Lepo sam vaspitan pa ne mogu da kažem šta mislim o Miretu

Eko Taxi Vranje

Gradonačelnik mora da bude Zubin Mehta orkestra koji se zove lokalna samouprava. Mora da bude velika duša, Mahatma Gandi ovog grada, čovek velikog obrazovanja i filinga. Grad mora da živi kroz njega. U prvih pet meseci mora da uradi ono što ovi sada rade pred izbore. Zašto je DS prihvatio da glumi u toj farsi, toj primitivno-seljačkoj predstavi



 

Goran Stanković, anesteziolog specijalista zaposlen u Zdravstvenom centru, jedna je od najzanimljivijih figura ovdašnje političke scene. Od 2004. do 2008. bio je zamenik predsednika opštine i funkcioner Srpske radikalne stranke. Zatim formira Grupu građana RIV (Regioni i Vranje) sa kojom bez većeg uspeha izlazi na izbore 2008. Potom u Vranju osniva odbor Narodne partije Maje Gojković, da bi prošle nedelje bio izabran za drugog čoveka SNS:

– Sve je to deo iste priče – komentariše na početku razgovora za Vranjske svoj dosadašnji politički angažman.

MOZAK SRS

Kada ste i zašto postali član SNS?

– Zvanično sam se učlanio jula ove godine, ali kontakte sa rukovodstvom imam još od 2008, kada je stranka prikupljala potpise prilikom formiranja. Moj odnos prema njima je od starta bio jasan, zbog toga što su lideri te stranke, Toma Nikolić i Vučić, moji bivši politiki šefovi. Dao sam im podršku, jer sam i ja 2007. kao pripadnik SRS imao sukob sa određenim ljudima koji su bili zaduženi za jug Srbije. Suočio sam se sa apsolutističkim pristupom i napustio SRS, očekujući da će mnogi ljudi od itegriteta, autoriteta, snažne ličnosti to isto da urade. To se i desilo sa Majom Gojković, Tomom Nikolićem, Jorgovankom Tabaković i ostalima koji su bili mozak SRS.

Pristupili ste SNS tri godine nakon odlaska iz SRS. U međuvremenu ste osnovali grupu građana RIV i ostvarili zapažen rezultat na lokalnim izborima 2008.

– Ja sam bio inicijator, a oko mene su bili ljudi koje poznajem, koji se odlikuju stručnošću i čestitošću i kojima je dosadilo da im drugi lažni i neobrazovani političari određuju živote. Bilo je tu arhitekata, inženjera, lekara, preduzetnika, onih koji od ovoga grada žele da naprave prepoznatljivu sredinu. Ti ljudi nisu želeli da se domognu vlasti, jer su svi u svojim strukama na određenim pozicijama. Malo nam je falilo do cenzusa, a podaci koje sam ja imao do kasno u noć, govorili su da ćemo preći pet odsto. Sve to smo napravili samo za nekoliko meseci, bez ikakve finansijske i medijske pomoći, u uslovima gde je politička realnost omeđena, gde građanske grupacije nemaju gotovo nikakve šanse.

Zašto niste uspeli?

– U sitne sate se broj od pet odsto glasova volšebno promenio. Ne bih želeo da se vraćam na to, ali bi bilo nepošteno ako ne naglasim da sam dobio upozorenja da će to što radim biti apsolutno stopirano zato što nisam želeo da se stavim u službu određenih političkih grupacija. U startu sam bio predupređen: ili ću da sarađujem ili ću da budem eliminisan sa političke scene. Ta promena rezultata u sitne sate mi daje za pravo da tako mislim.

Onda ste formirali odbor Narodne partije Maje Gojković.

– Cela ta građanska grupacija, znajući da ima kvalitet, i znajući zašto je zaustavljena, želela je da nastavi da se bavi politikom. Proradio je inat kod ljudi, ali je bilo pitanje kojim putem da se pođe. Te 2008. pojavila se Maja Gojković, koja je pokazala istu vrstu individualnosti, kulture i ličnog poštenja. Bila je uspešan gradonačelnik, uradila je dosta za Novi Sad i u tom lokalpatriotskom delu priče se poklapala sa onim što smo mi želeli da uradimo. Kada sam saznao da želi da formira partiju, bilo je logično da se sa njom povežemo. Tako je Vranje prvo posle Novog Sada dobilo odbor te stranke.

Zašto je došlo do razlaza?

– Narodna partija na ovim prostorima još nije bila prepoznatljiva, a bila je suočena sa budućom političkom koalicijom koja se zove Ujedinjeni regioni Srbije. To je za Maju bila prihvatljiva opcija, a ja sam, kao član Predsedništva stranke, postavio pitanje kakva je perspektiva te priče: dokle je ona zajednički imenitelj, a odakle pruža individualnost. Meni se čini da URS postaje alter ego G 17 plus i da će svi ostali da posluže svrsi, a to su izbori. Možda i neće, ali nije bila ponuđena jasna opcija. Ja nisam mogao da sve čestite ljude sa kojima sam proveo četiri godine u politici povedem na „giljotinu“ izbora 2012. O tome smo mnogo razgovarali i došli do zaključka da ne želimo da učestvujemo u nečemu što nije do kraja jasno. Onda je kompletan Gradski odbor u Vranju napustio stranku.

KARLOBAG-KARLOVAC

Vi ste prešli u SNS. Šta se desilo sa ostalima?

– Dragan Nikolić i ja se znamo dugo. On je pre mene ušao u političke vode i utabao mi put za ulazak u SRS. Mi se srećemo, komuniciramo i imamo slične poglede po pitanju rada i odgovornosti, a njegova želja je bila da pristupim SNS. Ja sam to rekao svim mojim prijateljima iz RIV, odnosno Narodne partije, i dao im mogućnost da sami odluče. Nikog nisam pritiskao da pođe za mnom, ali se većina odlučila za SNS.

Vrlo brzo ste postali i potrpredsednik Gradskog odbora SNS. Kakav je to mehanizam?

– Recite ko mi je bio partijski šef od 2003. do 2007? Je su li to Toma Nikolić i Vučić? A, Dragana Nikolića znam 13 godina. Mi jedni drugima nismo nepoznanica i oni znaju šta mogu sa mnom. Drugo, nisam sam došao tamo, a u političkom smislu sam proveren itekako. Bio sam zamenik gradonačelnika, zamenik direktora Bolnice, šef jedne partije na lokalu, osnivač grupe građana.

SNS danas podržava evropske integracije, a vi i vaši aktuelni partijski šefovi bili ste članovi stranke sa ekstremno suprotnom ideologijom. Kako danas gledate na to? Mislimo na radikalsku retoriku iz devedesetih, o Srbiji do Karlovca,Karlobaga, Ogulina i Virovitice?

– Nisam sklon da verujem da je ideologija SRS toliko okoštala i nepromenjljiva. Ona je iz nekih tehničkih razloga bila takva.

Mislite da je pomenuta parola bila korišćena jer je donosila glasove?

– Ta parola me nikada nije interesovala i uopšte se nisam vezivao za nju. U vreme Rambujea, smatrao sam da Srbija mora da se štiti jer joj se sprema zlo. Oni su jedino rekli da su ti pregovori laž i farsa. To je prvi razlog zbog kojeg sam ušao u politiku, ne znajući mnogo, jer nisam edukovan da budem političar. Drugo, oni su me pozvali i dali mi mogućnost da aktivno učestvujem u političkom životu. To je mene zanimalo. Konačno, da li mislite da su svi članovi te ili bilo koje druge stranke edukovani i upućeni u sve ono što vrh misli ili namerava da radi?

Šta mislite o aktuelnoj lokalnoj vlasti?

– Potrošeno je puno vremena na nešto što se može nazvati latinomaričkom serijom: bili smo suočeni sa tim ko je kome, ko će koga, kad će ko sa kim, pa onda spektakularne svađe, pa pomirenja, pa cirkusijade. To su sve politička zamajavanja, a aktivnosti se sprovode u poslednjim mesecima, zato što srpski narod kratko pamti. Uoči Božića se goji prase, odnosno asfaltira neka ulica, napravi igralište, kako bi to bilo primećeno i plodonosno za izbore. Dakle, promenili su se igrači, ali je za mene bilo otrežnjujuće i poražavajuće to da bilo koji igrači da se promene, politika na lokalu ostaje ista, u senci velikih i moćnih brkova.

Čijih?

– Znate vi ko je glavni gazda ovde, ko drži ključeve ovih prostora, ko ima kontinuitet vlasti. Pogledajte šta je Dačić nedavno rekao na proslavi u Hotelu Vranje. On je jasno i glasno rekao da ovde postoji rezultat za Riplija: od 45-te vlast se nije menjala. Dakle, on je, boraveći u Vranju, imao priliku da sedi pored svojih političkih praotaca: našao se u političkom parku iz doba jure i sedeo lično pored ti-reksa sopstvene partije.

Kako se to konkretno manifestuje?

– Po meni je ceo grad i region je u službi održanja vodeće pozicije establišmenta SPS-a. Grad živi za koncept „Švajcarske na jugu“. Šta imamo od toga procenite sami.

Kao zamenik gradonačelnika, bili ste deo te vlasti od 2004. do 2008, u koaliciji sa ljudima o kojima govorite.

– Partija kojoj sam tada pripadao bila je podržavalac te vlasti, a ne glavni akter. Glavni politički dil je bio između SPS i DSS, oni su formirali vlast. G 17 je podržavao DSS, a mi smo dobili zadatak da podržavamo SPS. Kojim uticajima i mehanizmima je izboksovana ta priča ne mogu da prosuđujem, jer mene niko nije pitao da li hoću ili neću da učestvujem. Uostalom, znate da ni DSS nije želeo da učestvuje u vlasti sa SPS-om, pa je bio prinuđen. Izbor je mogao da bude: odlazim ili ostajem.

AUTOR DANA VRANjA

Vi ste ostali do kraja mandata, iako ste u međuvremenu otišli iz SRS.

– Ostao sam, smatrajući da učešćem u vlasti može mnogo da se nauči. Čovek može lako da se povuče iz svega, ali ako želi da bude u vlasti, mora da vidi kako ona funkcioniše, da vidi „bojno polje“ iz blizine. Tada je apsolutni gazda bio SPS, a ja sam želeo da pokušam da utičem na odluke jer nisam bio zadovoljan onim što se dešava u mnogim sferama lokalnog života.

Nedavno je Tomislav Nikolić rekao da nije precrtao SPS kao mogućeg koalicionog partnera?

– Politička strategija podrazumeva određenu vrstu žrtve da bi se dobila konačna bitka. Neko ko je zadužen za pobedu na generalnom planu, ima pravo da tako misli, da se okrene prema biračkom telu SPS i da kaže da su vrata SNS, kao velike i moćne političke organizacije, otvorena za sve. Ja se ne bavim strategijom partije, a o tome da li je SPS poželjan na lokalu biće reči onda kada pobedimo na izborima i kada se oni nametnu kao mogući koalicioni partner. Onda će se o tome pričati od grada do grada, i negde će ta koalicija biti moguća, negde neće.

Ima li partija na lokalu koju ne biste nikako želeli za koalicione partnere?

– Podatke o tome šta je moguće a šta nije možete da dobijete od Dragana Nikolića i eventualno od Dejana Tričkovića. Imam svoje mišljenje o tome, ali nemam pravo i ovlašćenja da ga iznosim. A, mogu da govorim o ljudima iz drugih stranaka, jer ih poznajem.

Dobro, šta mislite o gradonačelniku Miroljubu Stojčiću.

– Moje mišljenje o njemu bi me dovelo u poziciju da izađem iz konteksta politike i lepog vaspitanja.

 

Opširnije u štampanom izdanju



  • Ostavi komentar