Diploma para vredna

Eko Taxi Vranje

, ,

Velika je prednost kada možete da studirate u svom gradu. Troškovi su daleko manji, a to je bolje i za lokalnu privredu. Što se korupcije tiče, od toga nisu imuni ni državni fakulteti. Setite se samo afere „Indeks“. Budućnost je u privatnim fakultetima, sve ostalo su priče onih koji ne žele konkurenciju – kaže Predrag Trajković



 

Najuspešnije vranjsko preduzeće „Alfa-plam“ nedavno je raspisalo konkurs za prijem radnika VI stepena mašinske struke. Test iz matematike i tehničkog crtanja rešavalo je tridesetak kandidata.

– Ni jedan nije položio, iako su zadaci bili na nivou srednje škole. Suočeni sa tim problemom, šestoricu smo primili uslovno do 15. septembra i dali im još malo vremena da uče. Ukoliko ponovo ne polože, raskinućemo ugovor sa njima – kazao je za „Vranjske“ direktor „Alfa-plama“ i mašinski inženjer Velin Ilić.

BOGAT IZBOR

Ugledni vranjski privrednik je o rezultatima konkursa obavestio direktora Visoke škole primenjenih strukovnih studija (VŠPSS), na kojoj je većina kandidata dobila diplomu.

– Želeo sam da razgovaramo o ovom problemu, ali do sastanka još nije došlo jer nema inicijative sa druge strane – navodi Ilić.

Od ovog ne postoji bolji primer da biste se uverili da sa obrazovanjem u Srbiji nešto ozbiljno nije u redu. Imate dobrostojeću firmu kojoj su potrebni stručnjaci, imate lokalnu školu koja za nju proizvodi kadrove, ama nekako ne biva. Šta u datim okolnostima da radi mlad čovek, koji je pred upisom na fakultet? Gde da se stekne diplomu koja će mu omogućiti zaposlenje, a bez brukanja? Tu ne računamo one koji žele da kupe diplomu za pare, koliko god da košta, o čemu poslednjih godina ima priča koliko hoćeš.

U ovom trenutku u Vranju na „meniju“ je čak šest visokoškolskih ustanova. Zainteresovani su se mogli upisati na jedan od smerova pomenutog VŠPSS, a tu je potom Učiteljski fakultet, pa FABUS, te odseci Pravog i Ekonomskog fakulteta Prištinskog univerziteta (vidi tabelu). Od ove godine nekoliko studijskih programa verovatno će ponuditi i Internacionalni univerzitet Distrikta Brčo, ali o tome kasnije.

Mnogi fakulteti vuku „repove“, što zbog sumnje na korupciju, što zbog slabog kvaliteta nastave, što zbog uslova u kojima sa radi. Ilustracije radi, navešćemo samo primer od pre nekoliko godina, kada je petoro profesora sa VŠPSS uhapšeno zbog sumnje da su za pare, pa čak i za ustupanje grobnih mesta, davali šestice. O „studiranju“ u šupama da ne govodimo.

Brokeri kažu da su najlukrativnije hartije od vrednosti one u koje ulažu javne ličnosti, jer ta sorta ljudi zna unared šta će se dešavati na tržištu. Ako to prebacimo na teren obrazovanja, onda je  vrlo zanimljivo da lokalni političari nekako najviše vole privatne fakultete, FABUS posebno (vidi okvir)! Elem, da li su oni zaista pametniji od ostalih?

– Apsolvent sam na Fakultetu političkih nauka, završavam za mesec dana. Pogrešna je informacija da sam na FABUS. Zašto me to pitate, zašto bi bilo koga interesovalo gde strudiram? To je moja lična stvar – bio je odgovor Zorana Antića, predsednika lokalnog SPS-a i potpredsednika gradske Skupštine na pitanja saradnice „Vranjskih“ o tome da li je student FABUS-a.

Njegov kolega iz vlasti, zamenik direktora Direkcije Aleksandar Trajković (DS), bio je nešto bolje volje.

– Završio sam FABUS 2008.godine. Na Ekonomskom fakultetu u Nišu,

nakon upisa treće godine, uzeo sam stepen i bukvalno ostao sa višom školom.

Da bi nastavio bitno mi je bilo da je fakultet koji nastavljam iz dela Ekonomskih nauka i da je akreditovan. Pošto su ti kriterijumi bili ispunjeni, tu sam upisao i završio treću godinu i dobio zvanje diplomirani ekonomista. Kasnije sam

tamo završio i master studije, ali to nema veze sa mojom funkcijom, jer sam već bio upisao treću godinu kada sam došao na sadašnje radno mesto – objašnjava Trajković.

Perica Janković, lokalni ministar za preduzetništvo, pak, o ovom fakultetu sve najbolje.

– Završio sam Fabus, koji sam upisao 2006. Ako mislite da je to zbog politike, nije, jer smo mi (DS) došli na vlast 2008. Moj motiv je da nikad nije kasno za bilo šta u životu. Treba se uvek boriti do kraja i ako ste dovoljno ambiciozni i imate energiju i volju za vas nikad nije kasno. Do kraja godine završavam master -kaže Janković.

Interesantno je da mnogi lokalni političari nisu bili raspoloženi da pričaju o svom usavršavanju. Neki nisu bili dostupni, a neki su tražili da ih “preskočimo“. Štaviše, njihove kolege iz vlasti mahom ne žele da iznose svoje mišljenje o novopečenim akademcima.

– Pusti me, molim te, nemoj o tome ništa da me pitaš, trebalo bi da pričam protiv svojih – kazao je jedan od visokopozicioniranih lokalnih političara koji je završio tradicionalni, državni fakultet.

BORBA ZA BRUCOŠE

Kako god, odsek FABUS-a  u Vranju smešten je u novom objektu, prekoputa Pribojčića kuće. Učionice su namenjene malom broju studenata i deluju više nego reprezentativno, ako ih poredite sa amfiteatrima na državnim fakultetima u kojima nastavu sluša stotinak studenata.

Koordinator ovog fakulteta u Vranju Zoran Velinović smatra da priče o kupovini diploma, školi za političare i za „đake ponavljake“ nemaju uporište u praksi. Kaže da prolaznost na FABUS nije ništa veća nego na državnim fakultetima, pokazujući rezultate sa nedavno održanih ispita, gde se vidi da je otprilike polovina studenata pala.

– Postojimo od 2003, a trenutno imamo 150 apsolvenata, što je dovoljan pokazatelj da se diploma ovde ne dobija lako – ističe Velinović.

No, grad bruji tome da je među onima koji su na FABUS- u dobili akademsko zvanje najviše političara.

– Kod nas je školu završilo desetak ljudi iz javnog života grada, a u vreme kada su se upisivali nisu bili ono što su danas. Sve te priče su plod ljubomore i bojazni od konkurencije. Državni fakulteti ne upisuje onoliko studenata kao pre nekoliko godina, jer sada moraju da se reklamiraju i bore za svakog brucoša – smatra Velinović.

On dodaje da su na FABUS do pre nekoliko godina predavali samo profesori sa državnih fakulteta, te da je, nakon procesa akreditacije, svako od njih morao da odluči kom jatu će se privoleti.

E sad, to je možda najvažniji deo priče. Gotovo sve škole dobile su akreditaciju, odnosno dozvolu, tako da rade u skladu sa propisima države Srbije. I šta sad? Svi rade sa blagoslovom Ministarstva prosvete, sve je u redu, a onda se ispostavi da oni sa diplomama visokih škola ne znaju srednjoškolsku matematiku. Pitanje je kakvo tek znanje imaju oni koji su postali menadžeri na nekom od brojnih privatnih fakulteta i usput zaseli na neku gradsku funkciju?

Profesor filozofije na Filozofskom fakultetu u Nišu dr Srboljub Dimitrijević smatra da je stanje u prosveti loše isto koliko i u svim drugim oblastima: u zdravstvu, pravosuđu, policiji, medijima, privredi… Koreni su, kaže, u lošem odnosu građana prema državi jer žele da iz nje pobegnu ili da za nju uzalud poginu ili da je opljačkaju.

POZNATI FABUSOVCI
Diplomu ovog fakulteta stekli su članovi Gradskog veća Perica Janković i Nela Cvetković, direktorka Biblioteke Suzana Popović Irić, direktor „Novog doma“ Goran Petrović, direktor „Skijališta Besna kobila“ i doskorašnji pomoćnik gradonačelnika Dragan Janjić, zamenik direktora „Direkcije“ Aleksandar Trajković i još neki, a priča se da je pred diplomiranjem na ovom fakultetu i zamenik predsednika Skupštine grada Zoran Antić.

– Sve to se prelama kroz visoko školstvo. Nama je neophodno preispitivanje i suočavanje sa nama samima. Obrazovanje podrazumeva planiranje, a ako toga nema, onda ne možemo da govorimo o budućnosti. Sve je prepušteno stihiji, tržištu i pravilima liberalnog kapitalizma. Prema međunarodnim standardima, u prosveti je neophodno planiranje onoga šta je potrebno društvu, ali je ovde sve prepušteno ličnim i privatnim interesima – kaže Dimitrijević.

STRAH OD KONKURENCIJE

Da je problem jako kompleksan, pokazuju i argumenti profesora Predraga Trajkovića, koji u lokalnoj javnosti važi za doajena privatnog obrazovanja. U jednom periodu u mnogi su čak šuškali da „završavaju školu kod Džolju“, odnosno na neku od ispostava fakulteta koje je ovaj čovek dovodio u Vranje.

Trajković, međutim, ističe da ga pogađaju priče o tome da kod njega studenti rade u „šupama“. Zato je dolepotpisanog uveo u prostorije za nastavu, koje su njegovo privatno vlasništvo. Tamo se, istini za volju, ima šta videti: postoje besprekorni uslovi za rad najmanje sto studenata; sve je novo, čisto i opremljeno kako valja.

Trajković navodi da mu je davnašnja želja da otvori privatni fakultet čiji će osnivač biti njegovo preduzeće MAPRO, te da je Ministarstvu prosvete o tome predao elaborat još u okrobru 2009. Odgovora, međutim, još nema.

– Pogledajte kolika je papirologija koju sam morao da spremim. Zato hoću da mi kažu – može, ne može. A, oni ćute. Zato sam se odlučio da ovde otvorim Internacionalni univerzitet Distrikta Brčko, koji ima sedam fakulteta. Ovde će u početku biti tri smera, a naš plan je da upišemo po 30 studenta na svakom, ako bude bilo interesovanja. Svakako da nećemo držati nastavu za petoro – kaže Trajković.

On navodi da su ima više osnivača ovog univerziteta, među kojima je i ugledni profesor sa juga Srbije koji više ne živi ovde. Pretraga na internetu pokazuje i to da da je pomenuta visokoškolska institucija osnovana u martu ove godine u Brčkom, te da ima rok od šest meseci da tamo prikupi sve neophodne dozvole. Kako stoje stvari sa dozvolama u Srbiji?

– Na osnivačima je da dovrše proces akreditacije, a koliko znam ta procedura je u toku – kaže Trajković.

On se, poput Velinovića, ne obazire mnogo na lošu reputaciju privatnih škola, na spominjanje korupcije, „đaka ponavljaka“ i sličnih stvari.

– Velika je prednost kada možete da studirate u svom gradu. Troškovi su daleko manji, a to je bolje i za lokalnu privredu. Što se korupcije tiče, od toga nisu imuni ni državni fakulteti. Setite se samo afere „Indeks“. Ovde će biti primljeni samo profesori sa potrebnim kvalifikacijama, a svi oni za koje se pokaže da „šuruju“ sa studentima biće otpušteni. Budućnost je u privatnim fakultetima, sve ostalo su priče onih koji ne žele konkurenciju u obrazovanju – kaže Trajković.

Dakle, na jednoj strani su tradicionalne državne institucije, koje bije glas da uče đake gomili nepotrebnih stvari, a na drugoj, veliki broj privatnih fakulteta na kojima se do diplome stiže brže i lakše. Šta na kraju reći potencijalnim brucošima? Možda jedino staru mudrost koja kaže da je bolje znati nešto što nije potrebno, nego ništa.

 

akreditacija

cena prijemnog i školarine

broj mesta za brucoše

Učiteljski fakultet

da

7.000/60.000

ukupno 170

VŠPSS

da

5.000/50.000

ukupno 180

Ekonomski fakultet Priština

da

7.000/76.000

nema ograničenja

Pravni fakultet Priština

da

5.000/50.000

ukupno 175

FABUS

da

6.000/1.170 EUR

do 30

Internacionalni univerzitet Distrikt Brčko

?

?/1.000 EUR

ukupno 100

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar