Transparentni mrak

Eko Taxi Vranje

Na sastanku sam: Janjić, Imamo prezentaciju: Kanački, Ovako treba...

U vranjskim ustanovama i preduzećima često i ne znaju šta je to informator o radu, ili pojma nemaju o toj svojoj zakonskoj obavezi, ali svi čelni ljudi lokalnih firmi ne propuštaju priliku da naglase kako sve što rade rade transparentno i u korist javnosti



 

Ovako treba...Grad Vranje je, sa tačno četiri godine zakašnjenja, ove nedelje objavio svoj prvi Informator o radu. Reč je o zakonskoj obavezi, nametnutoj Zakonom o dostupnosti informacijama od javnog značaja.

SIROTINjA

Svaka državna ustanova, računajući tu i one koje imaju javna ovlašćenja, dakle postoje radi zadovoljenja neke potrebe građana, dužna je da najmanje jednom godišnje objavi sve informacije o svom radu na jednom mestu. Sve – od toga ko vodi ustanovu, na kom broju telefona se može naći, koja su ovlašćenja ustanove i pojedinaca u njoj, koliko ima radnika, na koji način troši novac, jednom rečju sve što nekoga sa strane može interesovati. Ovaj zakon stupio je na snagu 2007. godine, ali se do danas, vidi se to i na prvom primeru, slabo poštuje. U vranjskim javnim i državnim ustanovama i preduzećima često i ne znaju šta je to Informator, često i pojma nemaju o toj svojoj zakonskoj obavezi, ali svi čelni ljudi lokalnih firmi ne propuštaju priliku da naglase kako sve što rade rade transparentno i u korist javnosti. „Nemamo šta da krijemo“, mantra je ovdašnje političke i društvene elite, koja pri tom krije sve što može, pa često i ono što ne može da sakrije.

Kako oceniti ponašanje direktora Skijališta „Besna Kobila“ koji je već dva meseca za „Vranjske“ na nekom sastanku? Da li se on krije od novina, ili je pak potpuno transparentan u radu? Ili je transparentnost, po njegovom, to što se krije od javnosti? Ali, da je Janjić jedini, još i da mu se slika urami na zid. Ali ne, javnost je ovde, čini se, nepoželjan činilac u radu onih koji zbog javnosti i postoje. Zemlja je ovo Srbija, i svako radi kako mu na pamet padne. Kazne za nepoštovanje zakona su male, i kreću se od pet do 50.000 dinara, što samo omogućava nosiocima funcija da građane smatraju nevažnom kategorijom, „levim smetalom“ u ozbiljnim i za građane važnim poslovima. Slika sa objavljivanjem Informatora upravo dokazuje da je takav način ponašanja, crni mrak transparentnosti, ovde zapravo jedini poželjan i moguć.

Imamo prezentaciju: KanačkiZakon ovde slabo poštuju čak i oni koji su dužni da ga sprovode. Eto, grad Vranje tek ove nedelje objavio je informator o radu, i to ne na naslovnoj strani svoga sajta, nego skrajnuto, da svako ko ga traži mora da se pomuči. Odgovorno lice, načelnik Gradske uprave Nebojša Ljubić objašnjava da je Grad izdavao „Mesečnik“, novinu o svom radu, ali da se to pokazalo nedovoljno, pa su rešili da na sajt okače i Informator.

– U tom dokumentu sada bilo ko može naći bilo šta što ga zanima. Nemamo šta da krijemo. Možda ćemo i štampati Informator, iako ima preko 120 strana, za one građane koji ne koriste kompjuter – objašnjava Ljubić. Od sada, sve poslove vezane za Zakon o dostupnosti informacija u Gradu vodiće Vladica Ranđelović, dosadašnji koordinator Infocentra.

Grad se nekako izvukao, ali, kako stoji stvar sa drugim državnim institucijama? Na primer, portparol Osnovnog tužilaštva Mirjana Vukoičić Jović kaže da taj organ, zbog skromnih sredstava kojima raspolaže, nema svoju internet prezentaciju, ali svakako ima Informator u pisanoj verziji.

– Ovo je 21. vek, a mi malo kaskamo. Ipak, imamo mogućnosti da građane i na taj način informišemo. Svako zainteresovan može doći u Tužilašto i dobiti naš Informator – kaže Vukoičić Jović.

Na sastanku sam: JanjićNaravno, mogućnost postoji, ali, kolika je verovatnoća da će neko obijati pragove kancelarija, gde će mu odštampati 200 strana nekog teksta? U Višem tužilaštvu imaju sajt, ali je dobro sakriven, jer ga čak i Google pretaživač ne prepoznaje. Ali, portparol tog organa Leposava Jović kaže da se njihov Informator ažurira po potrebi.

– Informator se može naći na našem sajtu, koji je skoro menjao adresu. Ako ima promena, menjamo i Informator, ako ne, onda ništa – kaže Jovićeva.

Ni vranjski sudovi nemaju svoje internet prezentacije, pa tako ni mogućnost da se Informator o njihovom radu nađe pred očima javnosti. Sad, da li im je neko tražio taj dokument? I šta bi se desilo, recimo, kada bi nekoliko hiljada ljudi istovremeno tražilo da im se dokument od više stotina strana da na uvid? Štampali bi u tri smene?

Uopšte, olako shvatanje zakona staro je ponašanje elita u ovoj zemlji. Ima tu i očiglednih problema, recimo zbog činjenice da je većina državnih formi finansirana i kontrolisana iz Beograda. Tako Beba Kanački, portparol Zdravstvenog centra u Vranju, tvrdi da Informator o radu objavljuje samo Ministarstvo zdravlja, a da ZC nema tu obavezu.

– Ministarstvo ima Informator na oko 300 strana. Tamo su mi rekli da mi imamo samo obavezu da objavljujemo samo dnevne finansijske izveštaje koje kontroliše RZZO, kao i informacije vezane za naše tendere. To je naša jedina obaveza. Rekli su mi da mi moramo da imamo samo internet stranu sa svim informacijama. Možemo to da krstimo informator ako vi želite, ali se on sada tako ne zove – kaže Kanački, uz napomenu da su joj u Ministarstvu rekli da je to „dovoljno transparentno“.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar