Hoću majko, hoću, u gradsku čistoću

,

Dejan Ilić je za četiri meseca, koliko dugo je na čelu ovog javnog preduzeća, po raznim osnovama primio čitavo tuce novih radnika, uglavnom po SPS liniji

Jedini pouzdan način da se u Vranju dođe do posla je članstvo ili bilo kakva bliskost sa nekom od partija na vlasti ili ljudima koji ih vode. Stranačka pripadnost u gradu se kotira kao vrednosna hartija, a javna preduzeća funkcionišu kao berza. I niko nije imun, nema nevinih. Svoje ljude zapošljavaju svi – i demokrate, i novosrbijanci, o ekspertima da i ne govorimo. Ipak, čini se da socijalisti nekako prednjače što možda i ne treba da čudi. Ljudi su na vlasti duže od dve decenije i do u detalja poznaju sve mehanizme na kojima ona počiva. Komrad, javno preduzeće zaduženo za čistoću ovog grada, poslednji je primer ove tvrdnje. Do naših novina došao je spisak sa desetak imena ljudi koji su, po raznim osnovama,  dobili posao u ovoj firmi od kada je na njenom čelu 19. juna socijalista Dejan Ilić zamenio stranačkog kolegu Petra Milosavljevića. Zbog toga gradom već kruže priče da je do ove rokade došlo jer je Milosavljević, iako važi za pouzdanog partijskog aparatčika, u jednom momentu odbio da zapošljava ljude na ovakav način. Ilić, koji je do imenovanja bio gradski većnik zadužen za poljoprivredu, kaže da je za njegovog vakta u firmu primljeno tek četvoro novih radnika:

– U preduzeću trenutno radi 205 ljudi, a od kada sam ja došao na mesto direktora zaposleno je četvoro novih zato jer je tim bilo potrebe – tvrdi Ilić.

REFERENT BROJ DVA

Pa, po čemu se oni ističu od ostalih desetak hiljada Vranjanaca koji hronično čekaju posao na evidenciji Nacionalne službe zapošljavanja? Da li su stručniji, kvalitetniji, koje to veštine poseduju? Ilić nije umeo da nam odgovori na to pitanje, čak se malo i naljutio kad smo ga pozvali da se raspitamo:

– Konkurs nije bio raspisan, jer nigde u zakonu ne stoji da je on obavezan i ti ljudi nisu zaposleni po partiskoj osnovi – bilo je sve što je Ilić hteo da kaže.

Mašala!

Na ovom mestu mala digresija. Ilić je široj javnosti postao poznat kada je krajem 2009. njegova supruga Lidija, profesorka razredne nastave dobila posao kustosa Spomen kuće Bore Stankovića u Narodnom muzeju na posve neobičan način. Naime, kako je tada objasnio njen suprug, ona je sasvim slučajno, tokom neobavezne šetnje, navratila do muzeja, pitala reda radi ima li posla, dobila potvdan odgovor i koliko sutradan donela radnu knjižicu na overu.

Da se razumemo – nije Ilić jedini čovek vlasti koji je obezbedio posao nekom svom. Na sličan način je posao u Poštanskoj štedionici dobila i supruga Slobodana Stamenkovića, predsednika Skupštine i funkcionera Demokratske stranke, pošto su se Goran Petrović i Dragan Stojković, iz iste partije, već bili proslavili legendarnom aferom „Menjam ženu“. Ne treba ovde zaobići ni Stojana Dimčića, socijalističkog direktora Vodovoda, koji je na Prvoneku, svom životnom delu, zaposlio sina. Već smo pisali o tome da je septembra u Komradu počeo da radi sin starih SPS kadrova Ljubiše i Leposave Anđušević, Dejan. Na drugoj strani, u Domu za učenike i studente, koji vodi Anđušević, primljena je Dejanova lepša polovina. Primera, dakle, ima mnogo više nego mesta u novinama.

PERICA MILOSAVLjEVIĆ
PITAJTE LjUDE U STRANCI

Prema nekim izvorima, donedavni direktor Komrada Perica Milosavljević smenjen je zbog toga što nije hteo da preko mere prima radnike po partiskoj liniji. Iz njegove kratke izjave može se između redova naslutiti da ova teza nije besmislena:
– Da li je to tako pitajte ljude u partiji. Jednostavno je bio takav reizbor, a ja se ne osećam smenjenim – kaže Milosavljević.

Stvar slično funksioniše i kada je stranačko zapošljavanje u pitanju. Javna preduzeća i ustanove, zapravo su partijski feudi i u Vranju često služe kao poligon za obuku mladih kadrova. Pa tako, recimo, nema šanse da se u firmi koju kontrolišu socijalisti zaposli neko na preporuku demokrata, bez da ovi uzvrate protivuslugom.

Prema našim saznanjima od ljudi iz samog Komrada, desetak novih radnika (čija su imena poznata redakciji) primljeni su na radna mesta bez ikakvog smisla. Međutim, upravo je pod izgovorom preke potrebe za svežom radnom snagom, prema podacima koje posedujemo, Komrad u poslednjih nekoliko meseci dobio nove iznosače smeća, šefa jedinice za iznošenje i deponovanje smeća, referenta deponije šuta, inkasanta pogrebne službe, pomoćnika referenta zoohigijeničarske službe, vozača komercijalne nabavke, čuvara deponije šuta, administratora, radnika na groblju, radnike zelenila, referenta naplate pogrebnih usluga.

Karakterističan je ovde slučaj izvesne ženske osobe zbog koje je, priča se u Komradu, izmenjena sistematizacija i uvedeno radno mesto „samostalnog referenta broj dva“ a Pijačna uprava podeljena na dva dela. Zanimljiva je i stručna sprema ljudi zaposlenih na navedenim radnim mestima, tako da je Komrad zapravo dobio nove svršene osnovce i srednjoškolce, poljoprivredne inžinjere, pravnike, tehnologa šumarstva, poljoprivredne i tekstilne tehničare…

Takođe, neki među njima, koji su dosad bili angažovani po potrebi, dakle po ugovoru o delu, primljeni su u radni odnos na određeno vreme.

I na kraju šta preostaje običnom građaninu, koji nije član nijedne stranke? Da se učlani, istakne svojim angažmanom u stranci, i da strpljivo sačeka svoju šansu. A ona će, vidimo, svakako doći. Ostalima preostaje da zapevaju onaj hit poznatog autora: Hoću majko, hoću, u gradsku čistoću!

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)