Strah ili posledica pogrešne politike

,

Srbi smatraju da su Albanci zapravo dali autogol odlukom da bojkotuju popis. Ovi, na drugoj strani, kažu da je bojkot zapravo rezultat politike Beograda

U utorak u ponoć, posle dodatna tri dana, završen je popis stanovništva, domaćinstava i stanova. Kako je saopštio Republički zavod za statistiku, prvi – osnovni rezultati popisa biće saopšteni sredinom novembra, a definitivni rezultati tek sredinom sledeće godine. Albanci su na jugu Srbije bojkotovali popis, tako da se u Bujanovcu i Preševu popisalo tek nekoliko stotina pripadnika ove nacionalne zajednice koja u regionu, prema rezultatima popisa iz 2002, broji oko 55.000 duša. Srpski i albanski političari različito gledaju na popis, njegove motive i moguće posledice.

– Sada su sve karte na stolu. Potvrđeno je ono što bujanovački Srbi pričaju od popisa 2002. godine. Sada definitivno znamo da Albanaca nema onoliko koliko je prikazano onim falsifikovanim popisom 2002. godine. To što su oni sada bojkotovali popis, samo je odraz njihovog straha da izađu na liniju i da se prebroje – kaže profesor Svetislav Veličković, predsednik Odbora za ljudska prava u Bujanovcu.

EVROPSKI STANDARD

Veličković otkriva da je Srpsko narodno veće, koje osim ovog Odbora čini još nekoliko sličnih organizacija, pre godinu dana podnelo krivičnu prijavu protiv falsifikatora popisa 2002. godine, koju policija i tužilaštvo „češljaju“. Kaže da će istražni organi posle bojkota, imati više argumenata da istinu isteraju na videlo i ukazuje na još jedan zanimljiv detalj.

– Vidite, 2011. godine imamo bojkot popisa od strane Albanaca. Popis iz 2002. su falsifikovali. Onaj iz 1991. je urađen „s’ brda, s’ dola“. Albanci su  bojkotovali i popis iz 1981. pa tako dolazimo do surove istine da su Albanci u Srbiji poslednji put ispravno prebrojani 1971. godine – upozorava Veličković.

Miodrag Milković, odbornik Grupe građana koja je u koaliciji na vlasti u Bujanovcu, misli da je poslednji bojkot zapravon klasičan autogol od koga će Albanci imati posledice.

– Svi parametri i „za“ i „protiv“ pokazuju da Albanci ovoga puta nisu imali ni jedan valjani razlog da bojkotuju popis. Mislim da su malo požurili u političkim procenama, čime su sebi, pred očima međunarodne zajednice, dali klasičan autogol – kaže Milković

On podseća da su, sve vreme dok je popis pripreman, predstavnici međunarodne zajednice odbijali da daju podršku ideji Albanaca o bojkotu, da bi nekoliko dana pre popisa, Evropska unija i zvanično potvrdila da će „srpski popis biti realizovan po svim evropskim principima“.

POPIS I IZBORI
Kamberi i Milković objašnjavaju da popis stanovništva nema dodirnih tačaka sa biračkim spiskom u jednoj zemlji.
– Popis stanovnika i birački spisak su dva odvojena posla. Popis je obaveza propisana zakonom, koja obavezuje svakog građanina jedne zemlje da prijavi svoje osnovne podatke i boravište. Na drugoj strani, izbori su samo pravo jednog građanina da bira ili bude biran – objašnjava Milković.
Šaip Kamberi, kaže da je čuo od nekih „stručnjaka opšte prakse“ da se birački spisak pravi na osnovu popisnog spiska i da su se Albancu „upecali“.
– To naravno nije istina. Popis i izbori su dva odvojena procesa. Birački spisak pravi lokalna samouprava tako što u njega unosi podatke o svakom punoletnom građaninu, dok, vidite, popis organizuje država – kaže Kamberi.
Stavove Miodraga Milkovića i Šaipa Kamberija u Centru za slobodne izbore i demokratiju (SCESID) potvrdio nam je Djorđe Vuković, ekspert za izborni proces.
– Birački spiskovi i popisne liste su dve različite kategorije. To dvoje, jedno sa dugim nemaju nikakve veze. Birački spisak se vodi u lokalnoj samoupravi po službenoj dužnosti, a u njega se unose osnovni podaci građana koji su napunili 18 godina – kaže Vuković za „Vranjske“.

– Na žalost, albanski lideri takvu ocenu nisu prihvatili iz meni nepoznatih razloga, pa su tako napravili velike probleme i državi i sebi i Srbima u Bujanovcu, što će se vrlo brzo pokazati u svakodnevnom životu.

VERA U LIDERE

Albanci, naravno, imaju drukčije stavove. Šaip Kamberi, predsednik Opštine Bujanovac, kaže da je bojkot popisa u potpunosti uspeo i da je to odraz vere građana u svoje političke lidere:

– Ja sam takav rezultat apsolutno očekivao jer građani najbolje osećaju težak život koji u najvećoj meri diktiraju odluke iz Beograda – kaže Kamberi, drugi čovek Partije za demokratsko delovanje (PDD) Rize Halimija.

On takodje ističe da je bojkot popisa izuzetno jasna poruka svih Albanaca vlastima u Beogradu da o problemima ove zajednice može da razgovara jedino sa njihovim liderima i političkim partijama.

Lider opozicione Demokratske unije doline (DUD) iz Preševa, Skender Destani, kaže da su odbornici Skupštine Albanca bili u pravu kada su 3. septembra na svojoj Skupštini u Preševu glasali za bojkot.

– Građani su videli na Skupštini da su svi odbornici podržali predlog o bojkotu, bez obzira što pripadaju različitim političkim opcijama. Onda je bilo razumljivo da će i građani biti jedinstveni u odnosu na bojkot  – kaže Destani.

Veličković, međutim, ima drugačiji pristup ovoj temi:

– Vidite, građani koji ne izađu na popis, oni ne priznaju državu u kojoj žive. Kako to da ti isti građani, u toj istoj državi izlaze na zbore? Pa još da im neki tamo rezultati popisa budu osnova za biračke spiskove. Gde je tu logika – kaže Veličković i dodaje da će, kako je obećao državni sekretar Ministarstva pravde Slobodan Homen, država sprovesti sopstvene zakone tako što će svi koji su bojkotovali popis, biti kažnjeni iznosima od 20 do 50 hiljada dinara.