Melodija koju ne možeš da prestaneš da slušaš tek tako, melodija koja ti je ušla pod kožu, jednom rečju, nešto što vas ispunjava…
Bend ANOREKSIJA je osnovan krajem 2006. godine, a sa intenzivnim radom je počeo pocetkom 2007. Članovi benda su: Nikola Rajković – gitara, vokal – prateći vokal; Vladimir Ćuković – gitara; Strahinja Stamenković – bas gitara, vokal – prateći vokal; Miloš Smiljković – bubnjevi.
-Pravac koji sviramo – kaže Nikola – je heavy metal, ali je tu naravno kao podloga stari dobri hard rock, kao i power metal gde nalazimo sredinu između ova dva malo udaljenija pravca i opredeljujemo se za heavy metal zvuk, što i jeste bio pravac ka kome bend od samog osnivanja teži.
Zašto heavy metal? Po ANOREKSIJI, to je savršen melodični zvuk, visoki tonovi u pesmi po pitanju pevanja ili scream, solaže od kojih se naježiš, melodija koju ne možeš da prestaneš da slušaš tek tako, melodija koja ti je ušla pod kožu, jednom rečju, nešto što vas ispunjava…
Istina
Setim se ponekad kako nam je bilo
Smejali se šetali ulicama grada
Bilo nam je lepo ali sada je kraj
Ostaćeš mi u srcu to zauvek znaj
A tebe nema tu, vidim te samo u snu
Smrt ne želi da čeka
Ona dolazi brzo
A ja nemam tu moć
Da povratim izgubljenu noć
-Pored obrada pesama svojih uzora – nastavlja Nikola – takođe važimo i za autorski bend. Imamo osam autorskih pesama. Neke tekstove pišemo sami, a oko nekih se više pozabave naši prijatelji. Svi su tekstovi uglavnom različiti. Prva balada koju smo napisali se zove “Istina“, ona je na prvi pogled ljubavna, a u stvari je napisana i javno posvećena Marku Garašaninu nastradalom najboljem drugu bivšeg člana benda. “Paklena Mašina“, koja opisuje jak zvuk i snagu motora i tog “prženja asfalta“. “Anoreksija“, koja opisuje tu opaku bolest, od koje smo uzeli samo naziv benda, i ostale pesme koje opisuju život, vezuju ljubav, borbu protiv zla, u šta smo mi kroz melodiju mnogo bolje opisali.
Prvo predstavnje ANORKSIJE bilo je u leto 2007.
-U gradu se – seća se Nikola – pre toga čulo da se oformio novi bend tako da su mnogi koji slušaju malo tvrđi zvuk iščekivali naš prvi izlazak na binu. Kada smo izašli na binu imali smo neki čudan osećaj, pozitivnu tremu, što nam je dalo još veću snagu da se što bolje pokažemo, tako da smo se i maksimalno potrudili da se u prvom izdanju pokažemo u čemu i jesmo uspeli, a to se pokazalo samom reakcijom publike njihovim aplauzima kao i čestitkama nakon nastupa.
Anoreksija
Šta sam Bogu zgrešio ja
Pa me bolest opaka obuzela
Prikovan za krevet ležim sam
Sklapam oči, nema ničega
Na hranu ni da pomislim
Sve što stavim ja povratim
Telo se polako predaje
Duša klone ja odustajem
Jako svetlo na dnu tunela
Prilazi mi lice andjela
Otvara mi vrata nebeska
Daruje mi život Bogova
Moje patnje ovde prestaju
I sve stvari loše nestaju
Posle tog „probijanja leda“, ANOREKSIJA je nastupala i na još puno lokalnih svirki i u okrugu, centralnoj Srbiji, nastup sa Beogradskim radiom 202. u Vranju 2009, par festivala (Streets Festival – Vranje 2008., Rock Garden 2009 i 2010).
Što se tiče prostora za održavanje proba, ANOREKSIJA se snalazila.
-Uglavnom je to bio nečiji podrum, garaža, lokal…par probia smo održali u sali OKCE. Kada je u pitanju oprema, malo smo imali problema sa tim, ali morali smo da se snalazimo. Naša najveća podrška je naša publika i naši roditelji. Oni su odrastali uz taj Rock ‘N’ Roll zvuk. Naravno, u početku je to delovalo dosta neozbiljno, ali su kasnije primetili da mi od benda ne odustajemo, što ih je više zaintrigiralo i više su pažnje posvećivali našem radu kao najveći kritičari. Tu su naravno i naši drugovi, naše “kolege“ iz drugih bendova sa kojima imamo odličnu saradnju i druženje, kao i ostali drugovi od kojih deo njih ne sluša tvrđi zvuk, ali nas podržavaju i vrlo rado dolaze na naše koncerte.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.