Veličina u minijaturi

Eko Taxi Vranje

ZOP svojom izložbom apsolvira da je umetnička stvarnost stvarnija od „svakodnevne istine“, jer je bliža apsolutu od banalne naše svakodnevice i likova koji je ispunjavaju; ili, bolje rečeno ispražnjavaju



Još se jednom potvrdilo pravilo, da nije sve u veličini; ovoga puta, na izložbi minijatura Zorana Petrušijevića ZOP-a, jednog od najznačajnijih likovnih umetnika Vranja, koji je odavno prevazišao svoju sredinu, i koji  sada, u malim formatima, komotno može da dozvoli sebi da se u jednom šifriranom likovnom izrazu, pomalo i poigra sa takozvanom stvarnošću koja ga okružuje.

Zašto „takozvanom“? Pa zato, što ZOP svojom izložbom apsolvira da je umetnička stvarnost stvarnija od „svakodnevne istine“, jer je bliža apsolutu od banalne naše svakodnevice i likova koji je ispunjavaju; ili, bolje rečeno ispražnjavaju, što Petrušijevićeve minijature nemilosrdno poručuju. Naravno, za one koji su koliko-toliko kadri da makar donekle dešifruju njegovu poruku. U prvom sloju znanje, talenat, široki zamah na minijaturnom slikarskom prostoru, mašta, razigranost; u drugom, onome „iza slike“, okrutna percepcija još okrutnije svakodnevice, pred kojom genij ZOP-a ne može a da ne krikne.

PROFIL
Zoran Petrušijević ZOP rođen je 1943. godine u Vranju. Diplomirao je na Likovnoj akademiji u Beogradu, na odseku slikarstvo, u klasi prof. Ljubice Sokić, i magistrirao kod istog profesora 1968. godine. Član je ULUS-a od 1972. godine.

Na otvaranju izložbe, u Galeriji Narodnog univerziteta, diplomirani slikar Vesna Marinković Stanković, bila je naprosto egzaltirana, što nije ni čudo, pred ovim slikarskim čudom koje se našlo pred publikom.

-Kada mi je Zoran Petrušijević – rekla je tada Vesna Marinković Stanković – ponudio da napišem nekoliko reči za katalog ove njegove izložbe, bila sam posebno polaskana, ali kada sam počela da smišljam tekst, osetila sam se uhvaćenom. On je jedini slikar pred kojim se osećam kao fascinirano dete kada se sretnemo jer je on veliki, jedinstven i neprikosnoven. ZOP je mag, čovek-nadčovek.

-Godinama pratim njegov rad – nastavila je Vesna Marinković Stanković – i divim se njegovoj nepresušnoj energiji, entuzijazmu, snazi i umeću da traje i uvek bude svež, nadahnut, razigran, jedinstven i neponovljiv.

-On je dostigao savršenstvo i sada se igra poput deteta ili čarobnjaka koji obožava stalno novo da stvara. Kada pogledate sto minijatura oko sebe, imate utisak da su stvorene u jednom trenu, a one su, u stvari, plod dugog i vrednog rada. Slike pred nama su razigrane i lepe poput dragulja. Svaka je posebna i jedinstvena. One nam šire zenice i bude sva čula. Bogatstvo koje nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

-Ovo je izložba – poručuje Vesna Marinković Stanković – koju ne smete da pogledate samo jednom, već je treba gledati svaki dan dok god traje, jer ćete stalno nešto novo videti i pronalaziti. Jer to su dela velikog majstora.

-Zoran Petrušijević ZOP je odavno prevazišao samog sebe i dostigao kosmičke visine. Nama ostaje da ga pratimo, da mu se divimo i uživamo u njegovim delima. Zato sve ovo što sam rekla, može da stane u jednu jedinu rečenicu: savršenstvo, retko se viđaš, ali danas – evo te!

Pa, Vranjanci, ne propustite ovu senzaciju; prvo zbog toga što ćete uživati u vizuelnom, zanatskom sloju minijatura maestra ZOP-a; drugo, ali najvažnije, što ćete u mnogima od njih prepoznati dušu svoje sredine, a i sopstvenu. Koliko će vas ono prvo oduševiti, toliko ćete pred ovim drugim, u najmanju ruku, ostati zapitani.



  • Ostavi komentar