Kačenkov zakasnio pet meseci

Prvostepeni organ, u konkretnom slučaju v.f. predsednika Osnovnog suda Staniša Kačenkov koji je u januaru doneo rešenje o prijemu osmoro pripravnik, dužan je u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najkasnije u roku od trideset dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje – jasan je Zakon o opštem upravnom postupku. Od tada do donošenja rešenja u ponovljenom postupku prošlo je pet puta po trideset dana

Vršilac funkcije predsednika Osnovnog suda u Vranju Staniša Kačenkov okončao je ponovni postupak za prijem pripravnika u ovom sudu prvog dana ove sedmice, šest meseci nakon što je primio rešenje Žalbene komisije sudova u Beogradu koja je osporila zakonitost njegovog prvobitnog rešenja 5.Su.br.6/11-11 o prijemu sudijskih pripravnika na rad na određeno vreme u vranjski sud. Kačenkov je to rešenje doneo 6. januara, primajući u radni odnos osmoro kandidata za sudijske pripravnike, a Beograđani su ga poništili 1. aprila postupajući po više žalbi otpalih kandidata.

Drugostepeno rešenje iz Beograda stiglo je u Osnovni sud u Vranju 21. aprila 2011, a Kačenkov je, po Zakonu o opštem uporavnom postupku, u obnovljenom postupku imao rok od svega trideset dana da donese novo rešenje, dakle do 21. maja. On je, međutim, to učinio sa pet meseci zakašnjenja, pritom ne poštujući odredbe člana 232, stav 2, pomenutog zakona.

– Ako drugostepeni organ nađe da će nedostatke prvostepenog postupka brže i ekonomičnije otkloniti prvostepeni organ, on će svojim rešenjem poništiti prvostepeno rešenje i vratiti predmet na ponovni postupak. U tom slučaju, drugostepeni organ je dužan svojim rešenjem da ukaže prvostepenom organu u kom pogledu treba dopuniti postupak, a prvostepeni organ je dužan u svemu da postupi po drugostepenom rešenju i da, bez odlaganja, a najdocnije u roku od trideset dana od dana prijema predmeta, donese novo rešenje – stoji u zakonu.

KRŠENjE ZAKONA

Iako su „Vranjske“ u ponedeljak poslale telefaksom pitanja Kačenkovu lično, insistirajući na detaljnom objašnjenju u pogledu ponovljenog postupka, umesto prvog čoveka ovdašnjeg suda, na pitanja nam je odgovoreno kraćim dopisom koji nam je uručen preko portparola Srboljuba Milosavljevića, a na pitanja je odgovorila zamenik sekretara suda Nataša STANOJKOVIĆ.

Zanimljivo, redakciji je predočeno da se dopis sa pitanjima najpre negde zaturio, pa su odgovori na ponovljeni pismeni zahtev novinara malo kasnili. Simptomatičan je i podatak da je Kačenkov okončao rešenjem ponovljeni postupak za prijem pripravnika na dan kada su mu pitanja poslata iz „Vranjskih“ (ponedeljak), međutim, potpuno je nepoznato da li je reč o koincidenciji ili vreme donošenja rešenja ima neke veze sa interesovanjem medija za ceo slučaj.

– U ponovljenom postupku, a po uputstvima Žalbene komisije, v.f. predsednika Osnovnog suda je 24. oktobra 2011. godine (u ponedeljak, kada su mu poslata pitanja iz „Vranjskih“) doneo rešenje 5.Su.br.6/11-733 kojim se primaju u radni odnos na određeno vreme sedam kandidata za sudijskog pripravnika sa liste kandidata koju je sačinila Konkursna komisija ceneći kao kriterijume prosečnu ocenu studiranja, jedinstvenu prosečnu ocenu odgovora na postavljena pitanja, veštinu komunikacije kandidata, preciznost u izražavanju, kao i dužinu studiranja. Rešenje nije konačno i u ovoj fazi ista se dostavljaju kandidatima – obavestila nas je dopisom Stanojkovićeva.

Iako su „Vranjske“ insistirale da se u slučaju donetog rešenja redakciji dostavi spisak primljenih kandidata sa obrazloženjem rešenja, sud to nije učinio, niti su takve informacije predočene novinaru, bez objašnjenja zašto to tako mora biti. U svakom slučaju, već će se pojaviti nezadovoljni, ako ih ovoga puta uopšte ima, pa će onda biti i više detalja.

POLITIKA I SPISKOVI
Poništenim rešenjem od 6. januara ove godine v.f. predsednika Osnovnog suda Staniša Kačenkov odabrao je Milenu Cvetković iz Prekodolca, Maju Tomić i Milana Cvetanović iz Surdulice, Remziju Redžepi iz Preševa i Vranjance Vladimira Djorđevića, Lidiju Janjić, Miloša Djorđević i Aleksandra Ilića kao najbolje kandidate za sudijske pripravnike Osnovnog suda sa spiska Konkursne komisije suda koja je proveravala sposobnosti i pravničke veštine 54 prijavljena kandidata. Ispostavilo se da oni to nisu. „Vranjske“ su još sredinom februara u javnosti otvorile priču o spornom konkursu Osnovnog suda za prijem pripravnika. Neki od kandidata izneli su sumnje na stranicama ovog lista da je u tom procesu na delu viđen „klasičan nepotizam“, da su „radile partijske veze“ i, kao vrhunac, da je postojao unapred pripremljeni spisak koji je, navodno, prema neproverenim glasinama, sačinjavao vrh ovdašnjeg DS. Narodni poslanik i lider vranjskih demokrata Goran Stefanović je takve glasine, naravno, demantovao.

Čitaoci će se setiti da se Žalbena komisija sudova u Beogradu, sa sudijom Milkom Milutinović na čelu, oglasila u aprilu saopštavajući da je poništila rešenje (5.Su.br. 6/11-11) vršioca funkcije predsednika Osnovnog suda u Vranju Staniše Kačenkova kojim je on 6. januara ove godine primio osmoro pripravnika u radni odnos na određeno vreme u trajanju od tri godine. Ova komisija je, prema raspoloživoj dokumentaciji i činjeničnom stanju, a na osnovu navoda žalbi otpalih kandidata, to učinila dovodeći u sumnju „zakonitost prvostepenog rešenja“.

Prema odluci Beograđana, Konkursna komisija Osnovnog suda, koja je prilikom prvog izbora kandidata cenila njihovu veštinu komunikacije, sposobnost logičkog i analitičkog rezonovanja i elokvencije, preciznost izražavanja i ponašanje, nije dobro obavila posao. Komisija Osnovnog suda je, prema stavu Beograđana, morala voditi računa „i o dopunskim kriterijumima“, a posebno „o prosečnoj oceni i dužini studija“ prilikom uvršćivanja kandidata na listu za izbor.

Žalbena komisija smatrala je nedopustivim da u spisima predmeta nema zapisnika o radu Konkursne komisije Osnovnog suda, kao i da lista za izbor ne sadrži rezultate koje su kandidati ostvarili. Dokumentacija, uočeno je u Beogradu, nije sadržala neophodnu izjavu predsednika i članova Konkursne komisije u smislu člana 35 Uredbe o sprovođenju internog i javnog konkursa za popunjavanje radnih mesta u državnim organima i člana 4 Pravilnika o popunjavanju izvršilačkih mesta u sudovima.

Uredba i pravilnik predviđaju da su, pošto pregledaju prijave na interni, odnosno javni konkurs, predsednik i ostali članovi konkursne komisije „dužni da daju pismene izjave o tome da li oni ili sa njima povezana lica imaju interes vezan za sprovođenje konkursa“, te da se ukoliko ga ima, „moraju izuzeti iz konkursne komisije“. Toga nije bilo.

– Ne može se na pouzdan način zaključiti da li su na listu za izbor uvršćeni kandidati koji su sa najboljim rezultatima ispunili merila propisana za izbor u smislu člana 57 Zakona o državnim službenicima i člana 30 Uredbe, pa se ne vidi da li su sva 54 kandidata ispunila merila za izbor sa najboljim rezultatima – bila je jedna od zamerki iz drugostepenog rešenja Žalbene komisije sudova.

KOME PROSEK NIJE BITAN

Beograđani tada konstatuju i da nema činjenica ni dokaza, ni u spisima komisije, ni u obrazloženju prvostepenog rešenja, iz kojih se može zaključiti da je osam izabranih kandidata to i zaslužilo.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)