Demokrate ruše Tomića

Eko Taxi Vranje

Kraj ljubavi?, , Priča je krajnje tendenciozna: Zoran Antić

Državna finansijska operativa i pravosuđe su u rukama DS koji je, za razliku od SPS i G17, u finansijskim transakcijama države prema Simpu ostao nenamiren, pa se obrušio na Dragomira Tomića i Simpo. Vranjanci su  pali na prvoj laganoj finansijskoj kontroli, a Disić je kolateralna šteta jer se zna ko zapravo donosi sve i bukvalno sve odluke u Simpu. Ono što je otkriveno samo je vrh ledenog brega



 

Kraj ljubavi?Poreska uprava Srbije podigla je prašinu u srpskoj, a ponajviše vranjskoj javnosti obelodanjivanjem informacije o podnošenju krivične prijave protiv Slađana Disića, generalnog direktora kompanije Simpo. U prijavi podnetoj Osnovnom javnom tužilaštvu u Vranju, čije je navode na nivou sumnji prenela većina srpskihmedija, kaže se da je Disić, kao odgovorno lice u privrednom društvu Simpo, pod sumnjom da je navodno izvršio krivično delo „poreska utaja“. Ispostave li se tačnim navodi poreske kontrole, Disić je oštetio državni budžet za 27 miliona dinara.

U tekstu krivične prijave Poreska uprava navodi više stavki zbog kojih su nadležnom državnom tužilaštvu prijavili generalnog direktora vranjske kompanije. Najpre, Disić je, navodno, u nameri da delimično izbegne plaćanje poreza, u periodu od januara 2009. godine do maja 2010. izdao više računa za isporučena dobra kupcu „Simpo dekor“ u vrednosti od 66 miliona dinara sa pogrešno obračunatim PDV-om.

TUŽILAŠTVO
PRETKIVIČNI POSTUPAK
PROTIV DISIĆA

Osnovno tužilaštvo, kome je podneta krivična prijava protiv Disića, u odgovorima na pitanja redakcije „Vranjskih“ saopštava da vodi pretkrivični postupak protiv Disića po najnovijoj krivičnoj prijavi. Kao i da se protiv generalnog iz Simpa već vode tri postupka- istražni po krivičnoj prijavi Poreske uprave iz 2009. za krivično delo „neuplaćivanje poreza po odbitku“ i dva pretkrivična zbog dve krivične prijave iz 2010. godine za isto krivično delo.

– PDV je obračunat po stopi od osam, umesto osamnaest odsto čime je Disić izbegao da obračuna i plati PDV u iznosu 6 miliona dinara – iznose svoje sumnje iz Poreske uprave.

  

SPORAN PDV

Dalje se Disić dovodi u vezu i sa tim da je PDV po osnovu uvoza opreme (ne navodi se koje), i to PDV u iznosu od 16,4 miliona dinara, neosnovano iskoristio za umanjenje poreske obaveze, iako je mašine vredne 91 milion dinara nabavljene u Italiji instalirao u drugom privrednom društvu, odnosno nije ih iskoristio za obavljanje delatnosti Simpa.

Disić se u krivičnoj prijavi pominje i kao osoba koja je nekim ljudima van Simpa isplatila blizu tri miliona dinara po osnovu dnevnica i troškova smeštaja, dok istovremeno nije naložio da se obračuna i uplati porez na ostale prihode i doprinose u iznosu od oko 608.000 dinara.

I to nije sve. Disić, prema sumnjama Poreske uprave, nije obračunao i uplatio ni porez po odbitku u iznosu od oko četiri miliona dinara, što je prema navodima iz prijave u svojstvu isplatioca prihoda bio u obavezi kada je po primljenim kreditima od nerezidentnog pravnog lica izvršio isplatu dugovane kamate u iznosu od oko 37 miliona dinara.

„KOPANIK“ KAO RUDNIK
– Aranžmanima države i Simpa, poput onog u kuršumlisjkom pogonu lesonita „Kopaonik“, gde je prema akcionom planu oživljavanja proizvodnje trebalo da se uloži 7, a uloženo je preko 18 miliona evra, stvorena je mogućnost da se dobar deo stranaka iz vlasti namiri. Zato Simpo nije diran. Priča je bila u stilu: „Braćo, dobili smo Kuršumliju, navali!“ To u Kuršumliji, nažalost, bila je vrlo providna priča. Pa, svako normalan može da zaključi da je prekoračenje finansijskog ulaganja za dva i po puta veoma sumnjivo, jer te pare realno nisu imale gde da se ulože. Nije ni bilo potrebno toliko. Za osamnaest miliona evra moglo je da se podigne novih osamnaest fabrika od Vranja do Kuršumlije. U stvari, tom investicijom se samo stvarala mogućnost da se namire razni ljudi iz SPS, G17, dok su neki ljudi, posebno iz DS, procenili da je to besprizorno, pa su usledile finansijske kontrole u Simpu, ali i u Kopaoniku gde je upravo u toku slična kontrola jer je bilo zloupotreba oko kupovine nekih vozila, ali i sličnih marifetluka. I nije samo reč o tih 18 miliona evra namenskih državnih para za Kuršumliju. Simpo je na konto tog pogona uzimao i državne pozajmice, po dva, tri miliona evra. Mnogo je više tu otišlo – otkriva izvor „Vranjskih“.

Iz Simpa su odmah reagovali ljutnjom na državu, nazivajući postupak Poreske uprave hajkom na ovu kompaniju (vidi okvir). Elem, bilo bi naivno ne verovati da ovakvih i sličnih sumnji državnih organa, pa čak možda i uočenih nepravilnosti prilikom finansijskih kontrola u vezi sa postupcima funkcionera Simpa, nije bilo i ranije. No, postavlja se pitanje zašto je sada sve izneto u javnost kada je Simpo kod države poslednjih godina zaštićen kao beli medved, čak i od krivičnih prijava. Direktori im nisu provlačeni kroz blato, koliko do juče.

Da bi se makar delimično razjasnio izmenjeni stav države prema Simpu, valja se, potencira dobro obavešteni izvor našeg lista blizak Simpu, podsetiti vremena kada je ta ista država prošle godine bila vrlo galantna prema Kompaniji. Reč je o lanjskom februaru kada je Vlada Srbije, na predlog Ministarstva ekonomije i regionalnog razvoja (sa ministrom Dinkićem na čelu), zaključkom donela odluku da se obaveze po osnovu javnih prihoda budžeta Republike, nastale od 31. decembra 2004. godine pa nadalje, institutom tzv. „otpusta duga“ oproste Simpu (kod otpusta dugova poverioci se procentualno namiruju kasnije od iznosa dobijenog na tenderskoj prodaji, p.a.). Simpu je već ranije oprošteno 45 miliona evra duga načinjenog prema državi pre navedenog datuma (nevraćeni krediti, neplaćeni porezi, doprinosi, računi za struju, vodu). Pomenutim zaključkom iz februara prošle godine preporučeno je i drugim državnim poveriocima (Fond za razvoj, RZZO, Nacionalna služba zapošljavanja, lokalne samouprave) koji imaju potraživanja prema vranjskoj kompaniji da otpišu još 35 miliona evra duga bez kamata do okončanja tenderske prodaje državnog/društvenog kapitala u Simpu. Time bi Simpo bio dobar za 80 miliona evra, sa kamatama verovatno preko 100 miliona.

SIMPO
HAJKA

Na objavljivanje informacije da je protiv generalnog direktora Slađana Disića podneta krivična prijava za utaju poreza, kompanija Simpo reagovala je saopštenjem za medije u kome se sve naziva hajkom na kompaniju.
– Sve do podnošenja krivične prijave i obaveštavanja javnosti o tome smatrali smo da je za nama vreme žestokih hajki protiv firmi koje su preživele sva dešavanja proteklog vremena, koje uspešno rade i predstavljaju osnov ekonomske, socijalne i sveukupne stabilnosti određenih delova zemlje. Duboko smo iznenađeni saznanjem da je Poreska uprava izdala saopštenje za medije u kome informiše javnost da je podneta krivična prijava protiv direktora Simpa, a da o tome nisu obavešteni organi kompanije i najodgovornija lica u njoj.
Želimo da obavestimo javnost da su na osnovu naloga za terensku kontrolu inspektori Centra velikih poreskih obveznika izvršili kontrolu poslovanja Simpa, o čemu je sačinjen odgovarajući zapisnik. Na njega je od strane Simpa dostavljen prigovor sa odgovarajućim primedbama koje je prvostepeni organ delimično usvojio i doneo dopunski zapisnik o usvajanju tih primedbi. O tome je doneto rešenje na koje je Simpo uložio žalbu o čemu do sada nije dobio nikakav odgovor drugostepenog organa. Po osnovu prvostepenog rešenja, ne čekajući odluku drugostepenog organa, po nalogu Centra velikih poreskih obveznika od Simpa je naplaćen iznos od 24,9 miliona dinara. Zato je rukovodstvo Simpa iznenađeno ovakvim postupkom da se u javnost ide sa informacijom o podnošenju krivične prijave pre rešavanja žalbe u drugostepenom organu. Iznenađuje i sam sadržaj saopštenja u kome se sve pripisuje jednom licu koje objektivno nije ni moglo da radi sve te poslove već to u svakom, posebno velikom sistemu kakav je Simpo, to rade odgovarajuće službe. Želimo da naglasimo da se sve optužbe iznete u saopštenju odnose na fabrike i preduzeća koja su u okviru Simpa. Posebno iznenađuje činjenica što se u javnost izlazi sa do detalja opisanim radnjama izvršenja krivičnog dela i celokupnim činjeničnim stanjem čime se stvara poseban utisak u javnom mnjenju o gotovom, a još uvek neproverenom i dokazanom činjeničnom stanju pred nadležnim organima. To je ujedno svojevrstan pritisak na pravosuđe. Ovakvo saopštenje svojevrsna je zloupotreba od strane podnosioca prijave i istovremeno najgrublje povređeno ustavno i zakonsko načelo o pretpostavljenoj nevinosti. Sve može da ima nesagledive, negativne posledice na ugled i autoritet nosioca jedne od najodgovornijih funkcija u kompaniji i na ukupan poslovni ugled i dalje poslovanje Simpa, posebno u ovom izuzetno teškom vremenu ekonomske krize. Krivičnu prijavu smatramo neistinitom, tendencioznom i nedokazanom, pa se zbog toga nadamo da ovo proizvoljno i netačno saopštenje neće uticati i na državne organe i javno mnjenje – kaže se u saopštenju kompanije Simpo.

– Tada je – naglašava naš dobro obavešteni izvor – vranjskoj kompaniji omogućeno da do privatizacije ne plaća poreze i doprinose radnicima. Simpu je omogućeno da znatno lagodnije posluje, pa se to vremenom pretvorilo u poslovanje po principu „nema stečaja, ali nema ni privatizacije“.

OD MILjENIKA DO PARAZITA

Odgovara li Simpovcima uopšte da se privatizuju kada već imaju ovakve privilegije od države, zaključiće sami čitaoci. No, izgleda da je tako povlašćen položaj zasmetao nekim drugim srpskim kompanijama koje se susreću sa sličnim problemima. Neke od njih su javno ustale protiv blagonaklone državne politike prema Simpu nedavno na skupu privrednika na Mokroj gori gde su i drugi počeli da traže isti, ili barem sličan tretman.

Izvor „Vranjskih“ blizak Simpu kaže da su među tim firmama bila i neka preduzeća pod kontrolom DS. Tako su demokrate kojima je, navodno, „Simpa preko glave“ (a izostavljene su i u mnogim finansijskim transakcijama države prema Simpu), odlučile da blagonaklonost prema Vranjancima zamene pojačanom kontrolom poslovanja te kompanije. Tako je Poreska uprava ušla u Simpo.

– Priča je politička, bez dileme – tvrdi izvor „Vranjskih“ – i kao posledicu ima pokretanje te krivične prijave.

Ali, sva je prilika da se Disić ovde našao po „komandnoj odgovornosti“, budući da se dobro zna ko u Kompniji jedini vuče konce!

– Ipak, Disić je u celoj priči samo kolateralna šteta. Zna se ko je meta, ko vuče sve poteze u Simpu i bez čijeg se aminovanja u Simpu ne može započeti ni novi radni dan, a kamoli da se radi nešto krupnije – objašnjava sagovornik.

Ovaj izvor naglašava da demokrate sasvim sigurno stoje iza ove priče i iznenadne kontrole poslovanja vranjske kompanije.

Priča je krajnje tendenciozna: Zoran Antić– Sve ostalo je nelogično, jer je Simpo u međuvremenu izgladio sve ranije nesuglasice sa SPS koji je posredovao u peglanju aranžmana sa Krkobabićem i „Srbijašumama“, i posebno sa G17 sa kojim od preuzimanja konsolidacije pogona „Kopaonik“ u Kuršumliji ima razrađenu priču. Državna finansijska operativa i pravosuđe su u rukama DS i to je kapacitet sa kojim su krenuli na Simpo. Ta fabrika je za njih preko noći od miljenika postala parazitska firma. To je ujedno i potvrda da je Simpo sve vreme politički održavan u životu, ali su u svim tim aranžmanima države prema Simpu, prema pričama koje kruže, demokrate ostale nenamirene. Uz to, nekim je ljudima očito više dosadilo da ih Tomić vuče za rukav, jer ni oni sami nemaju ništa od toga. Koliko je sve bilo krhko pokazuje činjenica da je na prvoj laganoj finansijskoj kontroli Simpo pao i da je podneta krivična prijava protiv njegovog generalnog direktora – ukazuje sagovornik „Vranjskih“.

Lider vranjskog DS i narodni poslanik u Skupštini Srbije Goran STEFANOVIĆ poriče da je reč o hajci demokrata na Simpo.

– Ne bih mešao politiku sa tim.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar