Letovanje bez trijaže

Ni direktor Zdravstvenog centra dr Uroš Trajković ni upravnik Bolnice Dušan Aleksić nisu našli za shodno da odgovore na pitanje ko je i zašto odobrio višednevno zatvaranje Prijemno-trijažnog odeljenja

Zbog kolektivnog godišnjeg odmora, vrata Prijemno-trijažnog odeljenja vranjske Bolnice bila su zatvorena petnaest dana. Urgentno ugrožene pacijente do 15. avgusta zbrinjavala je Služba hitne pomoći Doma zdravlja.

ŠTA VAS BRIGA

Na sreću, u poslednje vreme nije bilo teških saobraćajki ili drugih incidenata sa velikim brojem povređenih, tako da odsustvo čitavog tima lekara za zbrinjavanje urgentnih stanja nije proizvelo neželjene posledice. Pitanje je, međutim, da li je dopušteno da cela jedna služba u bolnici obustavi rad, makar i zbog godišnjeg odmora, na koji svaki zaposleni ima zakonsko pravo, pa i lekari?

Direktor Zdravstvenog centra dr Uroš Trajković nije našao za shodno da odgovori na to pitanje, tj. nije želeo da nam kaže ko je odobrio privremenu obustavu rada PTO. Iako su mu pitanja poslata mejlom u ponedeljak ujutro, od njega nismo saznali ni to da li je u Bolnici i do sada bila praksa da zaposleni sa pojedinih odeljenja tokom godine zamandale „radnju“ zbog odlaska na letovanje.

Ni upravnik Bolnice dr Dušan Aleksić dolepotpisanog nije udostojio kraćeg objašnjenja. Razgovor sa njim tekao je ovako:

-Da li ste u gužvi?

-Ručam.

– Kada mogu ponovo da vas nazovem?

Klik, tu, tu, tu…

Kao svaki lepo vaspitan čovek, zalupio je slušalicu bez ikakvog objašnjenja, ne saslušavši čak ni pitanja zbog kojih je pozvan.

RAZLIKA IZMEDjU HITNE I PTO
Lekar specijalista, sagovornik Vranjskih, koji je želeo da ostane anoniman, kaže da je suština Prijemno-trijažnog odeljenja zapravo sadržana u njegovom imenu.
– Služba hitne pomoći Doma zdravlja je nešto kao taksi služba. On pruža prvu pomoć po pozivu, na mestu nesreće, u kući. Pacijente sa težim problemima dovode na PTO gde se obavlja trijaža, odnosno određuje se na koje odeljenje će biti upućen: Hirurgiju, Interno, Ortopediju, ORL… Tamo postoji nešto čega nema u Hitnoj: aparatura za hemijske analize, rentgensko ili ultrazvučno snimanje. Na PTO mogu po potrebi privremeno i da „zakrpe“ nekog, da ga stabilizuju dok ne bude upućen tamo gde treba. Ovako, lekari Hitne pacijenta dopremaju direktno na neko odeljenje, ali zbog objektivnih okolnosti mogu da pogreše u dijagnozi, pa da ga šetaju tamo-vamo – kaže naš sagovornik.
Kako to izgleda u praksi? Prema saznanjima „Vranjskih“, prošle nedelje neko je u čekaonicu Odeljenja hirurgije dovezao stariju ženu sa teškim prelomom nosa i ostavio je da čeka na pomoć hirurga iako su u rešavanje njenog problema najupućeniji specijalisti sa Odeljenja ORL.

Načelnik Službe hitne pomoći, specijalista urgentne medicine dr Dragan Popović, pak, ljubazno je za „Vranjske“ rekao da je tokom odsustva kolega sa PTO obim posla bio povećan 20 do 30 odsto.

– Mislim da smo uspešno izvršili zadatak u tom periodu. Pored mene, u Hitnoj su 10 lekara opšte prakse, pet medicinskih sestara, dva vozača i tri tehničara, tako da nije bilo problema – kazao je dr Popović.

U tumačenje razloga zbog kojih je ekipa sa PTO poslata na kolektivni godišnji odmor nije želeo da se upušta.

– To je organizacijska stvar i ne bih da komentarišem. Načelnik odeljenja pravi raspored godišnjih odmora, ali je sigurno da su o tome bili obavešteni i direktor Zdravstvenog centra i upravnik Bolnice – navodi Popović.

Kad se sve sabere, pitanje je čemu služi PTO, kad bolnica, makar neko vreme, može bez njega? I koja je razlika u odnosu na usluge koje inače pruža Hitna pomoć?

REZERVNA VARIJANTA

I jedna i druga služba pružaju hitnu medicinsku pomoć: prema navodima sa internet portala pojedinih bolnica u Srbiji, razlika je u tome što jedni rade na prehospitalnom, a drugi na hospitalnom nivou.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)