Lista prijatelja se smanjuje

Eko Taxi Vranje

Vranjanci su me oduševili: Milojević

Sa velike fudbalske pozornice Zvonko je sišao do bolničkih soba. Uz njega su ostali najverniji, supruga Marina, sin Mladen i ćerke Manuela i Tijana. Nravno, tu su kum Dejan Stanković, kapiten reprezentacije i menadžer Dejan Veljković, zatim Bojan Jorgačević, golman i pojedini predstavnici Zvezde, Andrlehta i Lokerena



 

Vranjanci su me oduševili: Milojević„Miloje, Miloje“, odjekivalo je na severu „Marakane“, stecištu najvatrenijih Zvezdinih navijača, baš u vreme, kada su Savićević i drugovi krčili put ka krovu Evrope i sveta. Tada su na golu Zvezde stajali Stevan Dika Stojanović i Zvonko Milojević.

Nekadašnji golman Crvene zvezde, belgijskih klubova Anderlehta i Lokerena, reprezentativac, fudbalsku karijeru završio je kao 36-godišnjak, posle 21 godine aktivnog bavljenja ovim sportom. Desilo se to 3. marta 2007. godine, kada je raskinuo ugovor sa belgijskim Lokerenom.

Uspešanu golmansku karijeru trebalo je da zameni karijera trenera golmana u Zvezdi. Ali, da život piše romane pokazala je Zvonkova sudbina. Razgovarali smo sa Zvonkom u Ribarskoj banji, tokom turnira u malom fudbalu na kojem je učestvovao i KMF Vranje.

-Doživeo sam saobraćajni udes u Ahenu u Nemačkoj, 15. novembra 2007. godine. Bio sam u božjim rukama, u komi, a sudbina je htela da nastavim da živim u invalidskim kolicima. U Nemačkoj sam operisan četiri puta, a već tri godine oporavljam se u Ribarskoj banji– kaže za „Vranjske“, Milojević.

Milojević, zahvaljujući operacijama i oporavku, može da se drži rukama za razboj i tako korača pet metara, pravi pokrete iz kuka, a potom odšeta nazad…

KOLO KOLO
Kao najvažniju utakmicu u karijeri izdvaja onu protiv ekipe Kolo Kolo iz Čilea, u Tokiju za titulu prvaka sveta.
-Vodili smo na poluvremenu sa 1:0 i ostali bez isključenog Savićevića. Trener Vladica Popović rekao nam je da se za titulu prvaka sveta igra samo jednom u životu. Dali smo još dva gola, a ja nisam primio nijedan.

-Nedavno sam na VMA imao operaciju spazme u stomaku. Lekari su mi rekli da su šanse da prohodam veoma male. Teško mi je, ali spreman sam da izdržim sve. Ako je Gospod namenio da ostanem u invalidskim kolicima, ostaću, ako bude hteo da prohodam, tako neka bude – ističe Milojević, koji ne krije da je prolio potoke suza nad svojom tragičnom sudbinom.

Već tri sezone je promoter tradicionalnog turnira u malom fudbalu u Ribarskoj banji, gde učestvuje i ekipa Vranja.

-Vranjanci su simpatična i kvalitetna ekipa. Meni su prirasli za srce Igor Stojanović Žike i naravno golman Žikica Ristić, koji je jedan od najboljih na svim turnirima koje sam gledao. Znam ih sve, Žiketu ako ne čujem glas kao da ne igra Vranje. Već treću godinu za redom igraju u polufinalu, za taj jedan korak ka finalu treba im samo malo više discipline u igri i fizičke spreme – navodi Milojević.

Od Vranjanaca zvezdaša u bratskim je odnosima sa Vlasdom Stošićem Cincarom, svojim saigračem.

PROFIL
Zvonko je za Zvezdu, u kojoj je igrao od 1989. do 1997. godine, odigrao 203 zvanične utakmice. Od 1994. godine bio je kapiten tima. Potom je branio za belgijski Andrleht, šest sezona, a poslednje četiri sezone proveo je u Lokerenu. 

MANČESTER I BARSELONA
Biseri karije za Milojevića su utakmice protiv Mančester Junajteda i Barselone.
– Zvezda je bila prvak Evrope i 1991. godine igrali smo Super kup protiv Mančester Junajteda, koji je bio najbolji u Kupu pobednika kupova. Izgubili smo sa 1:0, branio sam protiv fantastične ekipe. Pamtim utakmicu jer sam na početku odbranio penal. Tada smo promašili mnogo šansi i nezasluženo izgubili. Protiv Barselone, 1996. na Nou Kampu, branio sam pred 120.000 gledalaca. I, tada sam odbranio penal. Izgubili smo 3:1, a u Beogradu je je bilo 1:1.

-Vlada je izuzetan čovek, drug, prijatelj. On me je prvi prihvatio kada sam iz Jagodine došao u Zvezdu. Stanovali smo zajedno i bili cimeri. Mnogo mi je pomogao da se početku uklopim u generaciju koja će obeležiti evropski i svetski fudbal – kaže Milojević.

Bio je kapiten i drugom uspešnom zvezdašu iz Vranja, Dejanu Stefanoviću Ćaretu.

-Dejan je pravi primer igrača profesionalca. Za njega je svaki trening bio kao utakmica. Da je tako dokazao je uspešnim igranjem u engleskoj „Premijer“ ligi, najjačoj na svetu – tvrdi Milojević.

Svaki slobodan trenutak provodi uz TV prateći utakmice raznih liga. Interesuje ga i naše prvenstvo zbog Zvezde, ali i Jagodine u kojoj je ponikao.

-Knjiga se svela na dva slova. Zvezda i Partizan vodiće opet borbu za titulu prvaka, što nije dobro za naš fudbal. Zvezda je došla do igre, ima mlad tim, sada ih treba psihološki pripremiti, spustiti na zemlju. Pokazaće to prvo kolo kada gostujemo neugodnoj ekipi Spartaka u Subotici – ističe Milojević.

Sa velike fudbalske pozornice Zvonko je sišao do bolničkih soba. Uz njega su ostali najverniji, supruga Marina, sin Mladen i ćerke Manuela i Tijana. Nravno, tu su kum Dejan Stanković, kapiten reprezentacije i menadžer Dejan Veljković, zatim Bojan Jorgačević, golman i pojedini predstavnici Zvezde, Andrlehta i Lokerena.

-Kako vreme prolazi lista prijatelja se sve više smanjuje – kaže Milojević.



  • Ostavi komentar