Živimo u rijaliti programu

Eko Taxi Vranje

Neke od tih rijalitija, priznajem, i sam pratim kako bih video do kojih granica su ljudi spremni da idu zarad trenutne slave ili nešto novca. Odatle  je i nastala ideja da se pozabavim komadom Heroj nacije, kako bismo se svi zapitali u kom pravcu se kreće naše društvo, gde su se izgubili elementarna kultura i pristojnost, da se zapitamo da li su instant uspeh, slava i novac zaista vredni gubitka svih moralnih vrednosti



 

 

U vranjskom teatru se već nekoliko glumaca oprabalo u ulozi reditelja. Razlozi su, verovatno, različiti, od  teške ekonomske situacije u pozorištu, preko želje da iskažu nagomilano iskustvo ili energiju, do isključivo autorske potrebe. Najnoviji takav projekat, kojim i započinje ovogodišnja sezona, je “Heroj nacije”, po tekstu Ivana M. Lalića, u režiji Bojana Jovanovića, glumca i umetničkog rukovodioca ove kuće.

SKRIVENA KAMERA

VRANjSKE: Vranjsko pozorište je ove godine učestvovalo na “Komedija festu” u Zvorniku, a Zvornički teatar “Kapitalina Erić” je relativno skoro izbacio predstavu “Heroj nacije”, pa se nekako samo po sebi nametnulo pitanje – da li ste tada došli na ideju da se i sami pozabavite ovim Lalićevim tekstom?

JOVANOVIĆ: I ne samo Zvornički teatar “Kapitalina Erić”; na istom festivalu je i pozorište iz Prijedora učestvovalo sa predstavom “Heroj nacije”. Ali, na ideju da uradim ovaj komad došao sam mnogo ranije. Dugo sam se dvoumio između nekoliko naslova sa sličnom tematikom i na kraju se odlučio za ovaj tekst, sa kojim sam se upoznao još na završnoj godini Akademije u Beogradu, kada se tekst pojavio i ubrzo zatim bio izveden u Zrenjaninu (kasnije osvojio nagradu za najbolji tekst i najbolju predstavu na “Danima komedije” u Jagodini, 2008. godine). To što je skoro istovremeno rađen u nekoliko pozorišta u regionu samo govori o aktuelnosti teme kojom se bavi.

PROFIL
Bojan Jovanović (1982, Gnjilane), diplomirao 2007. godine na Akademiji umetnosti u Beogradu, u klasi profesora Ivana Bekjareva. Iste godine postaje član ansambla Pozorišta „Bora Stanković“. Do sada je igrao u 16 predstava, od toga u devet premijera. Umetnički rukovodilac ovog pozorišta je od oktobra 2009. godine.

Sam autor nazvao ga je “multimedijalnim komadom za široke narodne mase”, a kako je poznato da je Lalić protivnik elitističkog pozorišta, interesuje nas koliko se to što ova predstava ne izgleda skupo uklapa i u vaš koncept teatra?

– Moj koncept teatra ne priznaje podele, osim kada je u pitanju kvalitet. Dakle, za mene ne postoje skupe i jeftine, već dobre i loše predstave. Sve što je dobro zaslužuje svoje mesto, bez obzira da li je namenjeno širokim narodnim masama ili eliti. Pored toga, smatram da pozorište ne sme biti samo nemi posmatrač sveta oko sebe. Naprotiv, ono treba da bude angažovano, da ukazuje na problem i podstiče gledaoce na razmišljanje. Nisam pristalica spektakla koji je sam sebi svrha i smatram da sve što se uradi, pa makar to bila i najlakša komedija, kojoj je osnovni cilj da zabavi, mora sa sobom poneti određenu poruku. Tačno je, ova predstava ne izgleda skupo, ali i ne treba tako da izgleda, s obzirom na to kojim problem se bavi.

Tragikomičan tekst koji se vrti oko problema uticaja masovnih medija na svakodnevni život kao ključnom temom bavi se porodicom koja postaje predmet skrivene kamere. Šta je bila vaša ideja kada ste se odlučivali da režirate “Heroja nacije”?

– Poslednjih godina svedoci smo poplave različitih “rijalitija”, od kojih je praktično nemoguće normalno pratiti televizijski program.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar