Za šolju više

,

Korpe su  tukle po nogama, tašne grebale po rukama, a mimoilaženje prosto nije bilo moguće. Deo rafa sa šećerom ostao je prazan, nešto manje interesovanje vladalo je za zejtinom, dok je većina degustirala čokoladu uz šolju kafe

– Nema više korpi, zatvaraj vrata- dobacuje neko nakon samo par minuta i obezbeđenje sa mukom potiskuje novi nalet znatiželjnih kupaca. Uzani prolaz između rafova bio je uzrok zastoja u celoj prodavnici. Korpe su „ tukle“ po nogama, tašne grebale po rukama, a mimoilaženje prosto nije bilo moguće. Nesigurnost prilikom kupovine bila je očigledna, ali ko može da zameri na tome, u vremenu kada kupovna moć stanovništva dozvoljava jedva polovinu potrošačke korpe.

Gomila ljudi koja se tiskala ispred novootvorenog objekta naspram Autobuske stanice, već u rano jutro 18. avgusta, pre je podsećala na stampedo u Pamploni, u besomučnoj borbi za crvenom korpom, nego li kupovinu. Stari i mladi nisu štedeli jedni druge, tutnjali su kao tornado kroz automatizovanu ogradu i za tili čas se razmileli po prodavnici u potrazi za proizvodima na akciji. Kupovalo se, komentarisalo, upoređivalo, a ponajviše degustiralo pokraj lepih i ljubaznih promoterki. Na kraju, da bi se nešto kupilo mora i da se proba, više puta, barem kada su oni neodlučni u pitanju.

CENOVNIK
lubenica  –                   8,99
breskva –                    44,99
banana –                      69,99
kruška –                     84,99
kafa 200 gr – 150
brašno                        55
zejtin                         131
sardina – 80
set čaša 6/1 – 129,99
koka – kola 2 l – 109.
Svinjski but -399
juneće mleveno – 519

I NA ČAČKALICU

Samo otvaranje prve „ IDEA“ prodavnice u Vranju, tog četvrtka, osim medija pohodilo je i nekoliko stotina „ pazardžija“ . Iako je satnicom otvaranje bilo predviđeno za osam ujutru, izlazak sunca doveo je na desetine ranoranilaca koji su lagano zauzimali busiju. Razloga za to bar nekoliko – najavljeno je da će svaki pedeseti kupac robu odneti besplatno, lubenicu na poklon dobiće svako čiji ceh pređe 1.500 dinara i, kako obično biva u sličnim prigodama, na svakom ćošku radnje nasmejane, mlade promoterke nudiće kafu, piće i nešto „na bocku“.  Penzioneri, tinejdžeri, roditelji sa mališanima, oni sa poslom i bez njega prilično tiho su stajali kraj vrata, koja su čuvala dva krupnija čoveka iz obezbeđenja, nervozno motreći na sat i novinare koji su ulazili preko reda. Unutar prodavnice vrše se poslednje pripreme. Suhomesnati proizvodi iznose se na tanjire, lome se čokolade, sipaju sokovi… Tačno u osam stiže odobrenje da se masa pripusti. Kao posle zvuka pištolja koji označava start trke, otpočeo je svojevrsni maraton i plima potrošača zapljusnula je objekat. Masa je poput talasa nosila i one najkrupnije, a najveštijim su se pokazali oni sede kose, u čemu im je svakako pomoglo bogato iskustvo iz devedesetih. Tek su retki zaista uživali u kupovini, i sa „ dobar dan, srećan rad“ pozdravljali nasmejane radnice marketa.

– Nema više korpi, zatvaraj vrata- dobacuje neko samo nekoliko minuta po otvaranju, dok obezbeđenje sa mukom potiskuje novi nalet znatiželjnih kupaca. Uzani prolaz između rafova bio je uzrok zastoja u celoj prodavnici. Korpe su „tukle“ po nogama, tašne grebale po rukama, a mimoilaženje prosto nije bilo moguće.

POKLON ZA „ŽUTE“
Onda, oko pola devet, direktno iz prostorije za zaposlene stigla je i ekipa demokrata. Goran Stefanović, Igor Andonov, Slobodan Stamenković i Perica Janković došli su u kraću izvidnicu i nakon razgovora sa predstavnikom Idee za južnu Srbiju naišli na dilemu oko prihvatanja poklona u vidu flaše vina, čokolade i kafe. Andonov je kroz smeh poručio da se sve iz kese mora prijaviti Agenciji za borbu protiv korupcije i da sve ide u trezor opštine. „ Žuti“ se nisu pokazali previše sujevernima pa su otišli istim putem kojim su i došli.

Dok su mladi neodlučno lutali tamo amo, iskusni su tačno znali šta traže: deo rafa sa šećerom ubrzo je ostao prazan, nešto manje interesovanje vladalo je za zejtinom, a ubedljivo najviše gužve bilo je na štandovima gde su promoterke nudile kafu, piće, slatkiše i „bocku“. Pojedinci su, sa čačkalicom među zubima i kafom u ruci, već stigli i da se zaslade čokoladom. Oni ostali bojažljivo su se približavali na poziv ljubaznih promoterki i rado prihvatali poziv za degustaciju. Salama se našla prva na udaru, tanjiri su se brzo praznili, a oni koji su nešto i „ bocnuli“ ostali su da se dvoume kraj vitrine sa mesom. Miris svežeg hleba i peciva vukao je malo dalje. Ostala je zapažena arhetipska navika da se svaki hleb ispipa pre kupovine. Ponovo mimoilaženje, ponovo isti ljudi praznih korpi koji, pomalo od stida, spustaju glavu i prave novi krug.

– Kakvu kafu želite, sa ili bez mleka, sa ili bez šećera? – čuje se učtivo na sredini prodavnice.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)