Sprat pun televizora

Eko Taxi Vranje

8 izvršitelja na 27.000 predmeta: Osnovni sud

Među dužnicima ima ljudi iz svih socijalnih struktura, a u 90 odsto slučajeva radi se o manjim dugovima, u visini prosečne plate u Srbiji, maksimalno do 150.000 dinara. Ima dužnika koji traže da idu u zatvor, ali to nije dozvoljeno. U prekršajnom postupku je to moguće, jer tamo izrečena kazna ide u korist budžeta, dok poverilac nema ništa od toga što će neko da ide u zatvor



 

8 izvršitelja na 27.000 predmeta: Osnovni sudNa području Grada Vranja na izvršenje trenutno čeka preko 27.000 sudskih rešenja za naplatu dugova. Loše stanje u ovoj oblasti ponajviše je posledica siromaštva, ali i nedorečene zakonske regulative, te neažurnosti i neefikasnosti pravosudnih organa.

Prema rečima Srboljuba Milosavljevića, portparola Osnovnog suda u Vranju, ukupan broj nenaplaćenih izvršnih predmeta (nakon parnice) za područje grada je 4.414, plus 22.931 tzv. IV predmet (izvršenje na osnovu verodostojne isprave – računa), pri čemu ukupan broj starijih od tri godine prelazi cifru od sedam hiljada. I sve to na osmoro sudskih izvršitelja.

ZASTARELI MEHANIZAM

Milosavljević navodi da ovaj sud ne vodi evidenciju o prosečnom godišnjem prilivu izvršnih predmeta, trajanju postupka, te o procentu uspešnosti naplate, ali navodi da na ukupnu sliku najviše utiču ekonomske prilike.

– Moje lično mišljenje je da se 60 do 70 odsto predmeta završi u razumnom roku. Poslednjih godina, s obzirom na krizu, možda je broj nesprovedenih izvršenja povećan, jer ljudi nemaju pare – objašnjava Milosavljević.

On navodi da među dužnicima ima pravnih lica i pripadnika svih socijalnih grupa, a da su poverioci najčešće javne institucije.

– Ima svega, tuže EDV, RTS i ostala javna preduzeća, za novčana potraživanja po osnovu službenih delatnosti. Među dužnicima ima ljudi iz svih socijalnih struktura, a u 90 odsto slučajeva radi se o manjim dugovima, u visini prosečne plate u Srbiji, maksimalno do 150.000 dinara. Veći dugovi se ređe sreću – kaže Milosavljević..

Zbog čega još je sudska naplata potraživanja postala ozbiljan problem?

Milosavljević smatra da je važeći pravni mehanizam zastareo, te da je pružao mogućnost za manipulacije i prolongiranje naplate od strane dužnika, mahom izbegavanjem prijema rešenja.

– Sudije sada nemaju kontrolu nad izvršiteljima, koji propise striktno ne poštuju jer ne mogu sve da postignu. Zbog velikog broja predmeta, ne idu na lice mesta, nego rade kabinetski i šalju poštom rešenja koja mnogi ne žele da prime, pa se onda ona „šetaju“ tamo-vamo. Izvršitelj bi trebalo da izađe na lice mesta, da izvrši popis, procenu i da zapleni stvari. On, međutim, napravi popis i procenu, ali stvari ostanu kod dužnika. Naloži mu da plati dug i – tu se stane – objašnjava Milosavljević.

Prema njegovim rečima, problema ima i kada izvršitelji obave zaplenu manje vredne imovine. On kaže da Osnovni sud nema dovoljno prostorija u kojima bi smeštao oduzete predmete.

– Pun nam je sprat televizora. Zakazujemo licitacije, ali niko neće da kupi star televizor. Šta mi da radimo sa njima – pita se Milosavljević.

PIŠTOLjI, SEKIRE, MOTKE,
KAMENICE I KLETVE

Koliko problema ima u naplati duga, najbolje ilustruju podaci EDV o pokušajima da se neuredne platiše isključe sa elektro mreže.
Prema rečima portparola Osnovnog suda u Vranju Srboljuba Milosavljevića, pritisak na zaposlene u ovoj pravosudnoj instituciji Tako je, recimo, S. S. radnicima EDV pretio pištoljem, dok ih je B. S “zarobio” na platformi visokoj četiri metra. Jadnici su tamo morali da provedu dva sata, do dolaska policije.
U Bujanovcu je Dj. I. sekirom pretio da će da pobije montere, a G. M. iz Levosoja je psovao i pretio rečima: “Ti seci, ali se živ nećeš izvući odavde”.
D. S. iz Vranja je, pak, nakon brojnih uvreda i kletvi upućenih radnicima EDV, uzela drvenu motku od oko metar dužine i pokušavala da ih udari, a kada joj to nije pošlo za rukom, uzela je kamenice i počela da ih gađa.

On dodaje da postoji mogućnost da se u skladu sa zakonom donese rešenje o nemaštini, kako bi se postupak obustavio tamo gde je naplata nemoguća, ali da se tako nešto vrlo retko primenjuje, te da se izvršitelji, zarad poverilaca,  trude da dug naplate koliko-toliko.

– Ima dužnika koji traže da idu u zatvor, ali to nije dozvoljeno. U prekršajnom postupku je to moguće, jer tamo izrečena kazna ide u korist budžeta, dok poverilac nema ništa od toga što će neko da ide u zatvor – navodi Milosavljević.

Među javnim institucijama Elektrodistribucija Vranje svakako ima najviše problema sa  neurednim platišama. Ljudi se dovijaju na razne načine ne bi li izbegli plaćanje računa i „seču“ struje (vidi okvir), ali je pitanje šta se dešava kada stvar dogura do izvršnog sudskog rešenja. Direktorka za poslovni sistem ED Vranje Sunčica Stojmenović navodi da ovo preduzeće čini sve da poboljša naplatu kako bi se izbegao sudski postupak.

– U poslednjih 18 meseci imali smo 5.300 odluka o izvršenju kada su u pitanju građani i 260 odluka kada su u pitanju pravna lica. Stavljeno je 16 administrativnih zabrana (novac se dužniku odbija od plate ili penzije), dok je popisa imovine bilo je u pet slučajeva. Naplata po izvršnim rešenjima, međutim, nije zadovoljavajuća, a mislim da je najveći uzrok siromaštvo građana. Zato upozoravamo dužnike da plate struju na vreme ili da zaključe sporazum o odloženom plaćanju – kaže Stojmenović.

RAK-RANA

Na drugoj strani, advokat Slobodan Pavlović smatra da su izvršna odeljenja rak-rana srpskog pravosuđa, a za loše stanje na prvom mestu okrivljuje sudove, a zatim nejasnu i nedorečenu zakonsku regulativu. On navodi da se zbog nedelotvornog postupanja narušavaju osnovna prava građana, tj. poverilaca – pravo na suđenje u razumnom roku i pravo na mirno uživanje imovine, zbog čega će Srbija u budućnosti imati ozbiljnih problema sa sudom u Strazburu.

– Već duži niz godina na čelu sudova u Srbiji, pa i u Osnovnom sudu u Vranju, nalaze se vršioci dužnosti, koji su zbog tog statusa inertni i nezainteresovani za funkcionisanje institucije i radnu disciplinu. Zato vlada haos, koji se najbolje vidi u Izvršnom odeljenju, gde ne postoji kontrola rada. Tamo selektivno pristupaju predmetima, a nekad se ponašaju i kao savetodavci nekoj od strana. Zbog njih se i mnogi izvršni postupci pretvaraju u nove parnice. A, koliko znam, niko nije odgovarao disciplinski ili krivično zbog lošeg rada – tvrdi Pavlović.

Njegov kolega, advokat Dragan Nikolić se slaže da je pravosudni sistem zagušen, te da je bila neophodna izmena propisa.

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar