Embargo umesto slobode kretanja

, , ,

Svuda se za „zeleni karton“ uglavnom plaća 20 evra za godinu dana. Isti takav karton za ulazak na Kosovo košta 60 evra, ali za samo 15 dana, dok se za ulazak sa Kosova u Srbiju sada plaća 100 evra mesečno. Tako se stiče utisak da Uredbom neko želi da destabilizuje stanje – kaže poslanik Riza Halimi

PROMOCIJA MEDjUETNIČKOG DIJALOGA NA JUGU SRBIJE (13)

U ponedeljak, 26. decembra stupila je na snagu Uredba Vlade Srbije o slobodi kretanja na administrativnim prelazima sa Kosovom. Na taj način počinje da se primenjuje Sporazum o slobodi kretanja ljudi i robe postignut u Briselu u dijalogu pregovaračkih tomova Beograda i Prištine.

Tog prvog dana primene, Uredba je izazvala žučne reakcije svih aktera na koje se najčešće primenjuje. Albanci na jugu Srbije dočekali su je na nož jer ona, umesto slobodu kretanja, uvodi  embargo. Kažu da je necivilizacijska, diskriminatorska, da nije za 21. vek i da se njome nikada neće stići u Evropu. Primena uredbe i finansijski harač bili su dana tema svih razgovora u Bujanovcu i Preševu, i na ulici i u kafani. Za Srbe na severu Kosova, koji po prirodi imaju drugi problem, ona je takođe neprihvatljiva jer se njome priznaje nezavisnost Kosova.

U ISTORIJI NIŠTA SLIČNO

Po već poznatom receptu, ovde je prvi reagovao narodni poslanik Riza Halimi, jer je na najvišoj stepenici u hijerarhiji vlasti. On je prvo konstatovao da su, do briselskog Sporazuma o slobodi kretanja, samo Albanci sa Kosova bili sprečeni da uđu u Srbiju. Ovakvom uredbom i naplatom osiguranja, sada su i građani Srbije sprečeni da uđu na Kosovo.

– Umesto slobode kretanja, tvorci Uredbe u ovu materiju uvodi embargo kakav nikada u istoriji nismo imali na ovim prostorima – bio je precizan Halimi dodavši da se sloboda kretanja, ključna tema pregovaračkih timova Beograda i Prištine u Briselu, sada u postupku primene pretvorila u svoju suprotnost – u sprečavanje slobode kretanja.

I ovoga puta Halimi se, bez sumnje, dobro pripremio za novinarska pitanja. On je rekao da se sada, umesto administrativnih barijera čiji je kreator uvek bio Beograd, uvode finansijske, koje su još gore i koje razotkrivaju namere srpskih vlasti.

– Na ovim prostorima svuda se za „zeleni karton“ uglavnom plaća 20 evra za godinu dana. Isti takav karton za ulazak na Kosovo košta 60 evra, ali za samo 15 dana, dok se za ulazak sa Kosova u Srbiju sada plaća 100 evra mesečno. Tako se stiče utisak da Uredbom neko želi da destabilizuje stanje i da u ove tri opštine izazove reakcije poput onih na severu Kosova – kaže poslanik Halimi.

IZOLACIJA UMESTO SLOBODE KRETANjA

On pri tom podseća da ogroman broj Albanaca imaju potrebu da svakodnevno odlaze na Kosovo, zbog posla ili porodičnih veza, a da je skoro identična situacija sa kosovskim Srbima. On kaže da je zbog toga zabrinut, jer ni  jedna ni druga strana nema toliko novca.

ŠTA PREDVIDjA UREDBA?
Građanima Srbije za ulazak na Kosovo potrebna je lična karta. Ako dolaze automobilom potrebmo je platiti osiguranje 60 evra za 15 dana. Ko ima srpske tablice i tablice RKS ili KS i promeni ih u međuzoni ne plaća nikakvo osiguranje.
Građanima Kosova za ulazak u Srbiju potrebna je lična karta. Ako dolaze automobilom potrebno je platiti osiguranje 105 evra bez obzira da li imaju tablice KS ili RKS, s tim ssto za RKS treba doplatiti 30 evra i još po pet za svaki dan proveden u Srbiji.

– Zamislite Albanca iz Bujanovca, Preševa i Medveđe, gde su prosečne plate između 200 i 300 evra, koji sada zbog posla, odlaska kod člana porodice ili rođaka, mora mesečno da plaća 100 evra samo za osiguranje vozila – kaže Halimi na kraju uz konstataciju da je Uredba katastrofalna i da mu nije jasno šta je vlast htela ovim da postigne.

Za dr Skendera Dstanija, lidera opozicione Demokratske unije Doline, ovako nešto je nedopustivo u 21. veku. On kaže da nije iznenađen, već je zaprepašćen smislom sa kojim su autori Uredbe, slobodu kretanja pretvorili u izolaciju.

On kaže da su uznemireni Kosovari, a još više građani Srbije. I jedni i drugi se pitaju kome je potrebno da nam, ovakvim astronomskim finansijskim iznosima, zabrani da putujemo u Prištinu ili Beograd.

– Malo je reći da je Odluka vlasti u Prištini i Beogradu necivilizacijska. Ona je takođe uperena i protiv politike EU o integracijama na Balkanu. Da li stvarno Beograd i Priština misle da se ovakvim merama ide u Evropu? – pita se Skender Destani.

Nedžat Beljulji, vlasnik kompanije „Elhan komerc“, u čijem sastavu je i TV „Spektri“, jedan od najvećih albanskih biznismena u Bujanovcu, kaže da svakog drugog dana, preko Končulja, ide u Prištinu, jer su tamo njegovi najveći poslovni partneri. Kaže da svaki odlazak košta, a sada će još više jer su Beograd i Priština, kako on kaže, na ovaj način odlučili da stavili ruke u njegov džep. Beljulji za taj gest optužuje Vladu Kosova.

ROBERT KUPER NEOBAVEŠTEN?
Istoga dana posrednik EU u dijalogu Beograda i Prištine Robert Kuper, pozdravio je početak primene dogovora o slobodi kretanja i ocenio da je dobro što će građani sada moći da putuju slobodno na ili teritorijom druge strane.
– Činjenica da će građani sada moći da putuju slobodno na ili teritorijom druge strane je dobra vest za sve. Ovo je razlog zašto je dijalog pokrenut – da se poboljša život ljudi – rekao je Kuper

NEZADOVOLjSTVO NA GRANICI BESA

– Meni nije poznato da je do sada neka odluka Vlade u Prištini bila tako i toliko uperena protiv građana Srbije, pa dakle i Albanaca koji žive u Srbiji. Prirodom posla, ja sam stalno u kontaktu sa građanima, ali i sa poslovnim partnerima kako na Kosovu, tako i u Srbiji. Iz tih kontakata izvlačim zaključak da su poslovni ljudi iznenađeni i zabrinuti, a kod građana nezadovoljstvo prelazi granicu besa – kaže naš sagovornik

Osim porodičnih veza, on akcenat baca na poslovne kontakte, pitajući se šta sa početkom primene ove Uredbe treba da rade vlasnici malih preduzeća kojima je Kosovo glavno tržište? Šta treba da rade trgovci i vlasnici malih radnji, prevoznici sa redovnim linijama, linijski taksisti od kojih su neki i po dva puta dnevno u Gnjilanu, šta da rade ljudi koji su zaposleni na jednoj ili drugoj strani?

UNIŠTAVANjE
BAJRAM REDžEPI, ministar policije u Vladi Kosova: Ovo rešenje nije dobro jer će vozači morati da plaćaju visoku cenu osiguranja. Na ovakvom rešenju je insistirala Srbija.
MILAN NIKOLIĆ, načelnik kosovsko-pomoravskog okruga: Oko 30.000 Srba koji žive u Kosovskom pomoravlju, svakodnevno prelaze Končulj i Mučibabu. Zato je ova uredba, po kojoj oni treba da plaćaju 1000 evra godišnje za ulazak u Srbiju, fantastična zamisao da se uništi jedan narod.

– Tvorci ove Uredbe znaju za ovo, znaju za dosadašnje probleme, ali ovoga puta su pokazali da ih to apsolutno ne zanima. Ja stičem utisak da su ovim autori namerno hteli da stave prst u oko Evropskoj uniji. Mene u ovom trenutku hrabri samo jedna konstatacija: Uredba je toliko loša da je normalno očekivati njen brzi kraj – zaključuje Nedžat Beljulji.

Predsednik opštine Preševo Ragmi Mustafa, koji takođe često putuje u Prištinu, bio je kratak i jasan:

– Sramota. Neću da komentarišem ove najnovije granične cenovnike Beograda i Prištine. Oni to ne zaslužuju. Ja očekujem da koliko sutra te sramne mere budu uklonjene. Očekujem i ovoga puta da Evropa ispravi balkanske hirove – rekao je predsednik Opštine Preševo.