Svadba od milion dinara

, ,

– Cvetković je tome dosta doprineo jer je sukob sa Jugom spustio na lični nivo, o čemu svedoči i prepiska koju je sa njim vodio preko vaših novina tokom jula prošle godine, pri čemu je potpuno zanemario interes grada i Pozorišta – zaključuje gradski većnik za kulturu Zoran Najdić

Vrhovni kasacioni sud u Beogradu nedavno je u procesu koji je reditelj Jug Radivojević vodio protiv Pozorišta „Bora Stanković“ radi duga od milion dinara, presudio u korist Radivojevića. U presudi stoji da se „odbija kao neosnovan zahtev za zaštitu zakonitosti tužene JU Pozorišta „Bora Stanković“ iz Vranja, izjavljen protiv međupresude Osnovnog suda u Vranju od 23. septembra 2010. godine i presude Apelacionog suda u Nišu od 18. januara 2011. godine“.

– Ova presuda je neoboriva, što znači da je proces koji je moj klijent vodio protiv Pozorišta praktično okončan u njegovu korist – tvrdi Radivojevićev advokat Toni BARANEK.

SPUŠTANjE LOPTE

Raspletu je prethodio sukob koji je izašao u javnost decembra 2008. godine, kada je bila i premijera predstave „Krvave svadbe“, dvadesete koju je Jug režirao za vranjsko pozorište. Nakon toga poručio im je da je ta saradnja završena, a da honorar poklanja u humanitarne svrhe. Još tada je, povodom nekih prebicivanja da je preskup, rekao u „Vranjskim“ da je na isplatu honorara čekao i po godinu dana.

Gradski većnik za kulturu Zoran NAJDIĆ je 2009. godine, dva meseca pre sednice Gradskog veća (GV) na kojoj je doneta odluka o neisplaćivanju honorara Radivojeviću, takođe preko ovih novina, uzvratio da nije moguće da mu se to isplati retroaktivno „jer se ne zna da li je već nešto dobio na ruke“.

– Jug je mogao da traži i dva, i tri miliona i šta onda – pitao se tada Najdić.

Sada, u znatno pomirljivijem tonu, pojašnjava zašto je nakon 29. Borinih pozorišnih došlo do razilaženja sa Cvetkovićem.

– Nije ispunio ciljeve koje je rukovodstvo grada pred njega postavilo, a morao je jer je na predlog DS kandidovan kako bi rešio nagomilana dugovanja. Smatrali smo da će kao ekonomista svoje „bogato iskustvo“ upotrebiti da unapredi poslovanje Pozorišta. Na spisku njegovih obaveza, kao direktora, bilo je i rešavanje problema sa Jugom – tvrdi Najdić.

Direktor CVETKOVIĆ danas, takođe, „spušta loptu“, što nije bio slučaj prošle godine (vidi okvir) i poziva se isključivo na odluke GV.

– Gradsko veće je na sednici održanoj juna 2009. godine usvojilo informaciju o finansijskom stanju u Pozorišu, sa zatečenim dugom od 4,75 miliona dinara, i odlučilo da se i sva dodatna potraživanja koja postoje, a koja se prema izjavama onih koji su radili za ovu ustanovu zasnivaju na usmenom dogovoru, ne mogu isplatiti. Posle toga Jug je podneo tužbu protiv Pozorišta – kratak je Cvetković.

Na ovom mestu stvar već počinje ozbiljno da se komplikuje. Jug početkom avgusta izjavljuje za „Vranjske“ da njegovu režiju predstave „Krvave svadbe“ niko ne može da ospori, a danas je to samo mogao da nam potvrdi.

– Od početka sam bio pristalica dogovora i poručivao sam rukovodstvu grada, kao i direktoru Cvetkoviću, da ću ih dobiti na sudu ako do toga dođe. Bio sam za kompromis i nikada nisam želeo da oštetim vranjsko pozorište – jasan je RADIVOJEVIĆ.

Njegov advokat insistira na činjenici da je Jug imao usmeno zaključen ugovor iz oktobra 2008. godine sa njegovim pokojnim ocem Radoslavom i to obrazlaže.

– Kako nas uči obligaciono pravo, takva vrsta ugovora ima istu važnost i težinu kao i pismeni ugovor. Iako je moj klijent od početka ukazivao na činjenicu da će Pozorište izgubiti spor i nudio im dogovor, druga strana nije bila raspoložena za bilo kakav kompromis jer su bili ubeđeni da će nas dobiti na sudu – precizan je Baranek.

DEBLjI KRAJ

Krajem septembra 2009. godine održano je prvo ročište u Osnovnom sudu u Vranju, a direktor Cvetković je tada izjavio za „Vranjske“ da od Juga nije dobio nikakav zahtev za isplatu honorara i u još uvek pomirljivom tonu poručivao da je dogovor moguć.

– Ako kaže da nije dobio honorar za „Krvave svadbe“ naćićemo se i porazgovarati. On nije potpisao nikakav legalan dokument na osnovu čega možemo da mu isplatimo honorar za njegov autorski rad – tvrdio je Cvetković.

Uoči samog suđenja, u intervjuu koji dao ovim novinama, Jug je potvrdio da nema pisani ugovor što je opravdavao činjenicom da se „radi o odnosu poverenja između reditelja i pozorišta za koje radi“ i praksom da se „ugovori potpisuju u hodu.“

– Kada sam počeo da radim „Krvave svadbe“ Radoslav je već bio teško bolestan i nismo stigli da potpišemo ugovor. Na žalost umro je, a da to nije urađeno i ja nisam potezao pitanje honorara računajući da će Pozorište samo da se seti. Ali, kako se nisu učinili podneo sam tužbu – kazao je Radivojević.

Naveo je i da u Srbiji skoro da nema teatra za koji nije režirao, da mu niko nije ostao dužan i da mu ni u snu nije padalo na pamet da će se to desiti u Vranju, gradu u kome je odrastao i započeo karijeru.

Zamenik gradonačelnika Igor ANDONOV, tvrdi sasvim suprotno – da Radivojević nije pristajao na ono što je grad u tom trenutku mogao da mu ponudi.

– Mi smo pokušali da se dogovorimo sa Jugom, ali je on tražio mnogo i toliko nismo mogli da mu platimo. Gradsko veće je donelo odluku da se honorar ne isplaćuje jer Jug nije imao pisani ugovor i mi smo se te odluke držali.

Advokat Baranek dodaje da će sada Pozorište „Bora Stanković“ Jugu morati da isplati million dinara na račun honorara i još skoro isto toliko u ime kamate, putnih i parničnih troškova.

– Žalosno je što GV ne poznaje osnovne zakonske procedure, nego se tek tako u ime građana upušta u sudske sporove. Ono što sledi, a biće uskoro urađeno, je veštačenje koje košta 100 hiljada dinara, a čija je svrha da se dokaže da je autorski honorar od milion dinara koji Jug potražuje, adekvatan. Napominjem da je Jugov honorar 15 hiljada, a da je u Vranju radio za deset hiljada evra. Dodao bih i to da još uvek nije kasno da GV isplati autorski honorar mom klijentu – kaže advokat Toni Baranek.

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)