Rez bez anestezije

,

-Posle svađe sa Stošićem i ja sam krenuo napolje, ali me on mučki udario s leđa, a pošto sam pao nastavio je da me udara – kaže hirurg Goran Ivković
– Prišao mi je dok sam sedeo u fotelji i udario me najpre u grudi, pa po levoj strani lica i u čelo. Nisam mu uzvratio, ali se on zaneo i pao na pod – tvrdi njegov kolega Momčilo Stošić
Prema policijskom zapisniku, istina je negde na sredini

– Tog petka 26. avgusta do 12 sati radio sam u ambulanti, kad su mi doneli raspored dežurstava za septembar, kojim nisam bio zadovoljan. Krenuo sam, zato, ka kancelariji načelnika Odeljenja, a znajući da ima preku narav, pozvao sam glavnu sestru, koja je kasnije otišla, da pođe sa mnom. Posle svađe sa Stošićem i ja sam krenuo napolje, ali me on mučki udario s leđa, a pošto sam pao nastavio je da me udara. Evo već nekoliko dana sam u krevetu, pod sedativima, teško mi je jer će otoci i modrice da prođu, ali psihička trauma teško –  objašnjava hirurg Goran Ivković svoju verziju događaja kojim se ovih dana uveseljava srpska javnost a čaršija tera cirkus iako stvar uopšte nije smešna.

Na drugoj strani, Momčilo Stošić načelnik Hirurškog odeljenja vranjskog Zdravstvenog centra (ZC) iznosi sasvim opozitnu  verziju slučaja koja se sa Ivkovićevom poklapa samo u delu da je ovaj došao kod njega u kancelariju:

– Tog petka, oko 12 i 30 sati vratio sam iz operacione sale a vrata kancelarije, poučen ranijim slučajevima, u kojoj me je čekao sin jednog pacijenta, ostavio odrškrinuta. Ivković je uleteo u vidno alkoholisanom stanju i u civilu, a na vratima se mimoišao sa glavnom odeljenskom sestrom Jasminom Petrović, za kojom je izašao i čovek koji me je čekao. Ivković je počeo da me vređa najgore, da mi psuje mrtvog brata i oca. Pokušavao sam da ga smirim, „da ne pravimo cirkus“, ali nije vredelo. Prišao mi je dok sam sedeo u fotelji i udario me najpre u grudi, pa po levoj strani lica i u čelo. Nisam mu uzvratio, ali se on zaneo i pao na pod, a zatim je izašao na hodnik pokušavajući da iscenira da sam ja njega napao. Odmah sam počeo da dozivam pomoć, zahtevajući da se pozove obezbeđenje i policija. Međutim, kad je policija došla Ivković je već bio otišao – odgovara Stošić koji povodom incidenta iznosi niz optužbi na račun direktora ZC Uroša Trajkovića (vidi okvir).

UROŠ
Prema rečima Momčila Stošića, veliki deo odgovornosti za incident je na Urošu Trajkoviću, direktoru ZC koji se nalazi na godišnjem odmoru van Vranja:
– Poenta je u tome što je on inspirator i inicijator ovog i drugih incidenata samo da bi skrenuo pažnju javnosti sa problema u ustanovi poput nekoliko nerazjašnjenih smrti, nedostatka i loše nabavke aparature i svesnog srozavanja Hirurškog odeljenja. Od nas uzima instrumente i daje ih drugim odeljenjima dok mi nemamo čime da radimo. Primer je aparat za laparoskopiju, na kome radi njegov prijatelj na Ginekologiji. Uporno mu skrećem pažnju na nedostatak hirurga, pišem, žailim se, ali on na moje predloge ne odgovara. To možda ne treba da čudi jer čovek skoro da i nije radio u struci već je odmah postao rukovodilac. Sad je instruirao Ivkovića da krene na mene – kaže Stošić.
– To su budalaštine. Pa, kakve veze ja imam sa Urošem? On je i meni, kao i njemu direktor. Možda Stošić ima problem što mu je direktor već predočio da će biti smenjen. Da li mi je Uroš rekao da dozvolim Stošiću da me bije? – reaguje Ivković.

PRIJAVE I PODMETANjA

Ubrzo posle incidenta došla je i policija a epilog slučaja obznanila je Beba Kanački, portparolka ZC, saopštenjem za javnost u ponedeljak: obojica hirurga su do daljeg suspendovani sa posla, a Stošić je smenjen sa načelničkog mesta. Njegovu funkciju, do okončanja disciplinskog postupka, obavljaće Dušan Aleksić, upravnik Opšte bolnice ZC. Osim toga, pojedini beogradski mediji preneli su izjavu Zorana Stankovića, ministra zdravlja, koji je najavio da će uskoro doći u Vranje zbog zabrinjavajućeg niza događaja u ovdašnjem ZC, počev od smrti šestogodišnje Dijane Marinković 8. januara, gde dvojicu lekara očekuje sudski proces, preko samoubistava od kojih se jedno dogodilo upravo na Hirurgiji, nerazjašnjene smrti Ivane Stojanov, pa do pogrešnih dijagnoza, partijskog zapošljavanja i opšte samovolje rukovodećeg kadra o čemu smo već pisali. Samo još da direktor Uroš Trajković dođe sa odmora. Beogradskom Presu u Ministarstvu zdravlja  rečeno je da su u toku prošle godine u Zdravstvenom centru Vranje „sprovedene 23 kontrole stručnog rada, od čega osam redovnih, a 15 na osnovu prijava. Do 20. jula ove godine, međutim, od 23 kontrole samo jedna je bila redovna, a 22 po prijavi“.

POLICIJA
Prema zapisniku policije o ovom incidentu u koji smo imali uvid,, a na osnovu izjava aktera i svedoka – glavne sestre i rođaka pacijenta – istina je negde na sredini. U ovom dokumentu stoji da je oko 12 i 30 u Stošićevu kancelariju, gde je ovaj popunjavao otpusne liste, pod „vidnim dejstvom alkohola“ ušao Ivković i započinje razgovor na temu rasporeda, upućujući Stošiću „uvredljive reči“ (slede citati koji nisu za štampu). Ovaj mu odgovara da ne želi da se raspravlja jer u kancelariji ima stranku i upućuje ga da se žali direktoru Centra. Međutim, Ivković „iznenada prilazi“ Stošiću, i „obema rukama ga udara u predelu grudnog koša, usled čega se ovaj zateturao i leđima udario u zid“. Prema zapisniku, Stošić i dalje od Ivkovića traži da prestane i traži od osoblja da  pozove obezbeđenje i policiju. Međutim, ovaj ponovi prilazi Stošiću „sa namerom da ga fizički napadne“ „gde u tom trenutku se dr Stošić pomera u stranu i zatvorenom šakom, najpre desne, a zatim i leve ruke, udara u predelu glave Ivkovića“. Ivković, piše dalje, pada na pod kancelarije i dobija vidne ogrebotine i krvni podliv na levoj strani čela. Stošić mu prilazi i rukama ga drži da ne može da ustane, „a sve iz razloga da ga ne bi fizički napao, pri tom mu govoreći da ne pravi probleme i cirkus na Odeljenju“. Stošić Ivkoviću u jednom trenutku dozvoljava da ustane, što on i čini, napuštajući kancelariju „nastavljajući sa pretnjama i uvredama“. Ipak, Ivković se vraća ubrzo i, sudeći prema zapisniku, nastavlja sa sličnim vokabularom dodajući „da će mu baciti bombu u kuću i da će naći nekog ko će sa njim da se obračuna“, pa ponovo prilazi Stošiću sa namerom da se sa njim obračuna, „ali se dr Stošić pomera u stranu izbegavajući udarac dr Ivkovića, gde ga rukama gura od sebe“, i dalje tražeći od osoblja da pozove policiju, „nakon čega dr Ivković napošta Hirurgiju i udaljava se u nepoznatom pravcu“.
Na kraju zapisnika piše da su prijavljeni svojim ponašanjem narušili javni red i mir, te izazvali uznemirenje i negodovanje prisutnih građana „koji su nam nam u obavljenom razgovoru na Odeljenju hirurgije potvrdili gore navedene navode“.

Sukob Ivkovića i Stošića nije od juče. Vranjske su već pisale (broj 737 od 7. aprila 2011; Interno na Hiururškom) o navodnoj peticiji koju je Ivković pokrenuo tražeći Stošićevu smenu, što je u tom momentu bila kruna netrpeljivosti na odeljenju gde su taština i sujeta dovedene do perfekcije. Ivković kaže da je Stošić sa njim prestao da govori pre nekoliko godina kada kao predsednik Upravnog odbora Apoteke nije podržao direktorsku kandidaturu njegove, Stošićeve, žene. Stošić pak odgovara da odavno upozorava pretpostavljene na Ivkovićevo ponašanje i dodaje da je protiv njega podneo desetak prijava, uglavnom zbog alkohola na radnom mestu, na koje je rukovodstvo ostalo gluvo. Negde je, dakle, moralo da pukne. A puklo je ne samo po ovoj dvojici, Ivkoviću i Stošiću koji obojica tvrde da su „tepana strana“, već i po obrazu čitave javnosti.  Grubo je reći da su ovi hirurzi konfliktne ličnosti, ali obojica, setićete se, imaju „putera na glavi“, o čemu su naše novine uredno izveštavale. Stošića je avgusta 2007. koleginica Marija Stefanović optužila za seksualno uznemiravanje, ali se slučaj amortizovao posle podrazumevajuće halabuke. Ivkovića je, godinu dana ranije, portir ZC Tomislav Ristić optužio za fizučki napad na radnom mestu, o čemu smo takođe pisali, a stvar je, posle tužbe i kontratužbe, dobila sudski epilog, ali bez krivične odgovornosti za aktere. I posle ovog incidenta čini se da će biti posla za pravosuđe. Stošić je za naš nedeljnik rekao da je podneo nekoliko krivičnih prijava, među kojima je jedna protiv Bebe Kanački jer je, kako kaže sada već bivši načelnik, „medijima prenela da su se potukla dvojica hirurga, a istina je da je Ivković napao mene u mojim službenim prostorijama“; I Ivković se, na drugoj strani, uveliko savetuje sa advokatom, dok policija postupa po službenoj dužnosti (vidi okvir). Jedan od dva svedoka, glavna sestra Petrović, nije se javljala na telefon kada smo je zvali sa namerom da uzmemo izjavu, dok je do drugog, sina od pacijenta iz sela koja gravitiraju ka Kosovu, bilo teško doći.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)