Samo da ne čekam na posao

Eko Taxi Vranje

,

Trenutno spremam državni ispit, a krajem meseca upisujem akademske doktorske studije na Medicinskom fakultetu u Nišu. Najviše bih volela da se bavim kliničkom medicinom



 

Prosečna ocena Marije Mihajlović tokom studiranja na niškom Medinckom fakultetu je mnogima nedostižna i iznad svega respektabilna – 9,98. Pre sedam meseci Marija je diplomirala sa desetkom i tako je, sem što ispred svog imena sada ima dopisano ono „dr“, ponela i laskavu titulu najboljeg diplomca. Iz razgovora sa njom uverili smo se da to što je postigla ne utiče preterano na njen život i da na sve to gleda kao na sasvim normalnu stvar. Želi da radi i da napreduje i to je sledeći cilj koji je sebi postavila.

ODRASTANjE: Odrasla sam u Bujanovcu, gde moji roditelji i danas žive. Porodica mi je najvažnija u životu i najzaslužnija je za ono što sam postala i postigla, zato prvo i pričam o njima. S obzirom na to da godinam živimo odvojeno jako mi nedostaju. Kad god imam vremena volim da dođem kući i da sa bratom i roditeljima odem kod bake na selo, gde  provedemo vikend zajedno kao nekad.

Oduvek sam imala više sklonosti prema prirodnim naukama. Još u toku osnovne škole vrlo rado sam odlazila na dodatnu nastavu iz biologije i učestvovala na brojnim takmičenjima, bila sam član Ekološkog društva preko koga sam učestvovala u radu istraživačkih kampova mladih biologa. Tamo sam upoznala puno mladih i pametnih ljudi sa kojima se i sada družim. Mnogi od njih završili su medicinu ili biologiju kao odlični studenti,  neki su ostali da rade na fakultetima ili su studenti doktorskih studija kod nas ili u inostranstvu.

IZBOR PROFESIJE: Kao i većini ljudi i meni je period srednje škole bio jedan od najlepših perioda u životu. Bili smo mešovito odeljenje iz različitih opština Pčinjskog okruga. Mnogi od nas upisali su fakultete ili više škole u različitim gradovima, mali broj njih je sa mnom u Nišu. Ipak, najčvršća prijateljstva  iz tog perioda traju i danas bez obzira na to što nismo u istom gradu. Možda zvuči čudno, ali ljubav prema medicini rodila se u meni u nekim tužnim i bolnim trenucima – kada su ljudi iz moje okoline i porodice bili bolesni, a ništa nije moglo da se učini. Ja sam tada poželela da mogu nekako da im pomognem i učinim da im bude bolje. Moji roditelji, koji su zdravstveni radnici, nisu bili oduševljeni mojom idejom, jer su smatrali da su studije medicine teške, a posao lekara naporan, naročito za ženu. Međutim, pošto je to ono što sam ja želela podržali su me. Ipak, kada bih se u teškim periodima na studijama žalila, moj tata je umeo da kaže „ja sam ti lepo govorio“.

ŠKOLOVANjE: Medicinski fakultet sam upisala 2004. godine. Na prijemnom ispitu bila sam u samom vrhu rang liste. Početak nastave na fakultetu bio je vrlo intenzivan, od prvog dana imali smo predavanja, vežbe i ispitivanja pri čemu su svi odgovori ocenjivani i beleženi u studentske kartone. Vrlo brzo su usledili i prvi kolokvijumi i testovi, tako da je posle srednje škole to bila neka vrsta šoka za mene. Bilo je vrlo važno prihvatiti obaveze i prilagoditi se brzo, u čemu sam ja na sreću uspela. Vredno sam učila, ali i pored toga, naročito u početku, imala sam veliku tremu pre ispita i plašila sam se da ću ma koliko učila i znala pasti ispit. Međutim, ne samo što sam polagala ispite, već su se i nizale desetke. Kasnije sam shvatila da kad dobro naučite ispit svaki profesor, pa i onaj najstrožiji, to primeti i ceni.  I tako su se nizali ispiti i godine, ukupno 42 ispita za šest i po godina. Diplomirala sam 15. aprila ove godine sa prosečnom ocenom 9.98. Čast mi je što sam svrstana u red najboljih diplomaca medicinskog fakulteta u Nišu. To je neka vrsta priznanja i nagrade za trud koji sam ulagala u toku studiranja. Naročito mi je drago što se poslednje četiri godine najbolji diplomac bira putem testa na kome su zastupljenja pitanja iz 18 predmeta, po tri najvažnija predmeta sa svake godine studija, što ovaj izbor čini mnogo objektivnijim.

TEŠKI TRENUCI: Bilo je tu i teških perioda, ali uz puno ljubavi prema onome što se radi i uz ljubav i podršku dragih osoba sve se savlada. Iako smatram da je medicina jedan od najtežih fakulteta, i da zahteva dosta truda i odricanja, kada bih sada birala, ponovo bih izabrala isto. Ništa nije teško kad se voli, a uz dobru organizaciju, manje-više za sve se nađe vremena. Ipak zbog obaveznih vežbi i predavanja i obimnog gradiva, studenti medicine imaju mnogo manje vremena nego njihovi vršnjaci sa drugih fakulteta. A  uz to studije medicine i duže traju.

 PRVA PRIZNANjA: Prvi korak ka naučnoistraživačkom radu načinila sam još u srednjoj školi u Regionalnom centru za talente u Vranju. Tada sam uradila jedno malo istraživanje o obolelima od dijabetesa na teritoriji opštine Bujanovac. Sa tim radom, naravno uz polaganje testa, osvojila sam prvo mesto na Republičkoj smotri iz biologije. U toku studija učestvovala sam na studentskim kongresima sa pet autorskih i šest koautorskih radova. Na trećoj godini fakulteta uključila sam se u istraživanja na predmetu Molekularna i humana genetika i nakon toga napisala i prezentovala dva autorska rada na kongresima studenata biomedicinskih nauka Srbije. Za jedan od tih radova dobila sam nagradu za najbolje prezentovan rad u sesiji. Na kasnijim godinama su me naravno više interesovali klinički predmeti. Na kongresima sam prezentovala i  jedan rad iz oftalmologije i dva iz nuklearne medicine. Volela bih da i dalje nastavim da se bavim naučnim radom, ali na kliničkim istraživanjima. Bila sam angažovana kao demonstrator na katedri za Molekularnu i humanu genetiku  od 2005. do 2008. godine. Od treće godine studija bila sam stipendista Fondacije za razvoj naučnog i umetničkog podmlatka Srbije.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar