Da bude lepo i da bude fino

,

U času kada nema para da se napravi pravi cevovod od Prvoneka do Fabrike vode, što bi rešilo problem vodosnabdevanja u letnjim mesecima, niti pak da se zamene kancerogene azbestne cevi ispod gradskih ulica, „Vodovod“ je rešio da ulaže pare u lepotu

Posle znamenite „Mirele“, sledi „Dimela“! Još se pamti priča oko zidanja česme – zadužbine gradonačelnika Stojčića u gradskom parku, iz milošte nazvane „Mirela“, a novi građevinski poduhvat preti da pomrači njenu slavu. U dvorištu Javnog preduzeća „Vodovod“ već izvesno vreme zida se javna česma sa fontanom, a projekt, priča se, predviđa i „kuću cveća“, ili staklenu baštu na terasi starog dela upravne zgrade firme, kao i sređivanje okolnih privatnih kuća. Sve u cilju da bude lepo i da bude fino, kako bi političari rekli. Ova inicijativa, vredna svake pažnje, za sobom ipak vuče neke repove. Sve je sumnjivo, bar što se javnosti tiče, pa se (ne)zna da li postoji idejni projekat, da li je  raspisivan tender, da li, kako tvrde jedni, postoji odluka Upravnog odbora (UO) firme da se česma gradi, ili je pak nema, kako tvrde drugi. Sa svoje strane, narod koji pored onolikog „Prvoneka“ grca bez vode čak i za piće, pita se ne bi li pare previđenje za „Dimelu“, kako je građevina po čaršiji već nazvana, mogle i mnogo kvalitetnije da se potroše.

ARANDjELOVAČKI MERMER

U „Vodovodu“ nemaju mnogo dilema oko čitave priče, slično je i sa rukovodstvom grada, dok opozicija čudom ne može da se načudi da recimo mermer iz Stubla, elegantno crn, nije dovoljno dobar, pa mora da se ide čak u Aranđelovac po super kvalitetan. No, sve će se to brzo zaboraviti, a Stojan Dimčić, aktuelni direktor „Vodovoda“ i graditelj „Prvoneka“, moći će sa ponosom, kad krene u zasluženu penziju, preko ramena da dovikne „Pamtite me po „Dimeli“. No, do tada još neke stvari mora da postanu jasnije – ko je, kada i zašto odlučio da se tolike pare bace na lepotu dvorišta, ko je kome i kada plaćao za koje radove, kojim je zvaničnim kanalima odobrena ovakva investicija i slične tričarije. Do tada, za očekivati je, poteći će i voda sa „Dimele“.

Po jednima, „Dimela“ vredi oko milion, a po drugima čak oko tri miliona dinara. Da ne bude zabune, tehnički direktor „Vodovoda“ Živojin Mitrović pokazuje dokumenta iz kojih se jasno vidi da je plan da se u te namene potroši 2,5 miliona dinara odobren i od UO firme, ali i GV, pa i Skupštine grada. Prema dostupnim informacijama, zida se „na parče“, plaća se kompenzacijom, a dosta toga odradili su i sami radnici „Vodovoda“. Radove je počela firma „Tempo“, a beton je kompenzacijom plaćen „Meteoru“. No, u „Vodovodu“ tvrde da je sve transparentno (vidi okvir). Socijalista Stojan Dimčić, direktor „Vodovoda“, koji je ovih dana na odmoru, u zidanju „Dimele“ ne vidi ništa sporno.

– Radi se o uređenju dvorišta. Radimo iz delova, tako da ne znam koliko košta, tu negde oko milion dinara. I gradsko rukovodstvo je tražilo da sredimo prilaz, jer imamo najgore dvorište. Ovako, da bude lepo. Ako ne, daj da ostavimo pa ništa da ne radimo – pomalo se ljuti Dimčić, koji tvrdi da za fontanu preduzeće na čijem je čelu ima sve potrebne dozvole.

Da stvar nije jednostavna, bar ne onako kako je iznose nadležni, pokazuje i tvrdnja predsednika UO „Vodovoda“ Branislava Neđe Milojkovića, inače kadra DS-a. Prema njegovim rečima, UO niko po pitanju „Dimele“ nije kontaktirao ni na jedan način.

– Ne postoji odobrenje UO po ovom pitanju. Bio sam na odmoru, a kad sam se vratio, vidim, nešto se tu radi. Niko me ništa nije pitao, i ta tema uopšte nije bila na UO – jasan je Milojković.

Znači, divlja gradnja. Bez odluke nadležnih, bez predračuna, bez jasnih izvora i puteva finansiranja. Jer, ako predsednik UO „Vodovoda“ ne zna ništa o tako velikoj investiciji, jer je u zemlji Srbiji svaka investicija danas velika, ko bi drugi nešto mogao znati? I šta je ostalo za javnost kada se istina krije i od onih koji su dužni da kontrolišu rad „Vodovoda“?

E, ta bi pitanja bila na mestu da Milojković zaista nije znao šta se u „Vodovodu“ radi. Ali, znao je. Kao predsednik UO firme Milojković je 12. januara ove godine potpisao Plan javnih nabavki, koji je kasnije prošao sve nadležne gradske instance, vredan oko 300 miliona dinara. Između ostalih, planom su predviđene javne nabavke za fontanu u dve situacije, vredne ukupno 2,5 miliona dinara.

– Pozivam Milojkovića da proveri odluke za koje je glasao, kao član ili predsednik UO. Mi ne možemo da poslujemo ako naše planove ne odobre Grad i naš UO. Neka se Milojković podseti šta je sve potpisivao ovde – predlaže direktor Mitrović.

A da stvari stoje upravo onako kako on priča, potrvđuje i Zoran Antić, Dimčićev partijski šef, koji ocenjuje da je stvar potpuno regularna, te da se „Dimela“ gradi po odobrenju UO (čiji predsednik, inače, o čitavoj priči pojma nema).

– Ja sam dobio takvu informaciju. Rukovodstvo grada upoznato je sa čitavim poslom. Reč je o uređenju dvorišta, i tu nema ništa posebno, niti je to neka velika investicija. Sve je regularno, i dobro je kad se nešto radi, da ostane, da ima – smatra Antić.

Lepo, samo Milojković i dalje ostaje pri svojoj tvrdnji, opomenut da njegovog potpisa na nekim dokumentima ipak ima.

– Ukoliko pokažu takvu odluku, ja ću preko policije i tužilaštva tražiti proveru njene verodostojnosti – kategoričan je on.

KOME VEROVATI

E sad, kome verovati? Valjda bi Milojković znao da ga je nešto neko pitao o fontani i priključenijma? Ili pak, pojma nema šta potpisuje? Biće da se ovde radi o dve različite stvari, dakle da odluka UO o pravljenju fontane ipak ne postoji, a da su određene stavke po tom pitanju u Planu javnih nabavki potpisane od Milojkovićeve strane. Ko razume, shvatiće.

A na kojoj strani se nalazi istina može da potvrde i reči predstavnika lokalne vlasti, zamenika gradonačelnika Igora Andonova (DS), koji  kaže da je rukovodstvo grada tražilo da se dvorište „Vodovoda“ sredi i da „zaliči na nešto“.

– Ulaz je bio užasan, i to ne priliči javnom preduzeću. Zato smo i tražili da se taj prostor uredi. A zašto su se odlučili za toliku investiciju, to je već stvar „Vodovoda“. Ne znam mnogo detalja oko čitave priče – kaže Andonov.

Od političara toliko, a kako se u ovoj zemlji radi pokazuje i činjenica da je čitav projekt „Dimele“ ustvari vezan za izgradnju nove upravne zgrade „Vodovoda“, po projektu iz 1998. godine, koji je uradio „Noveko“. Jedan od delova projekta bio je i izgradnja fontane u dvorištu firme. Ali, kako u „Vodovodu“ nisu bili preterano srećni projektom arhitekte Saše Petrovića, rešili su da ga malo dorade. E, ta dorada poverena je, gle čuda, sinu Stojana Dimčića Goranu, inače arhitekti koji je privremeno, na tri meseca, zaposlen na akumulaciji „Prvonek“. Ta privremenost je ili postala stalna, ili predugo traje, već nekoliko godina. Bilo kako bilo, Goran Dimčić je „malo doradio projekt“, proširio fontanu, i tako pripomogao ocu Stojanu da napravi još jednu zadužbinu. Dimčić je, kao pravi domaćin, i nasledio, i zatekao, i unapredio. „Dimela“ je toj logici svakako pravi dokaz. Prema nekim mišljenjima, Dimčić je već napravio zadužbinu, svoju ličnu, u Ćukovcu, tako da dalje i ne mora mnogo da se trudi. Ali, ima i ovde šta da se vidi.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)