Bez paranoje, sve je po zakonu

,

– Danas postoje neizbrisivi tragovi nečijeg prisluškivanja i u službama su svesni da svaka zloupotreba može biti kažnjena. Međutim, i dalje je problem to što se što snimci razgovora osoba koje se prisluškuju ne brišu – kaže republički ombudsman Saša Janković

Viši sud u Vranju je tokom 2011. godine izdao naredbe za 58 snimanja telefonskih i drugih komunikacija i razgovora građana, a na osnovu zahteva Višeg tužilaštva za primene ovih mera. Ovaj podatak Vranjske su od suda dobile na osnovu Zakona o pristupu informacijama od javnog značaja i zahteva koji smo kancelariji republičkog poverenika podneli 4. novembra, doduše tek posle žalbe jer je Viši sud najpre odbio da nam odgovori u zakonskom roku od 15 dana.

ZAŠTITA LIČNOSTI

U dopisu, koji je potisao Staniša Mihajlović, vršilac funkcije predsednika ovog suda, tokom 2010. Podneta su i odobrena 64 zahteva, a upućeni u problematiku i pored toga kažu da nema mesta za paranoju. Jer, ova oblast regulisana je 2004. Zakonom o krivičnom postupku koji jasno određuje kako i na koji način službe bezbednosti mogu da prisluškuju, prate i snimaju komunikacije građana:

– Zahtev se Višem sudu podnosi za prisluškivanje osoba za koje se sumnja da su izvršioci krivičnih dela za koja je predviđena zatvorska kazna preko deset godina – objašnjava advokat Dragan Nikolić.

Prema njegovim rečima, nema mesta za sumnjičavost jer službe više ne mogu da prisluškuju građane bez razloga.

Rad službi bezbednosti poslednjih nekoliko godina kontroliše Saša Janković, republički zaštitnik građana (ombudsman) koji kaže da do sada, na osnovu pritužbi građana, nije utvrdio nepravilnosti i kršenje Zakona o zaštiti podataka o ličnosti  prilikom prisluškivanja.

– Na osnovu pritužbe, ukoliko se utvrdi da se radi o nezakonitom prisluškivanju, imam pravo da protiv odgovornih podnesem krivičnu prijavu – kaže Janković.

Da bi ombudsman uopšte počeo sa proverom, građanin u prijavi mora da navede jake dokaze da ga službe snimaju jer, prema njegovim rečima, on ne postupa na svaku prijavu tipa „prisluškuju me“.

Pravo da prisluškuju, prate i snimaju komunikacije, na osnovu odobrenja imaju Bezbednosno informativna agencija (BIA), Vojno bezbednosna agencija (VBA) i Uprava kriminalističke policije MUP-a Srbije. Za BIA i VBA postoje dva načina za dobijanje odobrenja – od istražnog sudije kada je u pitanju presretanje komunikacija izvršioca klasičnih krivičnih dela, i od Vrhovnog kasacionog suda radi zaštite nacionalne bezbednosti. Na drugoj strani, policija može da traži prisluškivanje samo osumnjičenih za klasična krivična dela.

Međutim, prema rečima Saše Jankovića, iako se prisluškivanje sprovodi prema zakonu, problem je što se službe bezbednosti i policija olako odlučuju za ovu meru, koja je najlakša za upliv u privatnost:

– Službe se često odlučuju za kontrolu komnunikacija, često bez pravog razloga, iako ona treba da bude tek krajnja mera koja se koristi kada se iscrpu druge mogućnosti – kaže Janković i dodaje da takva praksa mora da se promeni.

PRIVATNE SLUŽBE
Prema rečima Saše Jankovića, najveći problem u Srbiji je postojanje privatnih službi sa kapacitetom da prisluškuju komunikacije građana. Radi se, naime, o privatnim detektivskim agencijama, čiji rad nije zakonski regulisan.
– To je javno priznao svojevremeno i Rade Bulatović, bivši direktor BIA. Prema mojim saznanjima, političke stranke finansiraju privatne detektivske agencije koje nelegalno prisluškuju građane. Nije tajna da su njihovi vlasnici članovi određenih političkih partija – kaže republički ombudsman.

Od kada u Srbiji funkcioniše institucija zaštitnika građana, u službama se podigla svest o postojanju spoljne kontrole, iako još uvek u ovim strukturama postoje oni koji se tome protive:

– Danas postoje neizbrisivi tragovi nečijeg prisluškivanja i u službama su svesni da svaka zloupotreba može biti kažnjena. Međutim, i dalje je problem to što se što snimci razgovora osoba koje se prisluškuju ne brišu kada se dokaže da nisu počinile krivično delo zbog kojih su bile na merama. Zalažem se za promenu tih delova zakona po kojima bi se ti snimci uništavali u prisustvu osobe koja se snima.

ŽENE I LjUBANICE

Jedan penzionisani policajac, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je do pre nekoliko godina prisluškivanje vršeno mnogo manje selektivno nego što je to sada slučaj. Prema njegovim rečima i informacijama kojima raspolaže, službe su proteklih godina prisluškivale mnoge osumnjičene za teška krivična dela, a na pitanje o kojim se osobama radi, bio je vrlo jezgrovit:

– Pa, samo prelistajte vaše novine od godinu, dve unazad, a posebno brojeve iz poslednjih šest, sedam meseci; sve će vam biti jasno – kaže ovaj sagovornik i objašnjava da bez prisluškivanja određenih ljudi neka krivična dela ostala bi neotkrivena i teško dokaziva na sudu!

Ovaj sagovornik priznaje da su službe ranije imale mnogo veća ovlašćenja za prisluškivanje, što se često zloupotrebljavalo:

– Na primer, korišćene su privatne veze u službama za prisluškivanje nečijih supruga, ljubavnika i ljubavnica, a da ne govoirim o pripadnicima opozicije, novinarima i takozvanim neprijateljima države i naroda. Iako sam nekoliko godina u penziji, tvrdim da toga u Vranju danas nema, ili da gotovo nema.

(KOMPLETAN TESKT PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)