Dobrovoljno, pod pritiskom

Eko Taxi Vranje

Želeli smo da afirmišemo grad: Goran Stanković, Šteta ili ćar: štandovi privatnika na Danima Vranja

– Koliko se sećam, nas sponzore nigde nisu reklamirali, a novac su uzeli, tako da mi nismo imali takoreći nikakave koristi – kaže vlanik „Minjon komerca“ Saša Djukić



 

Šteta ili ćar: štandovi privatnika na Danima Vranja– Više nikada nećemo dati ni dinara za terevenke poput „Dana Vranja“ jer grad od toga nema apsolutno nikakve koristi. Potrebno je da se organizuju susreti privrednika, koji će ovde da ulažu novac, i poslovnih ljudi, koji će da lobiraju za naš grad, a ne terevenke. Mi bi trebalo da kontaktiramo i dovodimo u Vranje ministre i njihove pomoćnike, kako bismo pogurali razvoj grada i doveli do nekog prosperiteta. Ovakve terevenke narodu neće doneti bolji život, a to što smo davali novac nema nikakve veze sa lokal patriotizmom, već smo to isključivo činili zbog naših radnika – kaže Velin Ilić, generalni direktor „Alfa plama“.

UPUMPAVANjE

A „Alfa plam“ bio je samo jedan od 150 sponzora, koji su tri godine finansijski podupirali „Dane Vranja“. Od većih finansijera (120-500 hiljada) tu su i „Simpo“, DIV, „Jedinstvo“, „Visan“, veliki broj gradskih kafedžija (10-50 hiljada), banaka (Delta, Komercijalna, Niška, Grčka, AIK 50 hiljada), javnih ustanova i preduzeća (Istorijski arhiv i Sportska hala, ZZJZ, Komrad, Vodovod, Direkcija 10-50 hiljada), privatne firme i pojedinci (10-50 hiljada).

Neki od viđenijih vranjskih privatnika – Saša DjUKIĆ („Minjon komerc“), Saša JOVČIĆ („Morava enterijeri“) i Dejan MIŠIĆ („Dva drugara“), koji su iz godine u godinu, u to vreme ne malim donacija, podržavali „Dane Vranja“, pristali su da nam sa ove vremenske distance to prokomentarišu.

Želeli smo da afirmišemo grad: Goran StankovićJovčić je razočaran u lokalne političare, i tadašnje i sadašnje, za koje tvrdi da među njima skoro da nema razlike kada je odnos prema privatnim preduzetnicima u pitanju.

– Kada im trebaju donacije za bilo šta, dolaze, za to su sposobni, i ja uvek dajem jer hoću da pomognem da i u našem gradu imamo nešto lepo. Ali, sramota je kakav odnos oni imaju prema privatnicima – priseća se Jovčić.

Njegov kolega iz privatnog sektora Djukić, potencira da je u vreme održavanja manifestacije bilo drugačije vreme i da je sebi morao da pravi reklamu kako bi mogao da prodaje svoje proizvode.

– Niko me nije politički pritiskao, već sam smatrao da je dobro da se malo reklamiram i poboljšam svoje poslovanje. Koliko se sećam, nas sponzore nigde nisu reklamirali, a novac u uzeli tako da mi nismo imali takoreći nikakave koristi od tog sponzorstva – kaže on.

Iskustva Mišića su nešto drugačija. On navodi da mu je najbitnije bilo da za svoju tezgu obezbedi najpovoljniju lokaciju u prodajnoj zoni.

PRVI PUT
Goran Stanković, anesteziolog specijalista zaposlen u Zdravstvenom centru, potpredsednik vranjskog odbora SNS i jedan od najozbiljnijih kandidata za budućeg gradonačelnika, još uvek smatra da je njegova ideja „Dana Vranja“ bila dobra.
– Suština ove priče bila je afirmacija grada, da se preko jedne ovakve manifestacije dovedu poslovni ljudi sa kojima će se povezati ovdašnji preduzetnici. Takve veze najbolje se uspostavljaju upravo na ovakvim manifestacijama jer Vranje ionako nema mogućnosti da se prezentuje široj javnosti. Nama su i tada bili potrebni, a i danas nam trebaju, ljudi koji će lobirati za grad. Želeli smo da povežemo estabilišment i ugledne ličnosti, preko udruženja Vranjanaca u Beogradu, Nišu i nekim gradovima Evrope, kako bi povukli grad napred – pojašnjava on.
Na našu molbu da prokomentariše izjavu Velina Ilića, Stanković je kratko rekao da nije neobično da ljudi, nakon nekog vremena, promene mišljenje. Dodao je i da su lošem ugledu „Dana Vranja“ u očima poslovnog sveta, u značajnoj meri kumovale upravo „Vranjske“.
– Nikada niste napisali ništa afirmativno o ovoj manifestaciji pa, nije ni čudo što ljudi tako misle. Ja sam sada prvi put dobio priliku da u vašim novinama pojasnim suštinu svoje ideje – zaključuje Stanković.

–  Dobro mi je išlo, nije se loše zaradilo ali znate kako je, na takvim događajima uvek se dosta pojede, pa su i naši proizvodi dosta dobro prodavani. Moji razlozi za sponzorisanje „Dana Vranja“ su povezani sa željom da pomognem tu manifestaciju, ali i da i sam zaradim – iskren je naš sagovornik.

UGOVORI

Listajući spisak sponzora naišli smo i na neka poznata gradska imena koja su sa po desetak hiljada doprineli finansijskoj konstrukciji manifestacije. Među njima, bio je i Peco RISTEVSKI, prodavac knjiga. Kada smo ga nazvali, on je odlučno demantovao da je ikada dao dinar za „Dane Vranja“. Isto se ponovilo i sa još nekoliko pojedinaca, koji su čuvši o čemu se radi izričito zahtevali da im se imena ne pominju u tekstu, što rađa sumnju u istinitost podataka sa spiska pojedinaca-sponzora.

Za tri godine na „Danima Vranja“ je bilo puno izvođača: Zana, Ceca Slavković, Slađana Delibašić, OK bend, Galija (2005), Balkanika, Van Gog, YU grupa, Goca Tržan, Luis (2006) i Amadeus bend, Flamingosi, Haris Džinović, Hari Mata Hari, Crvena jabuka, Ognjen Radivojević (2007). Ali, ni sa jednim od njih nema potpisanih ugovora, ni u NU, ni u TOV, tako da ni sponzori ne znaju koga su i  koliko finansirali! Ako se zna da su njihovi honorari u to vreme bili od 700 i 800, pa do dve, tri hiljade evra, može se grubo izračunati koliko je to koštalo. Sve u svemu organizator – u to vreme Opština Vranje, ukupno je dala iz budžeta 6.5 miliona ali, ako se uzmu u obzir svi honorari „zvezda“, ta manifestacija je koštala oko devet miliona (tada nekih 100 hiljada evra).

Iako su i socijalisti više puta obećavali da će izaći u javnost sa konkretnim ciframa, to se nikada nije dogodilo. Crtica iz 2006. sa njihovog „Open deja“, kada se novinarima obratio Zoran ANTIĆ, u to vreme sekretar lokalnog SPS, čitaocima će pojasniti mnogo toga.

– „Dani Vranja“ koštaće oko 25 hiljada evra. To će uskoro biti objavljeno i videće se do u tančina kako se i šta radilo sa prikupljenim novcem.

To „uskoro“ nikada nije stiglo.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar