, 
Da sam dobio finansijsku podršku ona bi iznosila za 43 grla 301.000 dinara. Imao bih za hranu, za unapređenje gazdinstva jer bih krenuo sa pravljenjem prerađevina
Momčilo Simonović Moša (65), učitelj u penziji iz Vlasa, jedini je farmer u južnoj Srbiji koji čuva svinje mangulice. Moša, međutim, ne dobija nikakvu pomoć od države u vidu subvencija pa zato ima problem sa plasmanom „grofovskog“ mesa od „vunaste“ svinje. Njegova farma smeštena je u brdima u Golemom selu, u Poljanici, a Moša kaže da je jedini uzgajivač ove vrste svinja u zemlji koji ne dobija pomoć države iako su subvencije predviđene zakonom.
ČEKAJUĆI UMATIČENjE
– Za četiri godine, koliko čuvam mangulice, došao sam do 150 grla, od prasića do tovnih svinja, krmača i nerasta za priplod. Od mene, više grla imaju samo pojedini odgajivači iz Srema i Mačve – kaže Simonović.
Ipak, došao je do saznanja, od drugih inženjera stočarstva koji su ga samoinicijativno posetili, da je Uredba izašla još u martu 2011. godine.
POPULARNE CENE
Momčilo Simonović Moša učitelj uvek ima kupce koji dolaze u Golemo selo.
– Još uvek ljudi u južnoj Srbiji ne znaju dovoljno za mangulice i koliko je meso i sve ostalo od njih zdravo. Oni koji dođu jednom dolaze uvek. Kupuju i prasad i svinje. Prodajemo i mast, po narudžbini i čvarke. Cene su trenutno izuzetno popularne, dva evra po kilogramu žive mere za prasad i evro i po za svinje. Svuda po Srbiji gde se gaji mangulica cena je šest eura. Prodajem ih da bih sačuvao gro stada i sačekao umatičenje. A, onda, ako Bog da krenućemo sa prerađevinama i plasmanom proizvoda svuda po Srbiji. Trenutno imam 35 tovljenika od 80 do 250 kg, 40 prasadi od 30 do 70 kg, 20 grla za reprodukciju, a ostalo su prasad. Prodajem prasad od 25 kg. do 35 kg, jer manja se ne kolju i poštujem propise.
– Normalno da sam revoltiran jer sam s mukom formirao potrebna grla za umatičenje. Koji je razlog nipodaštavanja mog rada i dela ne znam. Poljoprivredna gazdinstva koja odgajaju mangulicu u Srbiji dobijaju od države godišnju finansijsku podršku u iznosu od 7.000 dinara po priplodnom grlu. Potrebno je 20 krmača i jedan nerast za priplod, a ja trenutno imam 33 krmače i 10 nerasta, a ne mogu da radim. Da sam dobio finasijsku podršku ona bi iznosila za 43 grla 301.000 dinara. Imao bih za hranu, za unapređenje gazdinstva jer bih krenuo sa pravljenjem prerađevina. Za početak, moj cilj je da proizvodim kobasice, čvarke, slaninu i mast. To su najcenjeniji i najtraženiji proizvodi na tržištu, a bio bih konkurentan jer mogu da idem sa nižim cenama od ostalih – tvrdi Simonović.
Kada je 2007. godine izašao u penziju, provevši ceo radni vek kao učitelj u Trsteni i Vlasu, želeo je da da se bavi stočarstvom ili uzgojom svinja.
-Odlučio sam da u blizini obronaka planina u Golemom selu, gde sam rođen, zakupim zgradu za čuvanje i uzgoj svinja – ističe Simonović.
– Počeo sam tako što sam kupio najbolja grla. Lasaste, crne mangulice u Zasavici od Slobodana Simića, dva muška i jedno žensko prase, a od Predraga Radnića iz okoline Loznice bele mangulice, četiri krmače i jednog nerasta za priplod. Mangulice nemaju prirast kao obične svinje, da bi za godinu dana dobile težinu od oko 160 kilograma moraju da budu ne samo u šumi već i u zgradi i da im se daje kukuruz i ostala prirodna hrana – kaže Simonović.
Njegove ambicije su bile i da podstakne mlade ljude da nađu svoj interes u uzgoju mangulica i obezbede prihod za svoje porodice.
– Poljanica je bogom dana za uzgoj „grofovskih“ svinja, ali niti država brine o tome niti omladinu interesuje da radi i stvara. Opšta letargija i rezignacija čine da se sela prazne, da je sve više neoženjenih i neudatih i da su najveća okupljanja na Zadušnicama – završava priču Simonović.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.