Život u soliteru ima bezbroj čari: glasni razgovori i trčanje u klompama po stepeništu u svako doba dana i noći, dovikivanje sa sprata na sprat, lupanje ulaznim vratima, zvonjenje na bilo čiji interfon, ispuštanje mirisa zaprški i zagorelih jela direktno u hodnik koji nema prozore ni ventilaciju, igranje fudbala u stanu, bacanje đubreta kroz prozor, puštanje ničijih pasa i mačaka da se šetkaju po hodnicima, klime koje kaplju po prostrtom vešu, pušenje na stepeništu i u liftu, ostavljanje otvorenih kesa sa đubretom ispred vrata, bušilica u ponoć, pljuvanje na zvono… Ovom standardnom spisku dobrosusedskih zezancija od pre neki dan mogu da dodam i brčkanje dece u gumenom bazenu na terasi, što samo po sebi, uz svu ciku koja valjda treba da označava radost, ne predstavlja ništa loše sve do trenutka dok tata, „domaćin“ i vaspitač, ne odluči da je bilo dosta kupanja i krene da prazni bazen preko ograde terase! Onako letnje go i bos, opremljen „za po kuću“, kreće čovek da prazni nekih 400 litara vode ne obazirući se na stanare koji žive na nižim spratovima, decu koja se igraju u dvorištu, ni na ljude koji sede u bašti kafića ispod njegove terase. Kada mu je dosadilo da to radi šerpom, on podiže bazen preko ograde i prosipa onih nekoliko desetina litara koji su preostali.
Ako bih sada napisala u kom soliteru i na kom spratu ovaj stanuje, odmah bi se prepoznao i tužio me za duševnu bol, povredu ugleda i časti, pa ću samo reći da je kreten.
Pratite InfoVranjske.rs i na Facebook stranici portala.