Centar za razvoj lokalnih usluga socijalne zaštite, trospratna narandžasta zgrada mnogima je mesto za boravak, odmor i bežanje od svakodnevnih problema. Ljudi, prolazeći ulicom, i ne pretpostavljaju ko su ljudi koji ovde „stanuju“
U Centru za razvoj lokalih usluga socijalne zaštite (poznatijem kao Dom za nezbrinute) usluge se klasifikuju u tri aspekta: prihvatna stanica, prihvatilište i dnevni boravak. Trenutno je 28 korisnika u prihvatnoj stanici i prihvatilištu i osamnaest deteta u dnevnom boravku.
AKO MU NE DAŠ PARE, DUŠU ĆE TI UZME
Penjemo se na prvi sprat širokim stepeništem oivičenim metalnom ogradom. Kucamo i ulazimo u sobu penzionerke Olge Stanković(1943.). Za pomoć se obratila nakon užasa koji je proživela od strane svog sina jedinca.
-Sin me preko noć najuri. Samo sam s jednu kesu izašla, s trenerku i jaknu. Sve sam imala i sve je prodao. On je mene i s nož i s pesnice isteruvao. Traži pare i ako mu ne daš dušu će ti uzme. Nož mi je među grudi stavljao, uhvati me za gušu i baci na krevet. Jedva sam živa ostala. U Socijalni rad nisam ni išla, prvo sam se ovde javila. Dok priča počinje da plače, drhti joj vilica i jedva govori. Uznemireno nastavlja, držeći drhtave ruke čvrsto da ne izmaknu kontroli.
NAJVIŠE JE TUKAO SINA
Nurka Denić (1965) sa troje dece, sinovima Oliverom (20) i Denisom (16) i devetogodišnjom ćerkicom Oliverom već četiri godine boravi u Centru.
-On je bio muzičar i izuzetno lep čovek. Volela sam ga i iz ljubavi smo se uzeli. Imamo sedmoro dece. Muž je postao ljubomoran i agresivan kad se rodilo prvo dete, ali mislila sam biće bolje kasnije. Četiri ćerke su mi udate i dolaze mi u posetu stalno. Sin Oliver je sada muzičar kao i njegov otac, Denis završava osnovnu školu a Olivera je treći razred. – priča Nurka.
Nurka kao glavni problem ističe mali prostor, jer dečaci su veliki i žele da imaju svoju privatnost. Napominje i to da imaju zdravstvenih problema. Njoj , zbog svih stresova, ne prođe ni dan da ne uzima vitaminske injekcije.
-Najviše bih volela da imam tri barbike i puno garderobe – iskrena je devetogodišnja Olivera.
-On nije samo mene tuk’o. I ženu svoju, i ćerkicu je tuk’o, samo sina nije. Suprug mi je umro pre toga. Snaja i deca su izašli iz kuće. Unuci su zlatni. Dolaze svi kod mene. Od kuću su ostali samo zidovi. Sve je prodao, i garderobu i druge stvari. Ne znam zašto je takav. Sad čujem da je počeo da pije. I kad nije pio bio je takav. Možda se kockao ili je drogu neku uzimao. Ja bih samo volela da se vratim s deca u kuću – priča Olga.
Kako smo saznali Olgin sin je bio na lečenju na Psihijatrijskom odeljenju, a trenutno je u pritvoru. Neizvesno je do kad će Olga biti u Centru.
SVE NAM JE PROGUTALA VATRA
Mirjana Demković (1955) sa dvoje dece, ćerkom Silvanom i sinom Nenadom, stanuje u Centru već tri godine. Ona i ćerka primaju ozbiljniju terapiju nakon stresa koji su doživele i nakon što im je u plamenu izgorelo sve što su imali. Od finansija jedino imaju 4.400 dinara na ime socijalne pomoći
-Ja sam bila kod jednu ženu, a pre toga sam stavila vatru. Ne znam kako mi se plafon zapalio. Kad je na brata mi dete, Miki, došlo po mene i reklo mi da se zapalila kuća, ja sam se uplašila. Popila sam bensednin. Komšije su me oprale (pokazuje na lice), bila mi je muka. Silvana je tad primila dve injekcije za smirenje. Brzo su se „zbrali“oko kuću komšije, iz socijalno i policija. Tu noć smo spavalii u zapaljenu kuću, bez plafon, samo zidovi. Niko od komšije nije rek’o dođite da prespavate kod nas. Sutra sam ja otišla u bolnicu a Nenad i Silvana su došli ovde– priča Mirjana.
U PORASTU BROJ ŽRTAVA NASILjA
– Na poklon smo dobili jednu kuću, pa očekujemo pomoć donatora i gradske vlasti da se ta kuća adaptira i pojedine porodice premeste u nju – kaže direktorka Snežana Tasić.
I Danijela Milosavljević, sekretarka ustanove ističe da je broj žrtava nasilja u porodicama u porastu.
– U odnosu na prošlu godinu, kada je broj korisnika bio 141, u prvoj polovini ove godine taj broj se popeo na 170– kaže Milosavljevićeva.
Od tada, do danas njih troje nisu imali priliku da sebi obezbede više od onoga što dobijaju u Centru. Mirjana i Silvana zbog zdravstevnog problema ne radi, Nenad radi kad ima prilike za to. Saznali smo i to da Mirjana ima četvoro dece. A gde su još dva sina?
-Imala sam još dva sina. Dala sam ih jer nisam imala uslovi da gi čuvam. Dala sam ih na usvajanje. Jedan je u Vranje, a drugi u Gramađe. Nismo u kontaktu. Oni ne znaju da sam im ja majka – kaže Mirjana.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.