Do Beograda u jednom pravcu

Na osnovu podataka koje smo dobili iz Matične službe gradske opštine, prirodni priraštaj u Vranju, iako jedva, jeste pozitivan i nekoliko godina unazad je na istom nivou. Dakle, glavni razlog smanjenja broja Vranjanaca jesu migracije ka većim sredinama

Čini se da cifra od skoro 1500 „nestalih“ vranjanaca za devet godina nije naročito uznemirila ni građane ni ovdašnje političare. To su samo zvanični rezultati onoga što svi već odavno znaju. Nekada razvijen industrijski grad danas je bauk za stanovnike. Oni snalažljivi, školovani i sposobni na svaki način gledaju da odu odavde, na sever, dok oni koji ne uspeju u tome budu jedni od „svake treće radno sposobne osobe u Vranju koja sedi kod kuće bez posla“. Sociolozi i političari sa kojima smo razgovarali složni su u jednom: Ljudi odlaze u potrazi za boljim životom.

ČINIMO SVE

Goran Stefanović, poslanik Demokratske stranke i šef te stranke u Vranju, kaže da su migracije ljudi svakodnevna pojava i uobičajeni sled događaja koji je prisutan u svakom gradu Srbije, a posebno u južnim delovima zemlje upravo zbog nerazvijenosti privrede.

-Često se nameće pitanje da li mi, političari, stvaramo uslove da bi ljudi ostali u svojim mestima. Mi iz Demokratske stranke širom Srbije činimo sve što je u našoj moći da poboljšamo život u gradovima. Vranje je u poslednjem mandatu dobilo status grada, usvojen je Generalni plan razvoja i očekujemo otvaranje industrijske zone, pa očekujemo da sve to doprinese smanjenju odliva ljudi iz Vranja.

Dok Stefanović najavljuje neko bolje vreme i šansu za zapošljavanje, opozicija tvrdi da su upravo ovdašnji političari koji su na vlasti glavni krivci za odliv stanovnika. Stefan Dutina, šef odbora Srpske radikalne stranke kaže da je u Vranju sve gore i gore:

-Ljudi iz Vranja odlaze u potrazi za boljim životom i zaposlenjem. Onim boljim životom koji aktuelna gradska vlast još od 2000. godine nije omogućila. Samo su obećavali, na tome je i ostalo. Umesto da se situacija poboljša, sve je gore. Potrebno je više ulaganja. Mnogi investitori su hteli da dođu u Vranje, kao što je to slučaj sa preduzećem „Tuš“, koje je kupilo zemljište, ali zbog ovdašnjih političara i njihovih interesa projekat nije završen i potencijalni zaposleni su ostali bez novih radnih mesta. Glavni problem je u političkoj eliti Vranja – komentariše.

Na drugoj strani, Srboljub Dimitrijević, profesor filozofije na niškom Univerzitetu, kaže da su migracije oduvek bile karakteristične za ovaj region::

-Sve se svodi na to da se u Vranju ljudi ne zadržavaju. Ovo je oduvek bilo tranzitno područje i granično mesto; migracije nisu ništa novo za Vranje, koje je bilo stanište i ljudi sa Kosova, iz Bosne i Hercegovine, Hrvatske, Makedonije, Bugarske. U Vranju ne postoje stare porodice, najstarije su one sa početka 20-og veka. Dakle, niko se ovde duže ne zadržava. Tako je oduvek bilo, i biće nadalje. Konkretno, ljudi odavde odlaze jer nemaju razloga da ostanu. Položaj ljudi je nikakav u odnosu na ostale gradove – kaže Dimitrijević.

POSAO, ŠKOLA…

Danijela Zdravković, profesorka sociologije na niškom Univerzitetu, bavila se izučavanjem migracija sa ovih prostora i kao glavni razlog odlaska ljudi iz grada navodi deindustrijalizaciju i loše privatizacije:

– Ovaj ubrzan proces migracije je jedan od efekata globalizacije, i ogleda se u liku tranzicije kroz koju naša zemlja prolazi. U celom svetu je sve veći odliv stanovništva iz manjih sredina u metropolise. Ja sam izučavala upravo migracije na ovom prostoru i upoznata sam još ranije sa ovim smanjenjem stanovnika. Postoje naučne zakonitosti koje objašnjavaju migracije – deurbanizacija malih sredina kao posledica deindustrijalizacije je glavni razlog migriranja ljudi. Ljudi širom Srbije, a posebno iz jugoistočne, migriraju u potrazi za stalnim zaposlenjem i boljim ekonomskim uslovima, obrazovanjem… najviše ka Beogradu i Novom Sadu – kaže Zdravkovićeva.

Zaključak je jasan: svako ko bude mogao napustiće i ovaj grad i državu, ukoliko se što pre ne preduzmu konkretne mere za sprečavanje odliva stanovnika. Izgleda da gradske vlasti ovaj problem još uvek ne shvataju ozbiljno, ali će se možda rasvestiti kad jednoga dana shvate da se bore za vlast praznog grada.

 Na osnovu podataka koje smo dobili iz Matične službe o rođenim i umrlim na teritoriji grada Vranja, približna vrednost prirodnog priraštaja za poslednje tri godine iznosi oko 0,88 promila. Ovo pokazuje da prirodni priraštaj u Vranju jeste jedva pozitivan, ali relativno nizak natalitet nije uzrok smanjenja broja Vranjanaca.