I Štrumpfeta je radila u Koštani

Eko Taxi Vranje

Svi bez posla: Snežana na zadatku, Nemamo, al smo složni: porodica Idić

I pored mnogobrojnih problema koji ih muče, Vranjanci su rado otvarali vrata i ćaskali sa svojim sugrađanima koji su imali tu sreću da zarade koji dinar na poslu koji država organizuje na svakih deset godina



 

Nakon trodnevne instruktaže za popisivače za evidenciju domaćinstva i stanova, 50 instruktora i 374 popisivača, na teritoriji grada Vranja i opštine Vranjska Banja,  „bacilo“ se na posao. Posao je, kažu popisivači, bio odgovoran, naporan ali istovremeno i zanimljiv. I, što je najvažnije, solidno plaćen – moglo se sakupiti do 30.000  dinara. Popisivači su uglavnom mladi ljudi sa višom ili visokom stručnom spremom i obavezno sa čitkim rukopisom i sa jednom grupom njih ekipa „Vranjskih“ provela je jedan dan.

SNEŽANIN DRUGI KRUG

Snežana Petrunović (32) iz Vranja završila je Biološki fakultet. Našli smo je u Prvoj mesnoj zajednici „4.juli“. Ona je bila zadužena za popisne krugove 0215 i 0029. Drugi popisni krug joj je dodeljen „na ispomoć“ jer je prvi završila pre roka. Prijavila se za popisivača zato što poslednje tri godine intenzivno traga za poslom koji, čini joj se, nije ni na vidiku.

-U Vranju nema nikakve šanse za poslom. Tražim posao intenzivno već tri godine. Izgubila sam nadu da ću ga u Vranju i naći. Možda ću potražiti posao u nekom drugom gradu. – kaže Snežana.

Svi bez posla: Snežana na zadatkuNakon temperature od 30 stepeni, usledilo je za vikend hladnije vreme. Promenljivo, kiša, sunce, sedam stepeni na celzijusovoj skali. Pošli smo u obilazak domaćinstva Prve mesne zajednice. Zanimalo nas je koliko je vremena potrebno za popis jednog domaćinstva, koliko se domaćinstva u proseku popiše za jedan dan, kako se ljudi ponašaju kada na vrata zazvoni popisivač?

Stigli smo u Ilindensku ulicu, odnosno ulicu Filipa Filipovića. Zazvonili na vrata profesorima koji su nas i popisivača ljubazno, primili u svoju porodičnu kuću, ali nisu želeli da se slikaju za novine iz, kako kažu, ličnih razloga.  Tokom razgovora ispostavilo se da se njihova kuća ne vodi na Ilindensku, ili Filipa Filipovića kako bi po logici stvari i situaciji na „terenu“ trebalo da bude, već na ulicu Partizanski put, pod istim brojem kao i jedna stambena zgrada. Dakle, brojevi stanova u Katastru ne poklapaju se sa brojevima stanova na terenu.

Snežana je, uz osmeh za petnaest minuta popunila popisnice za sve članove tog domaćinstva.

Nastavljamo dalje. Odlazimo do kuće pored ove u kojoj smo bili. Dakle, Ilindenska ulica i porodica Jovanović. Vrata nam otvara gospođa Jovanović. Penjemo se uz stepenice prekrivene plavom stazom do prvog sprata. U dnevnom boravku sa kuhinjom dočekuju nas domaćin i troje dece. Uz miris domaćeg ognja i tek ispečenih semenki, Snežana razgovara sa članovima porodice. Na stolu velike crvene jabuke iz domaće proizvodnje, na zidu narandžasti španski zid i porodične slike, na krevetu prekrivači sa karnerima…i jedna topla porodična atmosferu. U ovoj porodici radi samo suprug. Snalaze se kako znaju i umeju ali im to snalaženje olakšava imanje na selu iz kojeg su se doselili pre više od deset godina.

-Kuća je izgrađena 1999. godine – odgovara domaćica Jovanović dok sin skakuće po sobi želeći da se slika za novine i postavljajući  ocu pitanja u vezi školskog zadatka.

-Sledeće pitanje tiče se nacionalne pripadnosti. Znate da po Zakonu vi u vezi ovog pitanja ne morate da se izjasnite…- nastavlja Snežana.

Nastavljamo dalje, do porodice Anđelović u ulici Pere Mačkatovca. Plac i kuća ograđeni su metalnom ogradom, ali gde ući nameće se pitanje…Dobro je, snašli smo se, tu su mala metalna vratanca. Da li će biti nekog kod kuće?

PAUZA ZA RUČAK

Prolazimo izbetoniranom stazom. Sa jedne strane nalazi se metalna ograda od susedne kuće, a sa druge bašta u kojoj ima i cveća i voća. Kuća je velika i ima nekoliko ulaza. Na koja vrata zakucati? Kad eto je gospođa Milunka. Seda kosa, širok osmeh i „sitne“ oči prvo je što smo primetili. Ljubazno nas „sprovodi“ do kuhinje. Snežana seda za sto pored kojeg se na zidu nalazi vez u liku Štrumpfete i slika jedne od dve Milunkine unuke. Milunka je pažljivo sluša i odgovara na pitanja i daje detaljnije odgovore od potrebnih.

Nemamo, al smo složni: porodica Idić-Radili smo u Koštani i ostali smo bez posla svi. Teško je, stvarno je teško. Mi smo penzioneri. Sin ne radi nigde. Unuke su mi zlatne. Starija završava farmaciju – priča Milunka. 

-Kolika je površina ove kuhinje – prekida Snežana

Nakon što smo se „natenane“ ispričali sa Milunkom nastavljamo dalje.

Kroz razgovor sa Snežanom saznali smo da nije imala problema prilikom popisa stanovništva, nije bilo bojkota popisa ni neprijatnih situacija. Ona u proseku obiđe oko 20 domaćinstva od devet časova izjutra do 14, a onda od 17 do 20 čsova. Kako kaže, poštuje pauzu za odmor i ručak. Pitali smo je kako komentariše situaciju u gradu nakon popisivačkog iskustva?

-Nezaposlenost je velika. Očekivala sam da smo obrazovaniji, ali mislim da i za to ima objašnjenja. Mladi gledaju roditelje i svoje prijatelje sa završenom visokom školom koji ne mogu da nađu posao, pa nije ni čudo što nakon srednje škole neće da se školuju dalje. Domaćinstva su uglavnom sa više porodica. Ukoliko se dete oženi ili uda ostaje sa roditeljima jer nema mogućnosti za samostalni život. Nije ni redak slučaj da oba roditelja ne rade, kao ni taj da osobe starije od trideset godina nemaju porodicu još uvek – kaže Snežana.

Goran Mladenović (31) iz Vranja završio je Pravni fakultet u Novom Sadu. Budući da nije našao posao u struci prijavio se za popisivača. Goran je zadužen za popisni krug 0039 – Palestina. Honorar je glavna Goranova motivacija za posao. Sa Mladenovićem smo se zadržali samo na razgovoru jer niko od članova domaćinstava koje je on popisivao nije želeo da se “pojavi” u “Vranjskim”.

-Nisam mogao da nađem nikakav ni privremeni ni stalni posao. Honorar je motivacija. U početku su ljudi bili neinformisani ali već nakon dva dana situacija se promenila. U delu grada koji sam ja popisivao uglavnom u jednoj zgradi ima više porodica. Moj radni dan traje od deset sati ujutru kada krenem, bez pauze, do osam sati uveče. U proseku, dnevno obiđem oko 15 domaćinstva. – Kaže Mladenović.

Jelena Kadrijević (24) ima završenu srednju ekonomsku školu. U ovogodišnjem popisu obavljala je posao dodatnog popisivača za popisnu oblat Gornja Čaršija.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar