Preporuke o Agitpropu

,

Lokalne samouprave dobile su preporuku dva ministarstva o finansiranju i onih medija koji nisu pod njihovim patronatom.Vlasnici privatnih medija o tome nisu ni čuli, dok vlast tek treba da „usaglasi stavove“

Prosto, čudo jedno – po Odluci o budžetu i završnom računu Grada Vranja za 2010. godinu, po stavci „Usluge emitovanja i izdavaštva“, iz budžeta je izdvojeno je 33.350.000 dinara; po Odluci, pak, po istoj stavci, za 2011. godinu, izdvojeno je 35 miliona dinara iz budžeta, a „ostali prihodi“ iznose 9.954.000 dinara. Po podacima koje iznosi Zoran Veličković, direktor RTV, za 52 zaposlena u ovoj medijskoj kući, izdvojeno je ukupno, za 2010. godinu, 46.243.000 dinara, od čega iz budžeta 35.243.000 dinara, koliko i za tekuću godinu, ali se ukupna sredstva povećavaju na 56.925.000 dinara! Pritom, Veličković nije zadovoljan!

ČETVRTI STUB

Eto tako se raspoređuju sredstva lokalne samouprave, ono što građani plaćaju, e da bi bili objektivno, pravovremeno i istinito informisani. Po ovim profesionalnim uzusima, izgleda da ih samo RTV u potpunosti ispunjava, a svi ostali štampani i elektronski mediji u Vranju su „žuta štampa“, pejorativan izraz u novinarstvu, koji označava senzacionalizam i nepotkrepljenu „ekskluzivu“.

A sve je počelo inicijativom profesionalnih novinarskih udruženja, koja su konsenzusom donela predlog medijske strategije, a koju je, kao jedan od preduslova za kandidaturu Srbije, pozdravila i EU. O tome je već bilo dosta reči, ali ono što je iritiralo vlast, bile su stavke u predlogu medijske strategije, po kojima svi mediji, bez obzira na vlasničku strukturu, na tržištu moraju da imaju isti status, kao i da se vlast, aktuelna, bilo koje provenijencije, isključi iz uticaja na medije; pri tome, tu su i tajkuni. E, sve je to prevršilo meru, pa je vlast uradila svoj nacrt medijske strategije – zašto da profesionalne stvari rade profesionalci, kad mogu političari, sam svoj majstor? Kad možemo da kontrolišemo zakonodavnu, sudsku i izvršnu vlast, pa valjda smo toliko umešni da sapremo i četvrti stub demokratskog društva – medije! Šta bi, inače, radili tijanići?

I tako je lokalnim samoupravama, inače ispostavama central(ističk)ne vlasti, 14. juna upućen akt potpisan ne od jednog, nego od dva ministra! Milana Markovića, ministra za ljudska i manjinska prava, državnu upravu i lokalnu samoupravu, te Predraga Markovića, ministra za kulturu, informisanje i informaciono društvo. I naziv, gabaritom, izaziva strahopoštovanje – „Preporuke jedinicama lokalne samouprave u vezi sa usmeravavanjem i raspodelom budžetskih sredstvava namenjenih sistemu javnog informisanja“, na tri kucane strane. Samo što je, za razliku od forme, sadržina ne baš tako „gabaritna“.

POZIVNICA ZA SVADBU

Šta preporučuju dva ministra lokalnim samoupravama, u pogledu informisanja? Obaška što preporuka, ma ko je potpisao, nema snagu zakona ili podzakonskog akta, nego mu dođe nešto kao pozivnica za svadbu – mi smo vas zvali, i preporučili, a vi ako hoćete, izvolte. I to su budžetski poslenici medija jedva dočekali.

Saša Mirković, predsednik Asocijacije nezavisnih elektronskih medija (ANEM)

DjAVO SE KRIJE U DETALjIMA

Vranjske: Zasto su ANEM, NUNS, NDNV i Local press pokrenuli inicijativu za donosenje Preporuka?
-Zajednicka inicijativa je formalno pokrenuta pre vise od godinu dana sa idejom da se do donosenja Medijske strategije definisu nova pravila za finansiranje lokalnih medija.
Proces smo zapoceli u vreme prethodnog ministra Bradica a docekali smo da preporuke budu formalno donesene nakon imenovanja novog ministra Predraga Markovica i drzavne sekretarke Dragane Milicevic
Milutinovic. Naivno smo ocekivali da ce ovaj postupak donosenja preporuka predstavljati rutinsku proceduru usaglasavanja izmedju dva ministarstva – kulture i lokalne uprave i samouprave a docekali smo da ceo proces bude izuzetno komplikovan i birokratizovan. Motiv za ovu akciju lezi u prituzbama velikog broja ANEM clanica koje u lokalnim sredinama nisu imale istovetan tretman sa medijima u optinskom vlasnistvu koji se finansiraju iz  budzeta lokalnih samouprava.. Ekonomska kriza je dodatno otezala polozaj medija i to je bila dodatna inicijalna kapisla za nase umrezavanje (radi donosenja Prepruka) i zacetak medijske koalicije koja je kasnije prosirena UNS-om u radu na nacrtu medijske strategije.

Pa se tu kaže da se ukupna sredstva opredeljena u budžetima jedinica lokalne samouprave utvrde na način da opredeljena sredstva uključe i ukupna sredstva koja jedinice lokalne samouprave opredeljuju za finansiranje lokalnih informativnih javnih preduzeća, ukoliko je jedinica lokalne samouprave osnivač istih. I, proviriše tijanići!

-To što se iz budžeta izdvaja za RTV – kaže Veličković – to je samo za plate i doprinose zaposlenih, a ostalo sami zarađujemo. Tačka 1. Preporuke jasno precizira obaveze lokalne samouprave prema medijima čiji je osnivač. Ukupna sredstva za finansiranje RTV utvrđuju se na osnovu godišnjeg plana rada i finansijaskog plana, koji usvajaju UO RTV i Skupština Grada Vranja.

Druga tačka Preporuke već ne odgovara budžetlijama (u vranjskom slučaju budžetliji, jer osim RTV nema drugoga) – „da ukupna sredstva opredeljena za namenu, polazeći od interesa javnosti za informisanje od lokalnog značaja, utvrde na način koji će obezbediti najmanje održavanje nivoa izdvajanja za predmetnu namenu na dosadašnjem nivou, bez obzira na karakter vlasničke strukture“.

Ali, treća tačka im je najbolnija – „da deo sredstava raspodeljuju, u transparentnom postupku, na javnim konkursima za sufinansiranje projekata kojima se obezbeđuje informisanje, odnosno medijski sadržaji od lokalnog značaja na srpskom jeziku i jeziku nacinalnih manjina koji se koriste na teritoriji jedinice lokalne samouprave“.

Preporuka očigledno služi kao „sajlenser“, svojevrsni prigušivač rafalnoj paljbi vlasti na medijsku strategiju, ali tijanići to smatraju nedovoljnim. Dajte artiljerijsku podršku, i avijaciju! Šaljite konjicu!

-Što se tiče projektnog finansiranja – kaže Veličković – apsolutno podržavam takav stav. Ali, pod uslovom da on ne bude kao do sada, predodređen za unapred odabrane „podobne“ medije, odnosno projekte. Neshvatljivo je da su pojedini projekti RTV za konkurse koje raspisuje nevladin sektor ili resorno ministarstvo „nekvalitetni“, a da ni jednom rečju nismo dobili obrazloženje za to.

Ne beše li ovo, što narod kaže, preko hleba i pogaču? Za 52 zaposlena, sa par sati sopstvene produkcije, sa obezbeđenim poslovnim prostorom u centru grada, sa plaćenom režijom, 56 miliona dinara godišnje? Pa svaki zaposleni u RTV je milioner, mada Veličković naglašava da su plate u RTV najniže u javnom sektoru!

Vlast je vlast, pa član Gradskog veća za kulturu i informisanje Zoran Najdić na ovu temu odgovara sterilno; šta ćeš, idu izbori, da vidimo šta će biti:

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)