A moglo je još najmanje 66 miliona

Eko Taxi Vranje

, Gde su milioni

Od 2007. godine dobavljači lekova počeli su iz neobjašnjivih razloga da smanjuju bonitete Apoteci Vranje u vreme kada su se ti isti dobavljači širom Srbije, u trci za zaradom, razbacivali ogromnim popustima prema državnim apotekama. Tako je, tokom četiri poslovne godine, Apoteka ostala bez potencijalne zarade od više desetina miliona dinara koju bi inače ostvarila po ranijoj bonitetskoj dinamici dobavljača i veledrogerija



 

Gde su milioniU odnosu na 2007. Godinu, kada je Apoteka Vranje od boniteta (popusta na kupovinu lekova) dobavljača i veledrogerija prihodovala 64,8 miliona dinara, naglo i iz nepoznatih razloga ta zdravstvena ustanov,a koja lekovima snabdeva stanovnike Pčinjskog okruga, počela je da ostaje bez značajnog dela kolača po ovom osnovu. Prihod od popusta dobavljača lekova smanjen je najpre na 48,1 milion dinara u 2008. godini (umanjenje za 16 miliona u odnosu na 2007), da bi 2009. doživeo rekordan pad na 39,7 miliona, što je za 25 miliona manje nego 2007, a 8,1 milion dinara nego 2008. godine. U 2010. godini boniteti su još manji – 39,1 milion dinara, što je opet razlika od preko 25 miliona u odnosu na 2007. godinu.

Prostom računicom dolazi se do zaključka da je, iz nekog razloga, Apoteka za četiri poslovne godine hipotetički gledano ostala bez potencijalnih 66 miliona dinara (prema današnjem kursu evra oko 650.000 evra, a realno mnogo više jer je kurs evra ranijih godina bio niži). Ovakva hipoteza nameće neka pitanja. Da li je to možda između poslovnih 2007. i 2010. godine Jasmina Arsić, sada već bivša direktorica, negde izgubila menadžersku sposobnost da namakne do juče zagarantovane pare za Apoteku ili se desilo nešto drugo. Da ne bi bilo nepotrebnih nagađanja, najmanje što javnost očekuje posle njene smene je razrešenje ove dileme i odgovor novog menadžemnta Apoteke na pitanje kako se dogodilo da prihodi od boniteta toliko padnu u odnosu na 2007. godinu. Verovatno je mnogo teško pitanje – da li su se ti isti prihodi negde prelili i na koji način?

SIROMAŠENjE APOTEKE

Tek, o ovome bi trebalo pitati i Jasminu (ali kako kada ne komunicira sa ovim novinama) jer je ona kao prvi menadžer ustanove bila osoba sa diskrecionim pravom za naručivanje lekova i ugovaranje boniteta sa predstavnicima dobavljača. I to sve u skladu sa Zakonom o javnim nabavkama koji je dao takvu privilegiju direktorima državnih apoteka u Srbiji. Zakon je zakon. Ali je upravo on omogućio ovakve nejasnoće i odustvo kontrole nad onim što direktorka u četiri oka dogovori sa predstavnikom dobavljača lekova. Pa onda moramo da nekome verujemo na reč, umesto da verujemo papiru koji bi sadržao detalje dogovora dve strane.

Podaci s početka teksta predstavljaju zvaničnu statistiku Apoteke Vranje koja nam je iz ove ustanove dostavljena dopisom juče (sreda). Naime, posle odlaska Jasmine Arsić, Apoteka  postaje ustanova koja komunicira sa novinarima „Vranjskih“. Novoimenovana direktorka Suzana SAVIĆ, za razliku od njene prethodnice, stavila nam je na raspolaganje napred predočene podatke o godišnjim bonitetima iz perioda kada je ustanovom rukovodila Arsićka.

Da ne bi bilo zabune, čitaoci će se setiti da su boniteti, zapravo, žive pare koje predstavljaju razliku između plaćenog iznosa računa dobavljaču lekova sa popustom i bruto iznosa ugovora koji apoteci refundira Republički zavod za zdravstveno osiguranje (RZZO), a koji se knjiže kao prihod apoteke. Da bi bilo još jasnije, radi se o sledećem – ako je dobavljač apoteci dao bonitet (popust) od 25 odsto na nabavku lekova od milion dinara, apoteka plaća lekove po tom ugovoru 750.000 dinara, ali RZZO refundira bruto iznos, ceo milion, pa je zarada za apoteku na kraju lanca 250.000 dinara. Reč je o novcu koji se iz RZZO uplaćuje apoteci na račun. Zašto Arsićeva nije želela da ove podatke podeli sa zainteresovanom javnošću u vremenu kada su Apoteku Vranje potresale razne afere, može se danas samo nagađati.

Od nove direktorke, raspoloženije za transparentnost u iznošenju podataka koji inače moraju biti javni u javnoj ustanovi čiji je osnivač grad, dobijamo i sledeće informacije.

– Iznos na „kasama skonto“ odnosno knjižnim pismima primljenim od dobavljača u 2010. godini je 39,1 milion dinara. Navedeni iznos predstavlja umanjenje obaveza (apoteke, p.a.) prema dobavljačima po prispelim fakturama za isporučene lekove i medicinskia pomagala – otkriva Savićka.

Zašto su boniteti sada toliko manji, to zna samo Arsićka koja ih je i ugovarala. S druge strane, njena naslednica daje i jedno, doduše opšte obrazloženje kako je potrošen novac, ne pružajući precizne dokaze o tokovima tog novca  u vidu papirologije.

– Iznos koji je kasnije naplaćen od RZZO refundacijom recepata iskorišćen je za izmirivanje obaveza prema dobavljačima lekova i medicinskih pomagala i tekućih obaveza iz poslovanja Apoteke – kaže se u dopisu sa direktorkinim potpisom.

Iz ovoga se, istina, ne vidi jasno kakve su to i kolike obaveze izmirene i prema kojim dobavljačima, a gotovo je potpuno nejasno šta sve predstavljaju „tekuće obaveze iz poslovanja apoteke“. O tome nikada nije govorila ni Jasmina.

Da li su podaci o bonitetima bili tajna za javnost zbog neuobičajenog pada prihoda iz godine u godinu, pitanje je kojim treba da se bave neki nadležni organi. Hipoteza je i ono što proizilazi iz statistike za 2009. i 2010. godinu gde su boniteti vrlo slični po iznosima (razlika od 600.000 dinara), a zanimljivo zaustavljanje godišnjeg pada zarade od boniteta poklapa se sa periodom u kome „Vranjske“ počinju intenzivno da pišu o ovom problemu. Dok su ovo samo stvari za razmišljanje i nagađanje, šta su u celoj priči činjenice?

Podsećanja radi, naš list je još 25. novembra 2010. Godine, osim podataka o visini prihoda od popusta dobavljača, od Apoteke Vranje zahtevao i da se, uz adekvatnu knjigovodstvenu dokumentaciju (u vidu zaključnog lista, recimo) objasni javnosti u koje je svrhe potrošen novac koji je toj ustanovi ostao kao prihod. Kao i ko ima kontrolu nad prilivom i potrošnjom tih para. Odgovora nije bilo, uprava Apoteke je ćutala ili se svađala sa novinarima i prijavljivala ih policiji.

ĆUTANjE UPRAVE

Javnost je do danas ostala uskraćena za sve detaljne podatke o bonitetima iako je i Upravni odbor Apoteke još 2. decembra 2010. godine doneo odluku  br. 1258/1 po kojoj je trebalo „u cilju korektne saradnje sa Novinama Vranjskim odmah nakon usvajanja godišnjeg izveštaja o finansijskom poslovanju dostaviti sve tražene informacije sa detaljnim obrazloženjem o knjižnim odobrenjima (popustima, bonitetima, p.a.)“.

Čak ni kada je iz Kancelarije republičkog poverenika za informacije od javnog značaja Rodoljuba Šabića 18. marta ove godine rešenjem naloženo Apoteci Vranje da „bez odlaganja, a najkasnije u roku od pet dana“, između ostalog, dostavi „Vranjskim“ podatke „u koje svrhe je korišćen novac od boniteta, sa tačnim finansijskim pokazateljima po stavkama“, to se nije desilo. Kao što se vidi, ni za medije raspoloženiji menadžment Apoteke i dalje ne ulazi u detalje, u pogledu potrošnje para od boniteta na primer.

A u članu 49 Statuta Apoteke Vranje, koji je bio na snazi i pod Jasminom, piše: „Imovinu Apoteke čine prava korišćenja, upravljanja i raspolaganja imovinom u državnoj svojini koja se odnose na pokretne i nepokretne stvari, novčana sredstva i hartije od vrednosti, kao i druga imovinska prava“. Kao i da u pogledu tih prava Apoteka ima obaveze i odgovornosti utvrđene zakonom. U članu 51 još stoji da „o svom radu Apoteka obaveštava javnost“.

Analizirajući deo knjigovodstvene dokumentacije koju je po zahtevu za informacijama od javnog značaja Arsićka dostavila „Vranjskim“ (onu bez objašnjenja o potrošnji novca od boniteta) iz tzv. „naloga za knjiženje“ (kasa skonto u kojima se vide cifre odobrenih boniteta po fakturama dobaljača)  za prvih deset meseci 2010. godine vidi se kolike su popuste ovoj ustanovi davali neki od dobavljača lekova i veledrogerija.

Primera radi, često pominjana niška „Ideja“, dobavljač uz koga se često pominje ime Nevene Karanović, intimusice Arsićkinog partijskog šefa u lokalu Uroša Trajkovića, dala je Apoteci Vranje 3,6 miliona popusta na lekove za desetomesečni period 2010. Farma svis je u istom periodu častila našu državnu apoteku sa 1,5, a Jugohemija sa 3,4 miliona dinara. Farmalogist je dao popust od 2,8 miliona, Akterna 2,2, Bg Farm 1,9, Velefarm značajnih 7,3, a izvesni Feniks čak 8,4 miliona dinara na ime boniteta. Sa iznosima ostalih sitnijih dobavljača u toj godini to je cirka 34,9 miliona dinara za deset meseci 2010. godine prema. Još 4 miliona prihodovano je tokom novembra i decembra prošle godine.

Knjigovodstvo Apoteke vođeno je uredno. Podaci iz knjižnih odobrenja, barem prema dokumentaciji  dostavljenoj „Vranjskim“, uglavnom se poklapaju sa knjiženjima u analitičkim karticama ustanove. Ipak, za neke detaljnije informacije i davanje preciznije ocene potrebno je imati pred sobom i ugovore sa dobavljačima koje je sklapala Jasmina i knjižna pisma dobavljača koja su vezana za te iste ugovore. Kao i analitičke kartice iz knjigovodstva veledrogerija dobavljača lekova.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar