Gokče u KPZ Niš

Državno tužilaštvo na sednici vanraspravnog veća Višeg suda predložilo ukidanje pritvora, sa čime se Tasić saglasio misleći da će biti pušten kući. Ispalo je da se radi o malom gafu pravosuđa jer je Tasiću istog dana, nakon što se obradovao slobodi, saopštena neprijatna vest – Osnovni sud u Vranju izdao je nalog za njegovo hitno sprovođenje na izdržavanje zatvorske kazne u KPZ Niš po pravosnažnoj presudi Višeg suda za pokušaj ubistva Zorana Popovića Popa 2003. godine. Advokat Dragan Nikolić, Tasićev branilac, ubeđen je da je postupkom suda prekršen zakon

Goran Tasić Gokče (39), „žestoki momak sa vrelog vranjskog asfalta“, završio je u zatvoru. Posle više godina suđenja, nekoliko pritvaranja, bekstava od policije, poternica i više krivičnih dela koja su rezultirala ozbiljnim optužbama državnog tužilaštva protiv njega, te sudskim procesima u ovdašnjem Višem sudu, iznenada i potpuno neočekivano prebačen je prošlog četvrtka (1. septembar) iz pritvorske jedinice Okružnog zatvora u Vranju u Kazneno-popravni zavod (KPZ) Niš na izdržavanje zatvorske kazne u trajanju od tri godine i tri meseca prema presudi Višeg suda u Vranju K.br. 22/10 od 17. decembra 2010. godine. Njome je oglašen krivim za kirivično delo „ubistvo u pokušaju“ učinjeno na štetu Vranjanca Zorana Popovića Popa, počinjeno 24. jula 2003. godine u Ulici Petog kongresa u Vranju.

UMESTO KUĆI, U ZATVOR

Moglo bi se reći da je stvar oko Tasićevog prebacivanja u Niš na izdržavanje kazne zatvora izvedena sa popriličnom dozom tajnosti imajući u vidu da su, kako saznajemo iz izvora bliskih pravosuđu, i sam Tasić te njegovi advokati bili poprilično iznenađeni ovakvim raspletom. Tasić je, navodno, bio uverenen da neće nikud iz pritvora Okružnog zatvora. Takođe, sve se dogodilo dan pre nego je on sa još petoro osuđenih trebalo da se pojavi u sudnici Višeg suda na nastavku suđenja gde je prvooptuženi za produženo krivično delo „iznuda“ na štetu poslanika NS Nove Srbije iz Vranja Radoslava Mojsilovića. Nove okolnosti, međutim, odložile su nastavak tog procesa.

– Tasić je navedenog dana – navodi izvor „Vranjskih“ – doživeo pravi šok. On je najpre u jutarnjim časovima doveden na sednicu veća Višeg suda na kojoj se odlučivalo o produžetku pritvora. Delovalo je kao da ne sumnja da će i dalje ostati u pritvoru u Vranju. O slobodi sigurno nije razmišljao, a nešto treće nije mu bilo ni na kraj pameti. Međutim, na toj sednici tužilaštvo je, na njegovo zaprepašćenje, predložilo ukidanje pritvora.

Sa time se Tasić naravno saglasio, očekujući da će biti pušten kući.

– Čekala ga je, međutim, neprijatna vest – nastavlja sagovornik „Vranjskih“ – jer je po presudi Višeg suda Osnovni sud u Vranju, što je uobičajena procedura, izdao nalog za njegovo hitno sprovođenje na izdržavanje zatvorske kazne u KPZ Niš. Iako su advokati tražili da bude pušten kući, njihovu molbu pravosudni organi nisu uslišili, pa je Tasić pod pratnjom, kao osuđenik, premešten u Niš.

Dragan NIKOLIĆ, jedan od Tasićevih branilaca, kaže da je ovakvim postupanjem lokalnog pravosuđa prekršen zakon.

– Tasić je poslat na izdržavanje zatvorske kazne bez poziva, bez da mu se omogući da eventualno napiše molbu za odlaganje zbog zdravstvenog stanja, gde bi na eventualan negativan odgovor v.d. predsednika Osnovnog suda imao pravo da se žali višoj instanci kako nalaže procedura predviđena Zakonom o izvršenju krivičnih sankcija. Umesto toga, samo je dat nalog Okružnom zatvoru u Vranju o sprovođenju u KPZ Niš, čime je napravljen presedan jer to nije uobičajeno kada je reč o ostalim osuđenicima – kaže Nikolić.

Tasićev branilac ukazuje da je sve izvedeno nespretno, čime su njegovom klijentu prekršena prava zagarantovana zakonom..

– Treba – naglašava Nikolić – napraviti razliku između sledećeg: Tasić je osuđen po jednom predmetu (ubistvo u pokušaju Zorana Popovića), a u pritvoru se nalazio po sasvim drugom krivičnom delu (iznuda na štetu poslanika Mojsilovića, p.a.). Nije njemu pravosnažna presuda za iznudu, jer to suđenje još traje, pa da bi mogli da ga po automatizmu prebace u Niš. Samo u slučaju da je on bio u pritvoru za delo za koje treba da ide na izdržavanje kazne moguća bi bila procedura koju je primenio sud. Morao je predsednik Osnovnog suda da mu uputi poziv za izdržavanje kazne, da mu odredi vreme i mesto gde treba da se javi. Taj poziv Tasić nije dobio u pritvoru da bi mogao da iskoristi sva prava o kojima sam već govorio, a koja stoje na rasplaganju ljudima koji treba da odu na izdržavanje zatvorske kazne. Čak i kad bi odbio molbu za odlaganje, Osnovni sud mora da donese novo rešenje na koje bi osuđeni imao pravo žalbe predsedniku Višeg suda. Tek ukoliko bi on odbio žalbu osuđenog, rešenje bi postalo pravosnažno i izvršno. Jedino bi to bio legalan način da čoveka pošaljete u zatvor.

TASIĆ NA PRIJEMNOM

Prema uobičajenim zatvorskim pravilima, Tasić je po dolasku u Niš smešten u tzv. prijemno odeljenje kazneno-popravnog zavoda. Tamo može ostati najduže trideset dana. Nakon toga bi, po predlogu zatvorskog stručnog tima koji skenira njegovo ponašanje od momenta dolaska, uz analiziranje dosijea, trebalo da bude raspoređen u neki od tri postojeća zatvorska bloka – zatvoreni, poluootvoreni ili otvoreni. Pretpostavlja se da će u početku to biti ovo prvo odeljenje zbog težine krivičnog dela za koje je osuđen, ali i još dva sudska procesa u toku (vidi okvir).

Tasić je u pritvorskoj jedinici Okružnog zatvora, pre upućivanja na izdržavanje kazne u KPZ Niš, neprekidno proveo više od petnaest meseci – od 19. maja 2010. do 1. septembra 2011. godine. Kako je reč o pritvoru za drugo delo (iznuda), a ne za ono za koje je već osuđen, taj period neće mu biti uračunat u kaznu. Tako će Tasiću od tri meseca i tri godine biti odbijeno nešto manje od mesec dana (od 17. aprila do 10. maja 2004.) koliko je ranije pritvaran pod sumnjom na pokušaj ubistva Zorana Popovića.

Tasiću je inače u julu zatvorska kazna za ubistvo u pokušaju Zorana Popovića sa pet i po smanjena na tri godine i tri meseca zatvora kada je Apelacioni sud u Nišu delimično preinačio prvobitnu presudu Višeg suda u Vranju u predmetu u kome je, osim za ubistvo u pokušaju, bio oglašen krivim i za „nedozvoljeno držanje oružja i eksplozivnih materija“. Ovo drugo delo mu je na neki način oprošteno, jer je ustanovljeno da je za njega nastupila apsolutna zastarelost krivičnog gonjenja, što je Viši sud u Vranju prevideo.

Opširnije u štampanom izdanju