Simpo dobija konkurenciju

, ,

Opet se, kao i krajem 2010. u slučaju „Inkanto grupe“, najavljuje neka vrsta zajedničkog ulaganja države i italijanskog partnera „Ditre Italia“ za ukupnu investiciju od 13,5 miliona evra. Dragomir Tomić je ovog puta zaobiđen, jer posle propalog zajedničkog ulaganja sa „Inkantom“ i neuspele revitalizacije ŠIK „Kopaonik“ on više nije vladin čovek od poverenja na jugu Srbije

Italijanski biznismen i generalni direktor firme „Ditre Italia“ Mikele De Marki u utorak je  potpisao Memorandum o realizaciji investicionog projekta vrednog 13,5 miliona evra sa ministarkom za privredu i regionalni razvoj Vericom Kalanović i gradonačelnikom Vranja Miroljubom Stojčićem. Reč je o prvom koraku ka otvaranju fabrike nameštaja poznatog italijanskog proizvođača kožnih garnitura i sofa u krugu „Jumka“. Fabrika bi trebalo da zaposli 411 Vranjanaca. To je državni projekat isplaniran u sklopu prekompozicije HK „Jumko“.

Primetno je bilo nepotrebno prisustvo pojedinih stranačkih funkcionera vladajuće koalicije. Recimo šefa socijalista Zorana Antića i načelnika okruga Bude Mihajlovića. Ili lokalnog lidera G17 Uroša Trajkovića i dopredsednika mu Dragana Janjića. Kao da pred dolazeće izbore nisu hteli nekom drugom da prepuste slavu što u Vranje dolazi prvi značajniji strani investitor otkako su na vlasti. Začudo su tog dana neupadljive bile jedino demokrate. Došao je samo Slobodan Stamenković, predsednik gradskog parlamenta.

ITALIJANE DOVODE DS I DRŽAVA

U najavi događaja na zvaničnom gradskom sajtu pisalo je kako „Ditre Italia“ namerava da otvori pogon tapaciranog kožnog nameštaja tako što će kupiti deo nepokretne imovine „Jumka“, kompanije u restrukturiranju čiji je većinski vlasnik država, te da će kupljenu halu rekonstruisati i opremiti mašinama. Zapravo, bila bi to neka vrsta džoint venčera, zajedničkog ulaganja Italijana i države koja bi dala podsticajna sredstva (od 2.000 do 5.000 evra po radnom mestu) za zapošljavanje 411 radnika.

Nigde, međutim, nije pomenuto da je cela ova priča započeta u Beogradu, tj. inicirana je iz same srpske vlade od demokrata. Dakle, ovo nije nikakva genijalna ideja nekoga od zvaničnika grada o dovođenju investitora, već deo državnog projekta pomoći „Jumku“ u konsolidaciji i prekompoziciji proizvodnje.

Plan podrazumeva dve faze koje koštaju po pet miliona evra. Ideja o hitnom oslobađanju prostora za „Ditre Italia“ ostvariva je samo ukoliko „Jumko“ u najskorije vreme dobije tranšu od 5 miliona evra od Vlade Srbije  jer takav poduhvat košta, što potvrđuje direktor „Jumka“ Zoran STOŠIĆ. 

NIKOLIĆ:
PITAJTE TOMIĆA DA LI JE ZNAO
U „Simpu“ ne negiraju da su čuli priče o novoj konkurenciji. Predsednik Upravnog odbora Milan NIKOLIĆ smatra međutim da je konkurencija u proizvodnji nameštaja dobra stvar, ali naglašava:
– Znali smo za ovakvu ideju, ali nismo ništa pitani, koliko ja znam.
Vranjske: Kako ocenjujete opravdanost ovakve investicije, imajući u vidu da Vranje već ima slične pogone u sklopu „Simpa“?
Nikolić: Što se tiče „Simpa“, kamo sreće da ih ima više. Imamo slične fabrike u Vranjskoj Banji i Bujanovcu.
Da li se plašite konkurencije?
– Ne, naprotiv. To samo znači više zaposlenih, više dobrih tapetara, perspektivu za grad koji je ionako već poznat po proizvodnji kvalitetnih kožnih garnitura.
Koliko je realno da se nađe preko 400 ljudi sa biroa rada osposobljenih za takvu vrstu proizvodnje.
– U Vranju ima mnogo nezaposlenih na birou. Naravno tamo nema mnogo tapetara, ali naš je problem što školujemo toliko kadrova koji nikada neće naći posao u svojoj struci. Ljudi moraju da se dodatno edukuju, doškoluju i da se kroz praksu nauče tapetarskom poslu.
Na kraju, da li Dragomir Tomić znao za otvaranje ove fabrike?
– E, to ne znam. To ćete morati da pitate gospodina Tomića.

– Proces prekompozicije podrazumeva da „Jumko“ uz garancije države kod neke poslovne banke dobije u prvoj fazi kredit od pet miliona pod povoljnim uslovima. Paralelno sa time oslobađao bi se prostor za investitora i njegovo useljenje – kaže Stošić.

Ta dva procesa, prema njegovim rečima, morala bi ići paralelno.

– Mi ne možemo da zaustavimo proizvodnju na mesec, dva da bi se „Ditre Italia“ uselio u halu. „Jumko“ je živa firma, imamo praktično dogovorenu polugodišnju proizvodnju za 2012. i biće teško da to paralelno odradimo. Za sinhronizovan rad neophodna je finansijska podrška države – naglašava Stošić.

Iz govora ministarke Verice KALANOVIĆ nakon potpisivanja memoranduma dalo bi se zaključiti da država neće kočiti dolazak Italijana. Međutim, Kalanovićka nije propustila da dobar deo zasluga za to pripiše sebi, samim tim i URS.

PET HILjADA EVRA PO RADNIKU

Portparol Agencije za strana ulaganja SIEPA Aleksandar MILORADOVIĆ kaže da italijanski partner još uvek nema nikakve obaveze jer je „memorandum potpisan u Vranju za sada neobavezujući ugovorni oblik“.

– To samo znači da će se oni kod nas prijaviti za sredstva po novom radnom mestu u okviru programa finansijske podrške investiorima. Po propozicijama mogu da ostvare pravo na 2.000 do 5.000 evra po radnom mestu za područje Vranja za tu delatnost, naravno ukoliko im komisija odobri sredstva – navodi Miloradović.

To znači da bi Italijani mogli dobiti najmanje 800.000, a najviše 2 miliona evra bespovratnih sredstava za zapošljavanje 400 ljudi. Prema nekim nezvaničnim najavama rok za raspisivanje tog konkursa je 23. decembar i trajaće do kraja januara. Priča se da bi Italijani mogli dobiti iznos koji je blizu maksimuma od 5.000 evra po radnom mestu. Ovim podatkom baratala je u svom izveštaju i nacionalna RTS. To, međutim, Miloradović nije mogao da nam potvrdi..

Interesi grada i političkih partija čiji su se prvaci u utorak kitili tuđim perjem više su nego jasni. Ukoliko sve bude po planu, doći će stranci, investiraće dakle Italijani i država, a ovi iz političke vrhuške hvaliće se kako su oni obezbedili nova radna mesta. Verovatno je zbog toga i govor gradonačelnik Miroljuba STOJČIĆA bio intoniran u stilu „Vranje dobija novog partnera u razvoju grada“, iako vrlo dobro zna da to ne bi išlo da nije „Jumka“ i njegovog većinskog vlasnika – države.

– Mislim da je ovo još jedan dokaz da ino-partneri imaju poverenje u naš grad i da su sva priznanja koja smo dobijali kao lokalna zajednica pomogla da nas stranci prepoznaju kao partnere – držao se svoje priče Stojčić, ostavljajući prisutne da razmišljaju o tome na kakvo je poverenje i priznanja mislio jer ovde niko pre „Ditre Italia“ u poslednje četiri godine nije došao, a oni koji su bili nisu se proslavili.

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)