Jubilej po tuđim kućama

Eko Taxi Vranje

Samo da legnu pare: Gimnazija, Ovih dana: Ilić, NN lice: Pešić

Cinizam je u tome što već nekoliko godina postoji projekat rekonstrukcije, i što su sredstva u uznosu od 86 miliona dinara odobrena, ali još nije raspisan ni tender za izvođača radova!



 

Samo da legnu pare: GimnazijaDjaci i profesori vranjske gimnazije „Bora Stanković“ dočekaće novu školsku godinu kao podstanari, razvejani po raznim srednjim školama u gradu. Naime, radovi na rekonstrukciji najstarije srednje škole na jugu Srbije, i jedne od najreferentnijih u celoj Srbiji, nisu još ni na vidiku, a cinizam je u tome što već nekoliko godina postoji projekat rekonstrukcije, i što su sredstva u uznosu od 86 miliona dinara odobrena, ali još nije raspisan ni tender za izvođača radova! Da stvar bude još gora, 19. septembra se pada veliki jubilej ove nekada reprezentativne ustanove – 130 godina njenog postojanja; e pa, pri svojoj, oronuloj, slavljenici će jubilej obeležiti i proslaviti (ako se uopšte obeleži i proslavi) po tuđim kućama, kao kakvi beskućnici.

PILATOVSKO PRANjE RUKU

Niko kao da ne zna pravi razlog zbog čega se sa renoviranjem gimnazije kasni, a retki su i oni koje to uopšte intrigira.

Po Draganu Iliću, direktoru Gimnazije, razlog kašnjenja rekonstrukcije gimnazije je „vrlo jednostavan“:

-Nacionalni investicioni plan (NIP) je čekao na tranšu kredita iz Evropske investicione banke (EIB). A poznato je da po proceduri za javne nabavke ne može da se raspiše konkurs za izvođača radova, ako novac nije na računu.

Podsećanja radi, ova situacija nije nova, naprotiv – Vranjske su još pre pet godina, povodom prethodnog jubileja, 125 godina gimnazije, serijom tekstova pokušale da alarmiraju javnost i da ukažu na značaj problema, ali tada kao i sada, naišlo se na zid proceduralnih i birokratskih izgovora, a u suštini je, kao i danas, bila politika.

Srboljub Dimitrijević Kum, bivši đak,
profesor i direktor vranjske gimnazije

REPERNA TAČKA GRADA

-Moja je teza oduvek bila – kaže Dimitrijević, doktor filozofije i profesor na toj katedri Univerziteta u Nišu – da je vranjska gimnazija reperna tačka za duhovnu i kulturnu klimu grada. Ukratko, kakva nam je ta klima, takva nam je i gimnazija. Sada spolja gimnazija izgleda kao što Vranjanci iznutra izgledaju. Ona je lakmus, intelektualni rasadnik sredine. Gimnazija je najvažnija tačka u gradu, i dok god gimnazije ne bude gimnazija, Vranje ne može da bude grad, u punom kulturološkom smislu tog pojma.

Tada je na čelu gimnazije bila profesorka Jasna Tasić iz SPO, koja je smenila socijalistu mr Dragana Ilića, pa je socijalistička vlast, oličena u Miroljubu Stojčiću, tada predsedniku Opštine Vranje, sada gradonačelniku, pilatovski oprala ruke i jubilej, zamišljen glamurozno, sa programskim sadržajima, monografijom, visokim gostima, jednostavno geački otaljala, tri meseca posle autentičnog datuma. Pritom, Stojčić je tada bio na čelu Odbora za proslavu!

Onda je usledio veliki bekgraund Ilića, koji je, opet, na mestu direktora ginazije zamenio Tasićevu. Javnost se ponadala da će sada, politika na stranu, neka dođe i Kju-kluks-klan, samo neka renoviraju školu, da će, dakle, socijalisti pokazati više sluha za obrazovanje, čiji je gimnazija vrh, ali je to bilo ludom radovanje, ako se ima u vidu način vladanja socijalista – što zaostaliji narod, to mi čvršće na vlasti. Nedavno se to i ovaplotilo – Ilića je na političkoj funkiji predsednika Gradskog odbora SPS zamenio Zoran Antić, tako da je ovaj kao direktor gimnazije ponovo ostao na političkoj vetrometini. Ne pomaže ni činjenica da je na čelu Odbora za proslavu 130. godišnjice gimnazije lično resorni ministar Žarko Obradović, a njegov zamenik Miroljub Stojčić, koji se već „proslavio“ prilikom 125. godišnjice. Ali, da li političku sudbinu direktora mora da sledi i gimnazija, zgrada kao spomenik pod zaštitom države, i njeni đaci, kao budućnost ovog pečalnog grada?

Dakle, Ilić tvrdi da je sama odluka Vlade Srbije „inicijalni momenat“ i znak da će poslova biti.

-To je garancija da će se iz odluke i politike krenuti u posao. Sve počinje u trenutku kad pare legnu na račun, a onda se može licitirati sa izgledima i rokovima.

Čiji, međutim, račun, gde to sredstva treba da „legnu“?

Ovih dana: Ilić-Na račun NIP-a – kaže Ilić – sve je kod njih. Postojala je ideja da grad sprovede tender, ali to nije prihvaćeno od strane NIP-a. Dakle, poslovi kasne onoliko koliko kasne uplate iz EIB-a ka NIP-u, oko dva meseca.

„Ovih dana“, po Iliću, trebalo bi da izađe konkurs za izvođača radova, a procedura samo za to trajaće oko mesec dana.

-Ja samo imam – nastavlja Ilić – odluku Vlade da će pare biti dodeljene, ali ni gimnazija, niti lokalna samourava, ne raspolažu njima. Znači, naše su želje lepe, ali su „nož i pogača“ kod NIP-a, pa kako i kad preseku.

REHABILITACIJA KROZ „POZAJMLjIVANjE“

Koliko, pak, to zavisi od politike, ključno je pitanje.

-Ja bih voleo da politike nema – kaže Ilić – ali je ipak ima; sve zavisi od toga kako Vlada deli kolač. Ja to ne znam; kad bih znao, rekao bih. Ja nisam gazda, i ne znam po kojim kriterijumima EIB daje te pare. Da imam tu mogućnost, kao direktor, ja bih gimnaziju sam napravio, i već septembra bi učenici ušli u staru-novu zgradu.

Ipak, Ilić je optimista, i predviđa da će sve biti završeno „za dva do tri meseca“, kao da se ne renovira orijaško zdanje gimnazije, nego kuća od sto kvadrata.

-Pa, toliko je otprilike dovoljno – smatra Ilić – da se od jedne referentne ustanove izvrši zadati deo adaptacije. Po mojoj proceni, najkasnije novembra. A ako nastava ne može da se organizuje drugačije, „pozajmljivaće“ se prostor od drugih škola, jer je red da posle 80 godina gimnazija bude „rehabilitovana“. Narodski rečeno – moraćemo, zarad velikog „uloga“, da se malo stisnemo.

NIP

Niko ništa nije obećao

Nacionalni investicioni plan – kaže se u saopštenju NIP-a – projekat rekonstrukcije gimnazije u Vranju realizuje u okviru Programa NIP-a i EIB-a „Gradimo zajedno“.

Dakle, opet ono – drugovi, mi moramo da stegnemo kaiš.

No, ne dele svi u kolektivu gimnazije Ilićev optimizam. Da podsetimo, veći deo profesora gimnazije je još povodom 125. godišnjice bio ogorčen odnosom odgovornih prema ovoj uglednoj prosvetnoj ustanovi. Sazivane su konferencije za medije, pokušavalo se da se javnost animira, ali uzaman. Tako je i sada; u ponedeljak, 8. avgusta, održana je sednica Školskog odbora, na kojoj je jedna od tačaka bila i rekonstrukcija gimnazije.

-Još početkom godine – kaže Tomislav Pešić, profesor vranjske gimnazije od daleke 1977, i predsednik Unije sindikata prosvetnih radnika Vranja – Vlada je odobrila sredstva za rekonstrukciju gimnazije. Od tada, do današnjeg dana, ništa nije učinjeno da se ta sredstva realizuju. Zašto Školski odbor (ŠO) nije zasedao posle 25. februara do 8. avgusta, da permanentno zahteva realizaciju dokumenata, koji su Vladi prezentovani još februara? A taj isti, vrhovni organ gimnazije, proglasio je ovu godinu za jubilarnu, 130. Sredstva su odvojena, treba ih samo investirati, a ŠO pola godine nije aktivan, ne animira javnost i lokalnu samoupravu, već na ovom poslednjem sastanku pokušava, kada je građevinska sezona pri kraju, da objasni zbog čega ni do danas nije raspisan tender za izvođača radova.

NN lice: Pešić-I ponovo se – nastavlja Pešić – traži krivac u nekom HH licu, koje nema direktne veze sa situacijom na terenu, u ovom slučaju EIB, Vlada… i to traje već sedam meseci, tako da je evidentno da su za ovo katastrofalno stanje krivi rukovodstvo gimnazije i lokalna samouprava.

Pešić je na sastanku ŠO insistirao da se javnosti objasni zbog čega se kasni. I, proviri politika!

-Direktor Ilić i predsednik ŠO Stojan Mladenović kažu – mi smo očekivali da s esve ovo na vreme reši, politički! U kom smislu politički? Otišlo se toliko daleko da je direktor apelovao da se zaključci ŠO ne objavljuju javno, jer ima informacije da će za koji dan Vlada raspisati tender. Pa da ih ne ljutimo, jer možemo da ostanemo i bez tih sredstava, koja su inače već odobrena!

Pešić ističe da kolektiv i sindikat imaju suprotan stav:

-Naprotiv, mi pokušavamo da budemo što otvoreniji prema javnosti, jer ćemo pasivnošću rukovodstva i lokalne samouprave zaista ostati bez tih sredstava, ali iz razloga suprotnih onima koje oni navode, a gimnazija će ostati takva kakva jeste, dok se ne uruši. Neka se zna!

 

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar