, 
Goran Despotović, bivši sudija Okružnog suda koji nije prošao reizbor, ne miri se sa činjenicom da je imao bolje rezultate u radu od onih koji su u međuvremenu postali sudije ovog suda. Visoki savet sudstva odbacio je njegov prigovor navodeći da je „nestručan i neosposobljen“ zbog tri presude u kojima je probio rok od šezdeset dana za tzv. izradu odluke. Dvoje novih sudija, međutim, imali su za isti period od tri godine mnogo više slučajeva probijanja roka – Tatjana Mihajlović osam, a Saško Aleksandrić čak sedamdeset šest
Sudstvo Srbije propustilo je šansu, možda i poslednju, da se prilikom reizbora sudija krajem 2009. godine konstituiše kao deo vlasti u čije će institucije građani verovati, mišljenje je nezavisnih srpskih stručnjaka koji su sprovedeni reizbor odmah po završetku nazvali „neustavnim, sramnim“, čak i „kriminalnim“. Sa ovakvim kvalifikacijama i pričama o involviranosti političara u celu priču, te konstatacijama da su o svemu najmanje odlučivali stručnost i druge tražene reference kandidata, slaže se Goran DESPOTOVIĆ, bivši sudija Okružnog suda (sada Viši sud) koji je i definitivno ostao bez posla, pa je više sreće morao potražiti u advokaturi.
Despotović se doskora nadao da će Visoki savet sudstva (VSS) koji je odlučivao o imenima po njegovom prigovoru prekrojiti raniju odluku, ali se to ipak nije dogodilo. Nakon cirkularnog obrazloženja za sve neizabrane sudije koje su osporili EU, Savet Evrope i Venecijanska komisija, Despotović je dobio i pojedinačno pismeno objašnjenje VSS u kome je okarakterisan kao „nestručan i neosposobljen“ sudija.
SPORNI KRITERIJUMI VSS
– VSS je svoju konstataciju potkrepio podatkom da sam u tri slučaja poslednjih godina probio rok od šezdeset dana za izradu odluke (presude u pismenom obliku). Ne želim nikoga da nipodaštavam, ali samo ukazujem da u statistici rada sudija za poslednje tri godine pogledate koliko su neke sudije opštinskih sudova koje su prošle reizbor i došle u Viši sud imale probijanja rokova, kao i da uporedite njihove i moje statističke pokazatelje koji govore o stručnosti – kaže Despotović.
Uvidom u statistiku, tačnije u pojedinačne izveštaje o radu sudija na području bivšeg Okružnog, sada Višeg suda u Vranju za period januar 2007-jul 2009 (računajući i područne opštinske, sada osnovne sudove), uočava se više nelogičnosti u ostvarenim rezultatima izabranih i neizabranih sudija na štetu ovih drugih.
Pošto je već o Despotoviću reč, on je prema zvaničnoj statistici Višeg suda, inače javno dostupnoj na veb sajtu ovog sudskog organa, prema ostvarenoj normi bio jedan od najzaposlenijih sudija. Ukoliko uporedimo njegov procenat ispunjenosti norme na godišnjem nivou (2007-209 odsto, 2008-249, 2009-246) ili procenat krivičara koji su otišli u Apelacioni sud u Nišu (Vesna Stevanović 2007-202, 2008-376, 2009-345) uočava se da su to sudije koje su imale daleko više posla od kolega koje su iz Opštinskog suda u Bujanovcu kao krivičari došli na njihova mesta. Na primer, od Saška Aleksandrića (za navedene godine procenti ispunjenja norme su mu, prema zvaničnim izveštajima o radu, 2007 – 86 odsto, 2008 – 111 i 2009 – 95 procenata) ili Tatjane Mihajlović (101, 123 i 118 odsto za date godine).
Čak i da se zanemari stanovište da se sudije najbolje bruse kada imaju posla preko glave i da se tu rađa kvalitet, valja se pozabaviti nekim statističkim pokazateljima koji i te kako upućuju na „stručnost“ sudija, kriterijum koji je ministarka pravde Snežana Malović u svakoj prilici isticala kao ključan za reizbor.
Najpre, o stručnost bi se podosta moglo zaključiti iz broja ili procenta ukinutih sudskih odluka (presuda) sudija od strane višeg suda u hijerarhiji. Godine 2007. Despotoviću je ukinuto 22,2 odsto presuda, a 2008 – 33,3. Kvalitet njegovog rada znatno se popravio 2009. kada mu je viši sud ukinuo svega 8,3 odsto presuda. Za sve tri godine ukinuto mu je ukupno petnaest presuda. Oko 25 odsto ukinutih odluka po godini u proseku je imala i Vesna Stevanović, tj. ukupno petnaest ukinutih odluka kao i Despotović.
S druge strane, Saško Aleksandrić je u vreme dok je bio sudija-krivičar u Opštinskom sudu u Bujanovcu 2007. imao 45 odsto ukinutih odluka, 2008. je taj procenat bio 34,4, dok je 2009. godine iznosio 20 odsto. Ukupno mu je ukinuto 25 presuda.
Tatjana Mihajlović, takođe u to vreme sudija-krivičar u Bujanovcu, imala je sledeće procente ukinutih presuda po godinama: 2007 – 61,3, 2008 – 42,6 i 2009 – 37,5. Ukupno joj je ukinuto 59 presuda.
– Na osnovu tih pokazatelja – komentariše Despotović – izvlačim zaključak da prilikom izbora sudija nije odlučivala stručnost, dostojnost ili drugi zacrtani kriterijumi, već neke druge stvari koje su javno potencirali i argumentovano izneli neki stručni ljudi u Srbiji.
Depotović podseća na činjenicu da mu je, nakon dolaska u Okružni sud 2005. godine, dodeljeno 45 vrlo komplikovanih predmeta koji dotad nisu rešavani zbog nedostatka ljudstva. Kao i da je radio i rešavao izuzetno teške predmete vezane za terorizam, teška ubistva i slično, a da to VSS uopšte nije uizeo u obzir.
– Raditi neprekidno sa preko 200 odsto norme i uraditi sve odluke na vreme, prosto je nemoguće. Ako je greh to što sam tri puta probio rok od šezdeset dana, onda u redu. Ali onda samo pogledajte koliko su kasnili sa odlukama neki koji su izabrani – skreće pažnju Despotović.
Dragana Ilić-Marković, koja postala sudija Krivičnog odeljenja u Višem sudu nakon reizbora u vreme dok je bila sudija Opštinskog suda, recimo, nikada nije probila navedeni rok u periodu 2007-2009. Međutim, Sašku Aleksandriću se to tokom 2007. godine desilo čak sa četrdeset šest presuda. Godine 2008. imao je jedanaest takvih presuda. I 2009. je 19 puta probio rok, kaže zvanična statistika. Ukupno 76 puta. Tatjana Mihajlović, prema istoj dokumentaciji imala je dva probijanja roka 2007. i šest 2009. godine. Ovo dvoje sudija iz Bujanovca međutim imaju drugačije viđenje cele stvari.
STATISTIKA VARA…
– Imao sam uvek normu preko 100 odsto i 85 do 90 procenata potvrđenih odluka. Presude sam izrađivao u roku. Ponekad ima komplikovanih predmeta, pa to realno nije moguće – kaže Aleksandrić ne nalazeći međutim reči objašnjenja za onih 76 slučajeva probijanja roka od šezdeset dana za izradu odluke prema zvaničnoj statistici za period 2007-2009.
On navodi da su novi krivičari Višeg suda tokom 2010. godine rešili pola starih predmeta koje su nasledili od prethodnika.
– To su predmeti koji nisu bili rešeni desetak godina – dodaje ovaj sudija.
Aleksandrić navodi da i sam Goran Despotović može da potvrdi njegove sudijske kvalitete.
– Slažem se s tim i takva tvrdnja nije sporna – navodi Despotović, ističući da nema ništa protiv novih sudija, ali da je njegova statistika u pogledu stručnosti ipak bila bolja.
Aleksandrić odbacuje politički momenat koji su mnogi isticali kao presudan, barem kada je reč o njegovom izboru.
– Nikada nisam bio član bilo koje stranke, nisam se bavio politikom, niti me to interesuje – kaže Aleksandrić.
Tatjana MIHAJLOVIĆ kaže da ona nije imala uvid u izveštaje iz ranijih godina, ali smatra da podaci o njenim rezultatima u periodu 2007-2009. nisu tačni.
(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.