Uhvaćen poslednji voz

Eko Taxi Vranje

Mogućnosti: Marijana Milankov, Politizacija: Bojana Subašić, Decentralizacija: Predrag Cvetičanin

Vranje jedan od sedam srpskih gradova koji će dobiti mogućnost da poprave zapušteno stanje u ovoj oblasti



 

Mogućnosti: Marijana MilankovDecentralizacija: Predrag CvetičaninPolitizacija: Bojana SubašićJedan od sedam gradova u Srbiji koji su prošle godine uključeni u izradu nove državne Strategije kulturnog razvoja sa obavezom da kreiraju lokalne planove kulturnog razvoja je i Vranje. Za sada su to obavili Kragujevac, Užice, Šabac i Sombor, u Nišu se privodi kraju, a u Pančevu je već započela i implementacija. Dokle se u Vranju stiglo sa izradom lokalnog plana kulturnog razvoja, šta on podrazumeva, za kada je planirana javna rasprava i primena u praksi?

MAPIRANjE RUSURSA

Kako većina gradova u Srbiji nema strateške planove kulturnog razvoja, kao ni jasno definisane prioritete kulturne politike, tako nema ni jasnih orjentira za delovanje, odnosno ne postoji strateški pristup ni planiranje na nivou gradskih institucija kulture. To potvrđuje i gradski većnik zadužen za sektor kulture, Zoran NAJDIĆ, dodajući da je Vranje dobro prošlo što je uspelo da se smesti u grupu onih sa kojima se tesno sarađuje na izradi nove Strategije.

– U okviru ovog procesa održano je šest okruglih stolova, mapirani su kulturni resursi u gradu, prikupljeni podaci o budžetu grada i kulturnih ustanova, zaposlenima i opremi, urađen jedan broj intervjua sa značajnim ličnostima u kulturi Vranja. Na osnovu ovih podataka članovi radne grupe su napisali i podneli izveštaje o posebnim segmentima kulture. Ostalo je da to Predrag Cvetičanin iz Centra za empirijske studije jugoistočne Evrope, autor Nacrta strategije decentralizacije kulture, uklopi u celinu i napiše uvodni deo, što će sve biti gotovo do kraja septembra 2011. Nakon toga može da počne javna rasprava o ovom dokumentu – precizan je Najdić.

KORISNO ZA GRAD
Pitali smo ljudi koji se na lokalu bave kulturom, direktno ili kroz dodatne angažmane, da li znaju da je Vranje jedan od sedam gradova u Srbiji koji su uključeni u novu državnu Strategiju kulturnog razvoja.
Slađan Ivanović, direktor Narodnog muzeja: Upoznat sam sa tim i podržavam taj projekat. Cilj je decentralizacija kulture, jer na nju ne može polagati pravo samo jedan deo društva. Bilo je krajnje vreme da ovdašnja kultura počne da se afirmiše, a njeni planovi i ciljevi definišu.
Milica Anđelković Jovanović, članica Organizacionog odbora„Borinih pozorišnih dana“: Nisam upoznata sa detaljima. Segmente kulture na lokalu mogu da pretpostavim, ali ne i ciljeve unutar svakog od njih. Svaka strategija, zasnovana na relevantnim podacima, uz učešće svih aktera ovdašnje kulturne politike, korisna je samo ako se dosledno i u kontinuitetu sprovodi.
Suzana Popović Irić, direktorka Biblioteke „Bora Stanković“: Znam dosta o tome. Cilj je stvaranje uslova za poboljšanje kulturnog života u gradovima u unutrašnjosti i uspostavljanje mehanizama za njihovu međusobnu saradnju. Pretpostavljam da je država pokrenula projekat Strategije razvoja kulture jer bez ozbiljne strategije nema razvoja, ali za sad nemam podataka o tome. Vranje je do sada donelo nekoliko strategija razvoja i imala sam priliku da učestvujem u njihovoj izradi. Svaki dokument koji bude urađen na ovakav način doprineće razvoju Grada.
Slađan Stojanović, organizator revije dokumentarnog filma „Dokument“: Čuo sam, ali nisam dovoljno informisan. U svakom slučaju, od toga nećemo imati štete.
Zoran Dimić, član žirija za dodelu „Borine nagrade“: Bio sam uključen u izradu nekih planova razvoja lokalne kulture, ali je ovo i za mene novina i nemam dovoljno podataka. S obzirom na to da je Vranje među sedam gradova, za nas će to sigurno biti korisno.
Goran Stanković, upravnik Galerije Narodnog univerziteta: Čuo sam, ali još uvek ne znam ništa konkretno. Pretpostavljam da se tiče unapređivanja kulture na lokalu.
Za ovu kasabu svaki projekat, svako zrno kulture je dobrodošlo.
Nela Dimitrijević, članica Organizacionog odbora „Borinih pozorišnih dana“: Ja sam 2007. bila deo te priče. Kako u Vranju ima mnogo kulturnih manifestacija, ali ne i jasne strategije po pitanju njihovog profilisanja i selektovanja učesnika, to će biti korisno. Smatram da je Vranju neophodan i kompetentan Savet za kulturu.
                                                      Sanja PETROV

Kako kultura nikada nije bila na listi prioriteta rukovodstva lokalnih samouprava, nigde pa ni u Vranju, ova strategija bi ovo stanje trebalo da popravi. Ovde ne postoji sekretarijat isključivo za kulturu, već je to neko telo Gradske uprave koje “prati kulturne delatnosti” bez jasnog profila, objedinjujući tu administraciju koja prati kulturu, sport, osnovno i srednje obrazovanje.

U tom smislu je, takođe, važno donošenje lokalnog plana kulturnog razvoja jer on analizira trenutno stanje u kulturi na osnovu rezultata istraživanja i mišljenja što šireg kruga zainteresovanih aktera i potom se projektuje jedan relativno mali broj strateških ciljeva za određeni period. Ovi ciljevi moraju s jedne strane biti realistični (da ne bi bili samo spisak lepih želja), ali istovremeno i inspirativni (da bi se uopšte neko trudio oko njihovog ostvarivanja).

– Što se Vranja tiče napisani su segmenti koji se tiču književnosti, bibliotekarstva, muzike, likovnih umetnosti, zaštite kulturnih dobara, arhitekture i urbanizma, nevladinog sektora u kulturi i javnih gradskih manifestacija, kao i deo koji se tiče organizacije i načina rada gradske uprave u sferi kulture – navodi Predrag CVETIČANIN.

Ovim problemom se kroz projekat “Lokalne kulturne politike” bavio i Zavod za proučavanje kulturnog razvitka, a osnovna ideja je osnaživanje lokalnih kulturnih kapaciteta i pružanje podrške procesu decentralizacije u oblasti kulture, što je u skladu sa savremenim tokovima i sa Zakonom o kulturi.

– Lokalne samouprave su u gotovo svim sredinama osnivači ustanova kulture i u potpunosti ih finansiraju. Službe u gradskoj upravi koje su zaduže za oblast kulture gotovo u svim gradovima su sekretarijati ili odeljenja za društvene delatnosti. Zakonsku mogućnost da se u gradskoj upravi postavljaju pomoćnici gradonačelnika za oblast kulture (Zakon o lokalnoj samoupravi, član 58) koristi samo pet gradova u Srbiji: Kragujevac, Zaječar, Kruševac, Zrenjanin i Smederevo. Zar to Vranju ne treba? – pita se Marijana MILANKOV iz Zavoda za proučavanje kulturnog razvitka.

Pored osnivačkih akata o osnivanju ustanova kulture, primetan je izostanak gradskih propisa i drugih odluka koje bliže uređuju oblast kulture u gradovima, odnosno da gradovi uglavnom ne koriste mogućnosti koje su im date Zakonom o lokalnoj samoupravi (članovi 5. i 32, stav 6), izuzetak su Niš, Kragujevac i Čačak.

– To što u Vranju još uvek ne postoje strateški dokumenti iz oblasti kulture, a kulturna politika se još uvek ne sprovodi na dugoročno zasnovanim i definisanim ciljevima, ne znači da Vranje ne brine o kulturi. Da brinemo o kulturi pokazuje i naš budžet namenjen njenom finansiraju tj. finansiranju ustanova, kao i izdvajanje sredstava za kulturne manifestacije. Međutim, važnije je to što smo uradili lokalni plan kulturnog razvoja – poručuje Najdić.



  • Ostavi komentar