Samo oni imaju sinove

U Vranju već vlada anegdota da niko ne uplaćuje loto. Igra se „sigurica“ – učlanjenje u neku od partija na vlasti

Proces zapošljavanja partijskih kadrova po vranjskim javnim preduzećima i ustanovama u punom je jeku, a ovih dana dobija i novu nijansu – vrh SPS-a krenuo je u ničim ometano zapošljavanje svojih najbližih rođaka, ko gde stigne. Nisu socijalisti usamljeni u ovom poslu, ali se svakako njihovi najnoviji potezi odlukuju do sada neviđenom bahatošću. Iako je na snazi zabrana zapošljavanja u javnom sektoru, doneta od strane Vlade Srbije, za to malo ko haje. Scenario je poznat – u javni sektor ulazi se na ugovor, ili do „povratka radnika sa bolovanja“, pa se ostaje po ugovoru, ili se radnik nikada ne vraća sa bolovanja, ili se neko penzioniše, ili Vlada odobri neophodnost novog zapošljavanja… Uglavnom, gotovo da nema socijaliste koji nekog svog nije udomio u javnom sektoru, uprkos zabrani. Ono, nisu oni usamljeni, ima toga još, demokrate su takođe ispozapošljavali supruge, i to po partijskom dogovoru, URS puni Medicinski centar, ali, socijalistička bahatost posebno bode oči ojađenoj čaršiji.

NE, NE, I NE

Nemanja Ranđelović javnosti je potpuno nepoznat čovek. No, privatno je poznat po tome što je rođeni sestrić direktora Narodnog univerziteta (NU) Nebojše Veličkovića, pouzdanog socijalističkog banjskog kadra. Priča se da je Nemanja malo radio na Besnoj kobili, pa kad mu se to nije dopalo, nastavio je karijeru kao „tehnički realizator kulturnih aktivnosti“ u NU. Zanimljivo je da ovog radnog mesta nema u sistematizaciji NU, što nije zanemarljivo za dalji tok priče. E, Veličković je rešio da sestrića zaposli, ali pošto ima nekolikih smetnji u vidu uredbe Vlade, Nemanja je šest meseci primao platu na račun NU, bez znanja gradskih otaca. Oko 300.000 dinara je koštao njegov rad, a priča se da je direktor Veličković javno rekao da će ga zaposliti za stalno, pa kud puklo da puklo. No, danas, on tvrdi da Ranđelović nije zaposlen u NU.

– Ne radi. Nee raadiii! Nije ni radio, nego je menjao radnika na bolovanju – tvrdi Veličković, bez posebnog objašnjenja koji bi radnik mogao da radi na nepostojećem radnom mestu. E sad, hoće li sestrića zaista zaposliti za stalno?

– Ne, ne, ne, i ne – ubedljiv je Veličković.

Da li je i iskren, ostaje da se vidi, ali zaposleni u NU, koji se raspada po svim šavovima, kome krovovi cure a tišljeraj truli, ima i prečih poslova od udomljavanja direktorovih rođaka. Recimo, Veličković je direktor sa velikim D. Po njega se u Banju svakoga dana ide službenim vozilom, po potrebi više puta, vozač ga službeno i vraća kući, plus mu se kupuje mesečna karta. Ima se, može se, valja zaposliti i sestrića, a što firma trune, imaće ko da brine. Jedino nepopunjeno radno mesto u NU zove se „rukovodilac kulturnih aktivnosti“, ali ono je rezervisano za samog Veličkovića, kad jednom ne bude tako moćan kao danas.

Da je Nebojša sam, jedan i jedini, pa još i da mu se spomenik digne. Ali, nije. Svom silinom u poslu teške zloupotrebe poverene mu moći istakao se ovih dana i Ljubiša Anđušević, istanuti član SPS-a, direktor Doma za učenike i studente u Vranju. Odnedavno tamo radi i Aleksandra Nedeljković, za koju se po gradu priča da je buduća Anđuševićeva snaja. Čim je završila škole, odmah je dobila posao, kao ekonomista u pravnoj službi Doma. No, Anđušević tvrdi da tu nikakve zloupotrebe nema, „a nije prvi put da se takve priče plasiraju“.

– Ona je kod nas zaposlena radi obavljanja pripravničkog staža. Nije bilo potrebe za konkursom, preuzeta je sa Biroa, po konkursu za zapošljavanje mladih – objašnjava Anđušević.

Eto, tako se to radi. Pa kako je izabrao, od svih na Birou, baš buduću snajku? Kojim to metodama detekcije, po kojim kriterijumima? Važno je, naravno, da se negde uđe, posle je sve lako. Eto, Beba Kanački je tri godine portparolka Medicinskog centra na ugovor, pa joj ništa ne fali.

PIRAMIDALNI LANAC

Kao pravoverni socijalista, Anđušević se nije zaustavio samo na svojoj firmi. Prema potvrdama iz „Komrada“, njegov sin Dejan zaposlen je u tom preduzeću, na određeno vreme, naravno.

– On je vozač kod nas, do povratka radnika sa bolovanja. Dejan je tu od 1. septembra, i to je čista potreba za radnikom. Može ovde da bude 10 dana, može i duže, to ćemo da vidimo – kaže Dejan Ilić, direktor „Komrada“.

Sad, zašto je baš izabran šumarski inžinjer sa 6. stepenom stručne spreme da bude zamena vozaču, ostaje nejasno. I kako baš sin istaknutog socijaliste da dođe na zamenu, pri tolikih vozača na Birou?

Sa svoje strane, socijalisti u navedenim događanjima ne vide ništa čudno. Njihov šef Zoran Antić tvrdi da u pričama da socijalisti zapošljavanju svoje najbliže preko reda nema nikakve istine.

– To ne pije vodu, pa nije Anđušević tako moćan čovek. Proveriću, ali mislim da su sve to laže i paralaže – kaže Antić.

Kao kontraargument on navodi činjenicu da se i drugi bave sličnim zloupotrebama, pa tako savetuje da proverimo, recimo, kako je do mesta sudije došla supruga Dragana Nikolića, šefa SNS-a. Možda je ova trvrdnja i istinita, samo je muka što je Nikolić opozicija, pa logično nije mogao da zloupotrebi vlast, jer je i nema.

Ali, onaj ko je ima, ne libi se da je iskoristi u sopstvene svrhe. A pošto su socijalisti najduže na vlasti u Vranju, oni se najčešće i koriste od naroda poverenoj im moći.

Eto, novi direktor „Komrada“ Dejan Ilić, ovaj što je na privremeno zaposlio Anđuševićevog sina, i sam je zaposlio sopstvenu suprugu u Muzeju. Tako, do povratka radnika sa bolovanja, pa do daljeg i za uvek. No, nije ni Slađan Ivanović, direktor Muzeja ostao kus. On je pak svoju suprugu Silvanu zaposlio u Centru za socijalni rad. Direktorka Centra Verica Mihajlović Nikolić kaže da ne zapošljava ona, „nego to rade neki drugi ljudi“.

Opširnije u štampanom izdanju