KAPITALNO POJAVLjIVANjE

Eko Taxi Vranje

Tri dana jurim dva direktora iz istog javnog preduzeća da pojasne narodu neke stvari. Kako stalno kukaju da im taj isti narod duguje neku silnu lovu, reko’ daj da vidim o čemu se tu radi. A oni, kad su videli pitanja shvatili da tu ima neprijatnih stvari u vezi sa najvećim dužnicima, ispostaviće se stožerima mira i stabilnost, holdinzima, garantima razvoja a ne sa narodom, pa rešili da eskiviraju. K’o što, uostalom, rade i sve ostale bitange koje izdržavamo. Ustvari, prvo sam jurila onog glavnog što ima platu 90 hiljadarki, pa kako je uvek bio na sastanku, van zgrade ili nisu znali kada se vraća, preorjentišem se na finansijskog, onog što ima platu 80 hiljadarki. Nije baš k’o ovaj kapitalac, ali nije mu ni loše. Kad ono, i on vredan čovek, i on uvek na sastanku, van zgrade ili ni za njega nikada nisu znali kada se vraća. Ma, ja sam znala da u tom preduzeću nije poenta da direktori dolaze na posao svaki dan, k’o što čine obični šljakeri, već u volji i želji da se efikasno radi kad se na posao dođe, kako bi se sve što prstom dotaknu pretvorilo u kapitalnu investiciju, a što rukom zahvate u vikendicu. Ali, demantovao me jedan što se stalno javljao na telefon, nakon što bi nepristojno dugo zvonio, i koji je bio zadužen da laže za kapitalca i finansijskog. Kako ja kad u’vatim ne puštam, ko pit bul, čoveka je već bilo blam, pa mi reče da se direktori „samo pojavljuju“. Kad sam čula sa koliko straha u glasu mi ovaj jadnik to saopštava, prestala sam da zovem. Jedino mi još uvek nije jasno zašto je uopšte dizao slušalicu.





  • Ostavi komentar