kaže Srboljub Janjić (90),  čija je porodična kuća bila u neposrednoj blizini.

Namernici i usputni prolaznici više ne svraćaju do đubretom zaprljane Mačkine česme ili Djerenke iz koje više ne izbija voda. Kako kažu, neki domaćin je vodu iz kaptaže krišom doveo do svog dvorišta.

DIMANINA MAČKA
Prema predanju, jedne večeri, starica Dimana brzo je ustala i otrčala u sobu. Izvadila je nizu iz sanduka i stavila ih svojoj ljubimici, šarenoj mački. Kad je zadremala, mačka je pobegla na sokak. Naišao je Turčin, gospodar naselja Tabane, ubio je, uzeo nisku dubli i odjahao konjem. Dimana je od tuge za mačkom uskoro umrla.
– Veliki se nemir uselio u Turčinovu dušu zbog sumnji da je kriv za smrt stare kaurkinje. Da bi olakšao sebi, odluči da, u blizini mesta gde je ubio mačku, sagradi česmu, u blizini mosta na reci Vranjštici, na početku naselja Panađurišta. Majstori, sagradiše stepenište za prilaz česmi u obliku konjske potkovice. Na oba kraka ugradiše po jedan kameni stub s fenjerom na vrhu. I donji deo Vranja poče da zahvata svežu i pitku vodu sa Mačkine česme – zapisao je prof. Momčilo Zlatanović.

Mačkina česma, sagrađena u 19. veku u vreme Turaka, danas stoji u užem centru Vranja u naselju Panđurištu, napuštena od svih – vlasti i građana koji žive u njenoj okolini. Pored nje đubre, najlonske kese, plasticne flaše od jogurta i mleka, razne plastine flašice od sokova, kore od pomorandži, krpe, stare čarape…  Na daleko čuvena česma koja je opevana u pesmama i koja je restaurina sredinom 90 tih godina prošlog veka deluje avetinjski. Ploče i kamenove uhvatila je mahovina, a isprted česme voda je do kolena jer se zapušila odvodna cev. Na česmi stoji tabla sa krupnim slovima: Voda nije za piće. Voda je zbog zagađenja od kanalizacije odavno nije za piće jer je hemijski i biološki neispravna. Ono što bode oči na turskoj česmi, kasnije retauriranoj stoji velika zvezda petokraka.

– Nije ni čudo što je voda neispravna. Dok nije restaurirana i postavljena petokraka voda je bila kao lek, a potom otrov. Mačkina česma je neuređena, svuda žabe i đubre. – kaže Srboljub Janjić (90), najstariji žitelj u naselju.

Mačkina česma, navodi Srba, bila bi sređena samo u vreme svadbi.

– Običaj je bio da strarojko, pred zoru, kad se završava svadba, naredi da mu snaška napravi kačamak sa vodu iz česme. Tu bi se zaselo na ćilimima, muzikanti bi svirali tanko i visoko, lišće je sa topola padalo. Pilo se vino iz zemljanih testija, a kad bi starojko probao kačamak i rekao „ovo snašče obeliće obraz kuće u koju ulazi“, razilazili bi se – ističe Janjić .

PONOVO RADI UČITELjSKO DRUŠTVO
Nakon dužeg vremenskog perioda, Učiteljsko društvo Pčinjskog okruga ponovo je počelo sa radom. Društvo je registrovano u Agenciji za privredne registre i primljeno u SURS.
Za predsednika društva, koji je ujedno i predsednik upravnog odbora – izabrana je Sunčica Stojanović, a za sekretara Dragana Jovanovića. Upravni odbor se sastoji od 10 članova.
Prema rečima Stojanovićeve, na teritoriji Pčinjskog okruga ima 700 učitelja, koje ovim putem obaveštavamo da će dobiti u školama zvanični dokument za pristupanje.
U narednom periodu, društvo će svoje aktivnosti u skladu sa Statutom, radnje usmerti na stručno usavršavanje svojih članova, poboljšanju položaja učitelja, te inteziviranju saradnje sa ostalim učiteljskim društvima. Za prvo tromesečje naredne godine isplanirali smo održavanje sednice Skupštine, tribine, kao i zimske susrete u Leskovcu.
Obratili smo se mnogim organizacijama i zdravstvenim ustanovama za pomoć i podršku, što su oni prihvatili, i očekujemo dugogodišnju saradnju sa njima. Pomoć će se sastojati u sponzorsanju studijskih putovanja, stručnog usavršavanja, kao i lečenja naših članova po daleko nižim cenama u privatnim ordinacijama.