Mučenje poverilaca

U prošlom broju opisali smo kako je i pd kojim uslovima Simpo izabran kao spasilac kuršumlijske fabrike. U ovom broju čitajte o tome ko će iz ovog posla najverovatnije izvući deblji kraj

Po svemu sudeći, iz operacije spašavanja ŠIK Kopaonika najdeblji kraj izvući će komercijalni poverioci ovog preduzeća. Prema saznanjima „Vranjskih“, naplata njihovih potraživanja nalazi se u magli budućeg profita koji bi trebalo da ostvari kuršumlijska fabrika.

O tome kolike je dugove napravio ŠIK Kopaonik od 2003, kada je vlasnik postao Slaviša Ristić, pa do donošenja odluke o restrukturiranju, početkom 2010, postoje različiti podaci, ali je izvesno da se radilo o cifri većoj od 10 miliona evra, od čega bar dvadeset odsto otpada na komercijalne poverioce.

Spolja gledano, država je učinila mnogo za ŠIK Kopaonik: započet je postupak restrukturiranja, doveden je „Simpo“, kao strateški partner koji navodno zna kako se ulažu pare i pokreće proizvodnja, a preko Simpo ŠIK-a, koji je formirala vranjska kompanija, u poslednjih godinu i po dana tamo je iz državne kase otišlo najmanje 17,2 miliona evra.

GDE SU PARE

Grupa lokalnih poverilaca, međutim, smatra da iz svega toga najveću korist imaju rukovodioci preduzeća, ŠIK Kopaonika ili Simpa ŠIK, svejedno. O profitu koji na predstojećim izborima očekuju političari da ne govorimo.

Već 2009, u toku blokade regionalnog puta Niš – Priština, kada su štrajkači zahtevali isplate zaostalih zarada, povezivanje radnog staža, pokretanje proizvodnje i otpis dugova, državnih i komercijalnih, bilo je jasno da se političari neće mnogo obazirati na interese onih koji su poslovali sa ŠIK Kopaonikom. Tadašnji ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić kazao je da je „država spremna da otpiše potraživanja, ali da nema nameru da plaća komercijalne dugove prema bankama i drugim preduzećima“.

Vrednost duga ŠIK Kopaonika prema preduzeću „Krstić“ je oko 1,5 miliona dinara (plus kamate), na osnovu kojeg su od strane suda dosuđene pokretne stvari (dva lančana transportera) radi predaje u državinu i svojinu. Vlasnik ove privatne firme Nebojša Krstić kaže da je to od životne važnosti za njegovo preduzeće, te da je zapanjen onim što se dogodilo sa njegovom imovinom.

– Kako je to prodato kao staro gvožđe? Je l postoji odluka Agencije za privatizaciju? Meni fabrika duguje četiri godine, ali ne mogu da se naplatim. Ko je mogao da proda nešto što nije njegovo? Imam izvršno rešenje suda iz 2008. gde mi se nešto dosuđuje u državinu i svojinu, a oni su početkom ove godine to prodali. Gde su pare – pita se Krstić.

Prema njegovim rečima, dok odgovorni tvrde da za poverioce nema para, sam bog zna kako se i gde u međuvremenu prodaje imovina ŠIK Kopaonika.

– Za 1,5 miliona evra je kupljen novi kotao na mazut. Pitam se šta je urađeno sa starim, kome je prodat i za koje pare? Postoji li odluka Agencije? Ako je imaju, morali bi da je pokažu – navodi Krstić.

Vlasnik preduzeća „Djukić transport“ Nebojša Djukić, pak, od ŠIK Kopaonika potražuje oko 6,6 miliona dinara (računajući i kamate), iz poslovanja u periodu 2007 – 2008. On navodi da nije podneo tužbu sudu, jer je za taksu trebalo da plati oko 700.000 dinara, te da je u razgovorima sa predstavnicima Simpo ŠIK-a pokušavao da napravi nekakav dogovor.

KOLIKO KOŠTA SIMPOVA POMOĆ
Prema saznanjima „Vranjskih“, dnevni troškovi „Simpovih“ stručnjaka po osnovu smeštaja, ishrane, prevoza, dnevnica i tome slično iznose najmanje 500 evra dnevno iliti oko 150.000 evra godišnje. Tu se ne računa plata koju redovno primaju u Vranju, ali ni honorar koji dobijaju od Simpo ŠIK-a, koji za ljude na najvišim položajima ide i do 2.000 evra.
Pored toga, „Simpo“ trenutno duguje Simpo ŠIK-u oko 150 miliona dinara po osnovu pozajmica u robi i novcu.

– Kad god sam pitao za pare, nastajala je drama. Štaviše, pre nekoliko meseci zabranili su mi da uđem u fabriku. Na portirnici postoji papir sa imenima ljudi kojima je zabranjeno da uđu, među kojima je i moje – objašnjava Djukić.

Ovaj čovek kaže da su odgovorni poslednjih godinu i po dana igrali ping-pong sa poveriocima.

– Ilkić je govorio da sa dugovima nema ništa, da će to da reši država. Na drugoj strani, kada su dolazili političari, tvrdili su da će poverioci biti isplaćeni iz dobiti Simpo ŠIK-a – kaže Djukić.

Zvanično obrazloženje o tome kako je država planirala da isplati komercijalne dugove ŠIK Kopaonika dao je direktor Simpo ŠIK (vidi okvir „Namirenje od profita“), a ovde valja dodati samo to da status restrukturiranja podrazumeva obustavu naplate izvršnih presuda u toku trajanja tog postupka.

Uprkos tome, prema tvrdnjama komercijalnih poverilaca, nekima iz kuršumlijske fabrike uopšte ne ide loše.

– Nekadašnji rukovodilac Traimir Djokić je 2007. prodao celu zaštitnu radionicu i ljude ostavio na ulici. Pitam se kako je mogao to da uradi, jer su mašine bile pod teretom, bile su popisane za Upravu prihoda. Tada su procenjene na 3,6 miliona dinara, a prodate za 941 hiljadu. Sad se vratio u ŠIK Kopaonik i postao direktor te iste radionice – navodi Djokić.

KO IMA KORIST

Ima, međutim, još zanimljivih detalja. Ako već poverioci moraju da čekaju (uspešno) okončanje postupka restrukturiranja, pitanje je zašto ne čekaju i neki drugi?

– Predsednik UO ŠIK Kopaonika Borivoje Urošević primio je 30.000 dinara, a zastupnik državnog kapitala Spomenka Jakovljević 73.000, za maj 2009. Ako je restrukturiranje uvedeno januara 2010, kako oni mogu da primaju naknade za 2009, a ja ne mogu da naplatim svoje iz 2007? Koji je radnik primio 30.000? Neki su vraćeni na posao i primaju po pet hiljada, neki nisu, pa sede kući i ne primaju ništa. Zar je to bila borba da se ispravi nepravda – pita se Krstić.

Ovde dodajmo i to da Ilkić tvrdi da su plate „Simpovih“ stručnjaka u Kuršumliji poslovna tajna.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)

LjUBOMIR ILKIĆ, DIREKTOR SIMPO ŠIK

Namirenje od profita

Predviđeno je da ostvarena neto dobit iz poslovanja Simpo ŠIK-a umanjena za iznos dela vraćenog investicionog kredita u prvoj godini od završetka sanacije u vrednosti od 20 odsto pripadne ŠIK Kopaoniku, a u drugoj godini 40 odsto. Po mom mišljenju to je jedina šansa za namirenje poverilaca

(nastavak iz prošlog broja)

Vranjske: Pod kojim uslovima je država dala novac? Kakve su obaveze Simpo ŠIK, odnosno ŠIK Kopaonika u pogledu vraćanja sredstava, a kakve u pogledu zapošljavanja radnika?

Ilkić: – Radi se o klasičnom kreditnom aranžmanu, sa grejs periodom od dve godine i rokom vraćanja od šest godina. Sredstva će vraćati Simpo ŠIK, a kao instrumenti obezbeđenja korišćeni su hipoteka na nepokretnostima i ručna zaloga na opremi. Simpo ŠIK je preuzeo najveći deo radnika nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, dok se jedan deo opredelio se za socijalni program. Od 541 zaposlenog radnika, 366 je preuzeto iz nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, a 175 je primljeno preko Nacionalne službe za zapošljavanje, od toga preko 50 mladih ljudi koristi program Prva šansa.

Da li poslednjih godinu i po dana fabrika postiže pozitivne rezultate?

– Cela prošla godina protekla je u sanaciji, što je slučaj i sa većim delom 2011. godine.

Investicija u Simpo ŠIK-u je još u toku, jer za godinu i po dana nije moguće uhvatiti korak sa najmodernijim svetskim trendovima u ovoj vrsti proizvodnje, s obzirom da zadnjih desetak godina nije bilo pozitivnih rezultata u poslovanju nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, izgubljeno je tržište zbog potpunog odsustva investicionih ulaganja u nove tehnologije i ljudske resurse.

                                                                                  (KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)