Kopanje u Kopaoniku

Eko Taxi Vranje

, Svi u Kuršumliju: otvaranje fabrike, Nebojša Krstić, Borivoje Urošević, Nebojša Djukić

Vranjske su se na licu mesta uverile da, iako je posredstvom Fonda za razvoj država od marta 2010. do danas za revitalizaciju ŠIK Kopaonika iskeširala najmanje 17,2 miliona evra, nezadovoljstva u Kuršumliji ima koliko hoćeš. Drugim rečima, još jedna priča u kojoj učestvuje „Simpo“, tj. Dragomir Tomić, dobila je debele repove



 

Svi u Kuršumliju: otvaranje fabrikeGrupa poverilaca ŠIK Kopaonika ovih dana zatražila je od lokalne skupštine u Kuršumliji pomoć oko zakazivanja hitnog sastanka sa predstavnicima Vlade, odnosno Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja na kojem bi se raspravljalo o naplati njihovih potraživanja. Ovi ljudi takođe žele da se sprovede istraga o trošenju novca koji je država uložila u spašavanje ovog preduzeća, kao i  tome ko se i na koji način tamo zapošljavao u poslednjih godinu i po dana.

ŽUTO I CRVENO PREDUZEĆE

Vranjske su se na licu mesta uverile da, iako je posredstvom Fonda za razvoj država od marta 2010. do danas za revitalizaciju ŠIK Kopaonika iskeširala najmanje 17,2 miliona evra, nezadovoljstva u Kuršumliji ima koliko hoćeš. Drugim rečima, još jedna priča u kojoj učestvuje „Simpo“, tj. Dragomir Tomić, dobila je debele repove.

Elem, pomenuto preduzeće ima problema od 2003, kada ga je kupio tadašnji direktor Slaviša Ristić sa konzorcijumom pravnih i fizičkih lica za 270.000 dolara. U Kuršumliji danas kažu da je tada to bilo „žuto preduzeće“, jer je za privatizaciju fabrike lobirao visoki funkcioner DS iz Niša. Kako god, nekako nije ispalo dobro, pa su početkom 2009. zaposleni stupili u štrajk, zahtevajući od države da ispita poslovanje fabrike i većinskog vlasnika. Posle višenedeljnih protesta, marta iste godine kupoprodajni ugovor je raskinut, a policija je uhapsila Ristića i odredila mu pritvor, zbog sumnje na odgovornost za štetu od najmanje 21 milion dinara.

Kako se ništa bitno nije promenilo nakon poništenja privatizacije, radnici ŠIK „Kopaonika“ su januara 2010. blokirali regionalni put Niš – Priština, tražeći od države pokretanje proizvodnje, isplatu zaostalih zarada, povezivanje radnog staža i otpis dugova.

Nebojša DjukićOnda je 1. februara 2010. tadašnji potpredsednik Vlade i ministar ekonomije i regionalnog razvoja Mlađan Dinkić potpisao akcioni plan za oživljavanje proizvodnje u ŠIK „Kopaonik“ sa predstavnicima „Simpa“, koji su se pojavili kao spasioci, ljudi koji imaju ideje i koji znaju kako se radi i posluje u drvnoj industriji. Potom je vranjansko preduzeće u Kuršumliji formiralo Simpo ŠIK, koji je, pak, sa ŠIK Kopaonikom potpisao ugovore o poslovno-tehničkoj saradnji i zakupu pokretne i nepokretne imovine na period od 20 godina za, kako saznajemo, jedan evro. Tako su obezbeđeni uslovi da reka od najmanje 17,2 miliona evra nesmetano poteče ka Simpo ŠIK-u, navodno zarad dobrobiti ŠIK Kopaonika i građana Kuršumlije.

Kako Ljubomir Ilkić, direktor Simpo ŠIK-a navodi da se tu radi o dva pravna lica, pitanje je onda u čemu je suština postojanja ŠIK Kopaonika kada je Simpo preuzeo radnike, objekte, kada organizuje proizvodnju, prodaju, naplatu, a time i namirenje poverilaca?

Danas u Kuršumliji kažu da je tamo praktično formirano „crveno preduzeće“ kojim vedre i oblače predstavnici SPS i Dragomir Tomić, da fabrika zapravo ne radi, te da državna pomoć koristi interesima „Simpa“ i pojedincima oko njega. Štaviše, u ovoj varoši kolaju i glasine da je u revitalizaciju ŠIK Kopaonika preko Simpo ŠIK-a država uložila preko 20 miliona evra, mada nadležni demantuju taj podatak (vidi okvir „Fabrika budućnosti“). O čemu je, dakle, ovde reč?

Borivoje UroševićJedan od onih koji se zalažu za preispitivanje onoga što se tamo dešava je poverilac i Nebojša Krstić, vlasnik preduzeća „Krstić“ , koji je pre dolaska „Simpa“ imao sedam radnika u njegovom preduzeću. Danas je, kaže, zaposlen samo on.

– Pitam ko je fabriku dao za jedan evro i da li je pitao nekoga od radnika, akcionara ili poverilaca? Drugo, postojao je jasan plan za pokretanje proizvodnje koji je predviđao ulaganja od 7,5 miliona evra. Sada mi nije jasno kako se od te cifre došlo na 20 i više miliona evra. Da li vi znate koliko je to para – rekao je Krstić na sednici lokalnog parlamenta, obraćajući se ponajviše predsedniku UO ŠIK Kopaonik Borivoju Uroševiću.

O čemu priča Krstić najbolje se može razumeti iz medijskih izveštaja sa početka 2010, kada su u ŠIK Kopaonik stigli stručnjaci iz Švedske, predstavnici proizvođača opreme koja se tamo koristi, kako bi zajedno sa stručnjacima „Simpa“ utvrdili da li odgovara predloženom biznis planu. Generalni direktor „Simpa“ Slađan Disić je tom prilikom rekao i da će biti izvršen i pregled linija za proizvodnju lesonita, na osnovu čega će biti utvrđena specifikacija potrebnih rezervnih delova, eventualne nove opreme sa rokom isporuke, cenom i rokom do kada će trajati rekonstrukcija. Onda je Fondu za razvoj prosleđen zahtev za odobrenje sredstava u iznosu od 7,9 miliona evra za investiciona ulaganja radi pokretanja proizvodnje u ŠIK Kopaoniku. Zato se valja zapitati kako je i zbog čega nastala omaška u proceni, „teška“ gotovo 10 miliona evra, kad u „Simpu“ tvrde da sve znaju o drvnoj industriji.

TROVANjE

Bilo kako bilo, traženih 7,9 miliona evra je leglo, ali opet nije sve išlo po loju. Otvaranje pogona lesonita odlagano je nekoliko puta, da bi svečanost bila upriličena tek u aprilu 2011. kada se na licu mesta sakupila bulumenta u kojoj su bili Dinkić, Dačić, Tomić, Krkobabić, Kalanovićka i ostali. Tada je rečeno i da je u okviru fabrike otvoren i najsavremeniji pogon za preradu otpadnih voda.
– Nadam se da radnici više neće imati potrebe da izlaze i blokiraju vitalne saobraćajnice kao što su to činili pre dve godine nezadovoljni što fabrika u Kuršumliji nije radila, a oni nisu primali plate – rekao je tom prilikom ministar Ivica Dačić.

Nebojša Krstić“Dosolila“ je ministarka Kalanović, podsećajući na uspomene iz 2009, kada su predstavnici Vlade Srbije u Kuršumliju zatekli haotično stanje i ljude bez nade i zarada, dodajući da su u međuvremenu zaposlena 522 radnika, od kojih su mnogi mladi ljudi i to čak i iz okolnih mesta.
Šta je bilo posle?

U julu iste godine mediji su objavili da su u rekama Banjska i Toplica primećene ogromne količine uginule ribe. Predstavnik ribočuvarske službe Dragan Mijajlović kazao je da je zagađenje u dužini od šest kilometara, da je voda u obe reke crna i da se oseća izuzetno neprijatan miris. Ilkić je odmah demantovao da je Simpo ŠIK uzrok zagađenja, ali su samo nekoliko dana kasnije i nadležni organi rekli svoje. Republička inspekcija za zaštitu životne sredine podnela je prijave za pokretanje privrednog prestupa protiv preduzeća Simpo ŠIK i Frigo nais zbog ispuštanja zagađujućih i opasnih materija u reke i stavljena zabrana ispuštanja dok parametre njihovih otpadnih vode ne svedu u propisane vrednosti.

– Rečeno je da je napravljena fabrika za prečišćavanje i da je otpadna voda toliko bistra da možemo da pijemo špricer. Je l ta voda potrovala ribe – zapitao se Krstić na sednici kuršumlijskog parlamenta.

HRVATSKI PRIMER
Kao reper za ulaganja države u drvnu industriji može da posluži Hrvatska, koja je nedavno usvojila operativni program razvoja prerade drveta i proizvodnje nameštaja za razdoblje od 2011. do 2014. Kako prenose mediji, potpredsednik Vlade Hrvatske i ministar regionalnog razvoja, šumarstva i vodnog gospodarstva Božidar Pankretić rekao je da su za taj sektor predviđene potpore u iznosu od 284,5 milijuna kuna (oko 35 miliona evra).
U Hrvatskoj očekuju da će drvna industrija biti efikasnija i konkurentnija, te da će se povećati broj savremenih proizvodnih linija sa 201 na 360. Ulaganja u ovaj sektor trebalo bi da omoguće zapošljavanje novih 2,5 hiljada ljudi.
Pankretić je podsetio kako je navedeni operativni program nastavak prethodnog, za razdoblje od 2006. do 2010, kroz koji je dodeljeno 222,4 milijuna kuna (oko 27 miliona evra) za 717 investicionih ulaganja u hrvatski drvni sektor.

Posebna priča je ciljani obim proizvodnje. Prema već pomenutom planu, u godini pune uhodanosti trebalo je da se ostvari proizvodnja ukupne vrednosti od gotovo 25 miliona evra. Ilkić tvrdi da ostvareni rezultati odgovaraju probnoj proizvodnji, te da je još uvek u toku postupak sanacije. A, to u „Simpovoj“ režiji traje već godinu i po dana.

U Kuršumliji možete čuti i druge primedbe na trošenje državnih para u ŠIK Kopaoniku. Priča se da je previše novca otišlo na kupovinu vatrogasnih vozila, na opremanje radničkog restorana, farbanje…Vlasnik privatnog preduzeća „Djukić transport“ Nebojša Djukić navodi da se mnogo očekivalo od ovog projekta.

– Ni prevoznici ni lokalni trgovci se ne hvale nekom zaradom i boljim životom, a pojedinci primaju lepe plate i naknade. Ima ovde puno posla za privredni kriminal, ali je izgleda problem što oni ne rade svoj posao. Tražimo kontrolu, da vidimo šta se tamo radi, gde je utrošeno 20 i kusur miliona evra. Koliko ja vidim, tamo je samo okrečeno i ofarbano, a gro opreme, koja je kupljena polovna, plaćena je 3,5 miliona evra. Kada je došao gospodin Ilkić, na računu preduzeća je bilo 1,5 miliona evra. Kako se onda došlo do cifre od 20 miliona? Sramota je da niko nije našao za shodno da namiri radnike i komercijalne poverioce, koje non-stop optužuju da su lopovi i da su uništili ŠIK Kopaonik – tvrdi Djukić.

Priča o zapošljavanju u vraćanju radnika na posao zaslužuje posebno poglavlje, a suštinska zamerka poverilaca je da prednost imaju oni koji su u vezi sa rukovodstvom firme. Kažu da je trebalo zapošljavati radnike, a ne režiju, vatrogasce i komercijaliste bez iskustva.

– Koliko radnika je uzelo socijalni program i ponovo vraćeno u fabriku? Ti ljudi mi kažu – mi ne radimo u ŠIK Kopaoniku, nego u Simpo ŠIK. Pitam se zašto onda nisu vratili i mog oca na posao, koji je tamo radio od 1956, koji je danas akcionar, pa da i on prima po 30.000 dinara umesto 11.000 penzije – rekao je Krstić.

Šta na sve to kaže Borivoje Urošević, predsednik UO ŠIK Kopaonika, za kojeg u Kuršumliji navode da za funkciju koju obavlja prima lepu apanažu.

– Ugovor o zakupu na 20 godina koji pominjete je napravila Agencija za privatizaciju i Ministartsvo za ekonomiju, pošto se radi o državnoj svojini. Mi o tome nismo odlučivali niti smo mogli. Što se tiče istrage, nismo protiv toga, neka Privredni kriminal ispita gde su utrošena sredstva, a kad se istraga završi videćemo ko će da odgovara. Ali, svi bi trebalo da razmislite koliko je urađeno za ŠIK Kopaonik – kazao je Urošević na sednici SO Kuršumlija, navodeći da nema razloga da beži od odgovornosti.

(U sledećem broju: Muke poverilaca)

 

LjUBOMIR ILKIĆ, DIREKTOR SIMPO ŠIK

Fabrika budućnosti

Danas je u Simpo ŠIK-u angažovano sedam ljudi iz „Simpa“, uključujući i direktora. Zarade zaposlenih po opštim aktima društva su poslovna tajna. Ceo tim ljudi koji je učestvovao u projektu duguje veliku zahvalnost predsedniku „Simpa“, gospodinu Dragomiru Tomiću

Odgovore na pitanja koliko je para uloženo u Simpo ŠIK, te kako danas posluje ova kuršumlijska fabrika, potražili smo od direktora Ljubomira Ilkića.

– Simpo ŠIK i ŠIK Kopaonik u restrukturiranju su dva različita pravna lica. Simpo ŠIK nastao je 8. februara 2010. godine i ima potpisan ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji i ugovor o zakupu pokretne i nepokretne imovine ŠIK Kopaonika na period od 20 godina. Za oba ugovora dobijena je saglasnost Agencije za privatizaciju Republike Srbije. Na taj način počela je sanacija građevinskih objekata i mašina u pogonima nekadašnjeg ŠIK Kopaonika. Do današnjeg dana obnovljena je proizvodnja u pilani, fabrici parketa, masivu, fabrici šper ploče i fabrici sirovog lesonita. Trenutno je u toku sanacija fabrike oplemenjenog lesonita – objašnjava Ilkić.

Vranjske: Kolika je ukupna svota novca koju je država od marta prošle godine do danas uložila u revitalizaciju fabrike?

Ilkić: – Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja Vlade Republike Srbije, preko Fonda za razvoj Republike Srbije, a na osnovu programa za podsticanje ravnomernog regionalnog razvoja, omogućilo je privrednom društvu Simpo ŠIK korišćenje kreditnih sredstava za sanaciju pogona, mašina i obnavljanje proizvodnje u pilani, fabrici parketa, fabrici masivnog nameštaja, fabrici šper ploče, fabrici sirovog i oplemenjenog lesonita u 2010. i 2011. godini u ukupnom iznosu od 17.259.655 evra.

Na šta konkretno je potrošen taj novac?

– Od ukupnog iznosa 11.949.743 evra opredeljeno je za osnovna sredstva, a 5.309.912  evra za obrtna sredstva. Poređenja radi, samo oprema za potpuno novu fabriku sirovog lesonita košta oko 55 miliona evra, a od kad radi Simpo ŠIK, plaćene su obaveze prema JP Srbijašume, obaveze prema fizičkim i pravnim licima za otpadno drvo, obaveze prema JP Elektroprivreda Srbije, nabavka drugih energenata i hemije u ukupnom iznosu od 5.282.180 evra, a plaćanja se nastavljaju dalje u kontinuitetu..

Pod kojim uslovima je država dala novac? Kakve su obaveze Simpo ŠIK, odnosno ŠIK Kopaonika u pogledu vraćanja sredstava, a kakve u pogledu zapošljavanja radnika?

– Radi se o klasičnom kreditnom aranžmanu, sa grejs periodom od dve godine i rokom vraćanja od šest godina. Sredstva će vraćati Simpo ŠIK, a kao instrumenti obezbeđenja korišćeni su hipoteka na nepokretnostima i ručna zaloga na opremi. Simpo ŠIK je preuzeo najveći deo radnika nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, dok se jedan deo opredelio se za socijalni program. Od 541 zaposlenog radnika, 366 je preuzeto iz nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, a 175 je primljeno preko Nacionalne službe za zapošljavanje, od toga preko 50 mladih ljudi koristi program Prva šansa.

Da li poslednjih godinu i po dana fabrika postiže pozitivne rezultate?

– Cela prošla godina protekla je u sanaciji, što je slučaj i sa većim delom 2011. godine.

Investicija u Simpo ŠIK-u je još u toku, jer za godinu i po dana nije moguće uhvatiti korak sa najmodernijim svetskim trendovima u ovoj vrsti proizvodnje, s obzirom da zadnjih desetak godina nije bilo pozitivnih rezultata u poslovanju nekadašnjeg ŠIK Kopaonika, izgubljeno je tržište zbog potpunog odsustva investicionih ulaganja u nove tehnologije i ljudske resurse.

Napominjem da će 2012. biti prva godina sa potpunom proizvodnjom u šest od osam fabrika, tako da će posle završetka sanacije u oplemenjenom lesonitu, iduća godina biti prvi pravi reper, jer očekujem da izvezemo 80 odsto proizvodnje. Nove programe i nove mogućnosti tražimo za fabriku kuhinja i fabriku laminata. Cilj je da imamo proizvode koji imaju prođu na tržištu i zato se kontinuirano prati kvalitet i radi na uvođenju novih proizvoda. Do današnjeg dana proizvedena je roba u vrednosti od 5.576.934 evra , a od 18. aprila do danas izvezena je roba u vrednosti od 1.285.664 evra. Napominjem da se radi o probnoj proizvodnji. U fabrici lesonita juna i jula meseca ostvarena je prosečna dnevna proizvodnja od 124 tone.

Koliko ljudi iz „Simpa“ je prešlo da radi u Simpo ŠIK? Kog stručnog profila su ti ljudi i kolika je njihova prosečna plata?

– Stručnjaci „Simpa“ dali su nemerljiv doprinos sanaciji i oživljavanju proizvodnje u svim fabrikama Simpo ŠIK-a. U zavisnosti od različitih faza sanacije, ugovor o delu u Simpo ŠIK-u imalo je petnaestak ljudi iz „Simpa“, a to su uglavnom mašinski, šumarski, građevinski, elektrotehnički inžinjeri, diplomirani ekonomisti i pravnici, svi sa odgovarajućim licencama.

Danas je u Simpo ŠIK-u angažovano sedam ljudi iz „Simpa“, uključujući i direktora. Zarade zaposlenih po opštim aktima društva su poslovna tajna. Ceo tim ljudi iz „Simpa“ koji je učestvovao u projektu Simpo ŠIK duguje veliku zahvalnost predsedniku „Simpa“, gospodinu Dragomiru Tomiću na nesebičnoj podršci, viziji i savetima.

Kolika je prosečna plata zaposlenih u Simpo ŠIK-u?

– Prosečna plata za avgust iznosila je 24.706 dinara, a prosečna plata od januara 2011. do avgusta 2011. iznosi 23.386 dinara.

Grupa poverilaca ŠIK Kopaonika (iz perioda pre ulaganja države) tvrdi da je jedno od obećanja bilo da će se sa oživljavanjem proizvodnje u ovoj fabrici steći uslovi za namirenje njihovih potraživanja, ali da sada od njih svi okreću glavu, pa i vi. Oni ne mogu da naplate svoja potraživanja uprkos izvršnim sudskim rešenjima, a tvrde da Simpo Šik ima sredstva.

– Pitanje poverioca ŠIK Kopaonika je svakako bolno pitanje, ali ne može se vezivati za Simpo ŠIK, koji je na sebe povukao 17 miliona evra kredita koje mora da vrati. Ugovorom o poslovno tehničkoj saradnji između ŠIK Kopaonika i Simpo ŠIK-a predviđeno je da ostvarena neto dobit iz poslovanja Simpo ŠIK-a umanjena za iznos dela vraćenog investicionog kredita kod Fonda za razvoj Republike Srbije u prvoj godini od završetka sanacije u vrednosti od 20 odsto pripadne ŠIK Kopaoniku, a u drugoj godini 40 odsto. Po mom mišljenju to je jedina šansa za namirenje poverilaca, i zato i njima treba da bude u interesu da Simpo ŠIK radi i razvije se. Proces sanacije nije lak, ali je ostvarljiv, što smo i praktično dokazali. Proces povratka na tržište je mnogo složeniji, jer je konkurencija zauzela prostor i nametnula nove standarde. Sa kvalitetom proizvoda koji izlaze iz Simpo ŠIK-a, i kontinuiranim, sigurnim snabdevanjem kupaca verujem da ćemo u narednom periodu zauzeti lidersku poziciju na tržištu i da se nikada više neće ponoviti situacija koja se desila sa privatizacijom nekadašnjeg ŠIK Kopaonika. Simpo ŠIK je za mene fabrika budućnosti, fabrika koja proizvodi puno pozitivne energije za ceo kuršumlijski kraj, sa željom da se otvori još proizvodnih kapaciteta i da se zaposle ljudi na jugu Srbije.

 



  • Ostavi komentar