Legalno zastrašivanje

Iskustva su različita kada se radi o telefonskim pozivima na kućnu adresu: neki kažu da su predstavnici agencija za naplatu uljudni, drugi da su bezobrazni, ali vlada generalni konsenzus da takvi pozivi nisu nimalo prijatni

– Pa ovo se može podvesti pod legalno zastrašivanje, da ne kažem da je država legalizovala uterivanje dugova…  – započinje priču vidno uzrujan M. A, naš sugrađanin kome su poput M.K. ili D.M. , takođe iz Vranja ( adrese poznate redakciji), stigla obaveštenja ( čitaj opomene) za izmirenje dugovanja od njemu nepoznate firme.

OPOMENE

– Sve što znam, – nastavlja priču M. A – je da mi izvesna firma „CREDITexpress“ d.o.o. potražuje oko 5.000 dinara na kontu neizmirenih obaveza koje imam prema kablovskoj televiziji „ Kopernikus“ (KCN), računajući i troškove opomene . Ja imam obligacioni odnos sa KCN i uopšte ne razumem zašto mi nepoznati ljudi najavljaju dolazak na kućnu adresu, šalju opomene i uznemiravaju? Ko to može da upravlja mojim dugom, ma koliki on bio, bez mog znanja i bez pitanja, pa valjda za to postoje sudovi? – pita se on.

I zaista, opomene (u koje smo imali uvid) dolaze iz centra za naplatu dugovanja, firme „CREDITexpress“ , gde stoji da će na osnovu ugovora sa nalagodavcem, Centar za naplatu dugovanja preduzeti sve neophodne korake i mere u cilju naplate dugovanja, što podrazumeva telefonske pozive, posete radi ličnog kontakta u cilju dogovora kao i usaglašavanje eventualnih spornih elemenata. A upravo ti neophodni koraci su predmet nezadovoljstva zbog koga negoduju naši sagovornici, ističući da sva ta zivkanja telefonom predstavljaju vid uznemiravanja i verbalnog pritiska zbog koga se često poteže za neprikladnim rečnikom koji se odražava na psihički mir. No, da krenemo redom.

Iako na uredno postavljena pitanja, poslata mejlom i potvrde da će na njih biti odgovoreno u naznačenom roku, do zaključenja ovog broja nikakve informacije  nismo dobili od gorepomenute agencija za naplatu dugovanja i potraživanja, kao ni od agencije „ Solvent point“ koja se takođe bavi ovim poslom ( vidi okvir).

Sa druge strane Nebojša RISTIĆ, direktor KCN je na početku razgovora hteo da razgraniči to da oni ne vrše faktoring (prodaju dugova korisnika p.a.)  poput nekih banaka, već da se oni bave cesijom (ustupanjem potraživanja trećem licu za račun poverioca p.a.).

– Agencija se angažuje kada od korisnika ne možemo da izvršimo naplatu potraživanja, što bi značilo odlazak na sud. Iako je procenat tako dobijenih slučajeva na sudu gotovo stoprocentan, troškovi sa svim taksama znatno narastu pa je problem naplate još više izražen nakon presude – kaže on i dodaje:

– Za nas je neisplativo da se pojedinačno bavimo svakim dugovanjem, jer bi u tom slučaju morali da oformimo službu sa nekoliko ljudi koja bi radila puno radno vreme, iako ponekada ne postoji realna potreba za tim. To za nas znači povećanje rashoda u pogledu isplata zaposlenima. Zato ta potraživanja jednostavno prosleđujemo agenciji koja je registrovana u privrednom registru za takvu delatnost, i oni u naše ime i za nas potražuju dugovanja korisnika uz mnogo manje troškove. Dakle, agencija od nas samo naplaćuje ona sredstva koja utroši radi izmirenja nečijeg duga poput telefoniranja, izdataka oko slanja pisama sa obaveštenjem i slično – obrazlaže Ristić.

PITANjA BEZ ODGOVORA
Od agencija za naplatu dugova smo hteli da saznamo odgovore na sledeća pitanja:
1. Koji su interesi agencije u pogledu naplate dugovanja ako je poznato da i sama država ima problema sa naplatoma?
2. Na osnovu čega i kako prihvatate tj. preuzimate dugovanja od prodavca usluga?
3. Ko su prema vašim podacima najveće neplatiše, odnosno kakva i koja su potraživanja kritična?
4. Kakvim se metodama služite kako bi izvršili naplatu u da li postoje elementi uznemiravanja?
5. Šta se dešava kada neko jednostavno ne želi da plati?
6. Da li kompanija garantuje naplatu duga?
7. Imate li tzv. bazu biznis informacija i koja je njena svrha?
8. Na koji način obaveštavate neplatiše i na koji način oni trebaju da regulišu svoja dugovanja?

ZAKONSKI OKVIRI

E sada se postavlja pitanje, ako agencije šalju opomene kojima dužnike obaveštavaju o pokretanju sudskog postupka u slučaju neizmirenja duga, kako to da takva firma može da izvrši naplatu nakon sudskog spora, a kompanije, banke, telefonski operateri i neke firme ne mogu? Da li dužnici jednostavno vole da čuju umiljati glas sa druge strane žice, pa da prihvate rešenje o otplati duga, ili su posete radi ličnog kontakta cilj zadovoljenja jedne strane? Dođe vam da se zapitate, zar ne?!

Agencije dugovanja mogu naplatiti samo sudskim putem, ali zbog velike neinformisanosti, često je dužnike lako dovesti u zabludu potencirajući ogromne kamate i krivičnu odgovornost.

Gledano sa pravnog aspekta, sve se odvija u zakonskim okvirima jer, prenos potraživanja duga sa poverioca (firma, banka, kompanija) na treće lice (agencije) može se izvršiti bez saglasnosti dužnika tj. korisnika usluga, mišljenja je pravnik Igor Zlatković.

– To je omogućeno Zakonom o obligacionim odnosima, Članom 436. stav 1, prosto to je zakonski uređeno, nezavisno od klijenata. Po mom mišljenju zabuna nastaje jer ustupilac (poverilac) ne obaveštava dužnika o prenosu potraživanja na prijemnika (treće lice), što je zakonom obavezujuće – kaže Zlatković i naglašava:

– Vrlo je bitno da prilikom potpisivanja ugovora, ma koliko to delovalo rutinski, obratite pažnju na odredbe koje se u većini slučeva nalaze na kraju. Stavljanjem sopstvenog potpisa, korisnik daje saglasnost i na opšte uslove poslovanja firme ili banke kojim su neretko obuhvaćeni ugovori sa trećim licem kao internim službama.

Iskustva su različita kada se radi o telefonskim pozivima na kućnu adresu, jedni kažu da su uljudni, drugi da su bezobrazni, ali vlada konsenzus da su takvi pozivi uznemiravajući. Ipak i ovde je Zakon jasan, oni na to imaju prava, ali…

– To su sve zakonski okviri i oni imaju prava da pozivima podsećaju dužnika na obavezu – kaže Zlatković i dodaje:

– Ne možemo pričati o tome kao o zloupotrebi, ali je izvesno da agencije to primenjuju kako njima odgovara, ako uzmemo u obzir da se pozivi dešavaju i u večernjim satima. Sem lica koje se vodi kao dužnik, poverilac ne sme da obaveštava o dugovanju čak ni članove najuže porodice, pogotovo ne smeju o tome da pričaju sa maloletnom decom preko koje je najlakše izvršiti pritisak, a takvih slučajeva je bilo – napominje ovaj pravnik i savetuje da ukoliko ne postoje uslovi za izmirenje obaveza, ne treba ulaziti ni u kakve konflikte sa ljudima iz agencije, već mirno objasniti da zbog uznemiravanja mogu trpeti sankcije pred nadležnim organima.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)