ČAROLIJA

Žarko Obradović, ministar prosvete i Verica Kalanović, potpredsednica vlade, u trenutku nastajanja ovog teksta (sreda 26. oktobar prepodne) trebalo bi da su već doputovali u Vranje. Ekspertkinja i Slobin činovnik, koji je nekako preživeo poslednju deceniju na glavnoj političkoj sceni, izabrani su da otvore vrtić „Čarolija“ u Asambairu, poslednji neimarski poduhvat lokalne i centralne vlasti. Lepo od vlade što je u svom letu iztnad kukavičjeg gnezda izabrala ovo dvoje da ateriraju u naš grad. Inače, čarolija ne bi bila potpuna. Makaze za crvenu traku su naoštrene, a među razdraganom dečicom i vaspitačicama već vidim još veseliju lokalnu ekipu socijalista i URSovaca, kako se smejulje, drže govorancije i tapšu po ramenima ugledne prestoničke goste. To što je vrtić koji će se danas otvoriti već otvoren pre nekoliko meseci, kao da se nikoga ne tiče; a i zašto bi? Em će ministri malo da se promovišu po televizijama, em će i ovi naši malo više da seire o svojim nemerljivim zaslugama. Jer, ne treba zaboraviti, izbori su dogodine, za nekoliko meseci. Ono što, međutim, brine je činjenica što se ovolika halabuka diže oko otvaranja običnog vrtića, čija je izgradnja, doduše, trajala k’o gladna godina. Šta li bi tek bilo da se otvara aerodrom, kao u Kraljevu, ili fabrika automobila kao u Kragujevcu. Verovatno tada ni predsednik Tadić ne bi bio dovoljan, pa bi morali da dovedu i Dragomira Tomića, glavom i brkovima. I onda bi, svi zajedno, dobili orden od Filareta! Šereti bi onda mogli predložiti da se ova dečija ustanova nazove duhovnim imenom jednog od laureata Belog anđela (a taj nije ministar policije), čime bi se zatvorio jedan krug pakla u kome živimo. E, sad, ko pomisli da to u Srbiji, zemlji čuda u kojoj se ni Čak Noris ne bi snašao, ne bi bilo moguće, neka se ugrize za jezik!