Polako ali sigurno, sviće

Eko Taxi Vranje

, ,

Srbija je 2011. godine po prvi put učesnica manifestacije NOĆ POZORIŠTA u okviru evropske multikulturalne manifestacije EUROPIAN THEATRE NIGHT, sa učešćem 20 gradova, opština i nosiocima kulture unutar njih. NOĆ POZORIŠTA predstavlja odraz kvaliteta, značajnu i sadržajnu inovativnost koja podstiče raznovrsnost kulturnih izraza, što dokazuje učešće preko 100 raznolikih manifestacija. Prva godina NOĆI POZORIŠTA obeležena je učešćem preko 30 narodnih, regionalnih i gradskih pozorišta, preko 40 amaterskih i alternativnih pozorišnih trupa institucija kulture: muzeja, biblioteka, kulturnih centara, galerija, ličnim zalaganjem pojedinaca iz sveta umetnosti i na kraju klupskim programom „Bal pod maskama“.



I vranjsko pozorište „Bora Stanković“ imalo je zasluženu čast da se nađe u manifestaciji, sa bogatim programom, čiji je sadržaj bio: u foajeu izložba starih fotografija i kostima iz fundusa pozorišta; na velikoj sceni odigrana je predstava za decu „Aladinova čarobna lampa“, a u večernjem programu održan je javni čas Glumačke radionice pozorišta „Bora Stanković“; u pozorišnom klubu „Talija“ izvedeno je scensko čitanje dela „Narodna drama“ autora Olge Dimitrijević, a u režiji Snežane Trišić, dok je kruna ove celodnevne, a posle i celonoćne radosti pozorišne igre, bio bal pod maskama. Vranjsko pozorište ima bogat bekgraund, a po svemu viđenom u NOĆI POZORIŠTA, budućnost našeg teatra će biti još  bogatija.

 

LIKOVNI ŽIVOT

Rojevi treperećih tačkica

Galerija Narodnog muzeja: Dragan Stojanović-Šutil; „Moj kraj – etnos“

 

Tokom novembra i decembra, ljubitelji i poznavaoci likovne umetnosti  imaće priliku da vide izložbu akademskog slikara iz Vranja Dragana Stojanovića-Šutila, postavljenu u Galeriji Narodnog muzeja , pod nazivom „Moj kraj – etnos“.

Izložbu je otvorila diplomirana grafička dizajnerka Zorana Petrušijević, kustos Galerije Narodnog muzeja, koja je o Stojanovićevoj izložbi rekla:

-Kad govoreći o slikaru napravimo uvod kao: stvaralac prepoznatljivog likovnog rukopisa, autor koga karakteriče osoben stil, to odmah deluje kao neki pleonazam, ali kada je reč o Draganu Stojanoviću-Šutilu, bilo da pričamo o temi, ideji ili tretmanu likovnih problema, radi se o umetniku koji već dugi niz godina, u svom stvaralaštvu nekako sve više liči na sebe samog.

Šta bi to tačno značilo?

PROFIL
Dragan Stojanović-Šutil rođen je u Vranju 1953. godine. Osnovnu školu i gimnaziju završio je u Vranju, a Likovnu akademiju u Prištini 1977. Nastavnik je u OŠ „Dositej Obradović“ u Vranju.
Izlagao je samostalno osam puta u Vranju i po jednom u Beogradu, Prištini i Vladičinom Hanu; učestvovao je na više zajedničkih izložbi.

-Iako je – kaže Zorana Petrušijević – u osnovi realista, Dragan Stojanović je upadljivo prepoznatljiv po rojevima raznobojnih tačkica i fleka koje trepere sa njegovih platana, neodoljivo podsećajući na poentilizam. No, za razliku od neoimpresionista, koji su koristili osobinu percepcije oka da susedne komplementarne boje sažima u jednu, Šutil strukturu predmeta gradi na uobičajen način, potezima četkom, dok tačkaste površine na njima daju slikama ezoteričnu notu, jer utkane čak i u mrtvu prirodu otvaraju novu dimenziju stvari – njihov unutrašnji život.

Stojanović uvek crpe inspiraciju iz „starog“ – prizora života na selu, starinskih kuća, ulica u kaldrmi, dvorišta u kojima su kola, koševi, plevlje, venci paprika i veze cveća, predmeti nastali u zanatskim radnjama, sve ređi u upotrebi a češći u muzejima, njegova su dela rezultat prepoznavanja energetskog naboja koji stvari koje imaju istoriju nose sa sobom.

-Ovako veran starinskom – nastavlja Zorana Petrušijević – ovaj slikar nije nostalgičan, naprotiv. Bilo bi to kao kad bismo jesen doživeli kao gašenje prirode a ne najzreliju fazu u ciklusu u kome se ona stalno rađa i obnavlja. Šutilova jesenja paleta eksplozijom boja potcrtava živahni duh podneblja za koje je autor vezan. Njegovi pejzaži, mrtve prirode, seoska dvorišta, svi prizori iz okoline rodnog kraja, kontrastom između bezazlene pitomosti ambijenta i frekvencije i snage kojom titraju tačke, maltene izlazeći iz platna, govore o temperamentu samog autora, ali naročito, jednostavno o – životu.



  • Ostavi komentar