Zakon po Verici

Eko Taxi Vranje

Vraćeni roditeljima, Haos u kuhinji, Pivo na podu

Centar za socijalni rad oduzeo decu bez sprovedenog postupka i sudske odluke, a potom nije sproveo privremenu meru suda da mališane „odmah vrati“ roditeljima – Deca se, ipak, vratila u porodični dom nakon deset dana u hraniteljskoj porodici – Ministarstvo za socijalnu politiku, uprkos odluci suda, posle nadzora konstatovalo da je CSR kao organ starateljstva postupao po zakonu



 

Vraćeni roditeljima

Haos u kuhinjiDvadesetog juna ove godine Centar za socijalni rad (CSR) u Vranju oduzeo je troje maloletne dece porodici M. iz jednog sela na području Poljanice u odsustvu roditelja, zbog čega je sud direktorku ove ustanove kaznio sa 50.000 dinara, a CSR sa 200.000. Istovremeno, gradski većnik za socijalna pitanja, Branimir Stojančić, optužuje pojedine humanitarne organizacije za pranje para (vidi okvir) dok otac i majka, J.M. i N.M, kao i sudski organi, smatraju da su deca oduzeta nezakonito jer nije bilo postupka, ni sudske odluke koja bi pratila ovakav potez Centra. Kao i da su takvim odvajanjem na deset dana, koliko su provela u privremenom smeštaju u hraniteljskoj porodici u Vranju (pre nego što su 1. jula vraćena roditeljima), deca pretrpela nepotreban strah i patnju.

Međutim, iz CSR su, kada je cela priča dospela do suda, tvrdili da je njihov potez potpuno opravdan, utemeljen na zakonskim normama i objektivnoj situaciji zatečenoj u domu Milenkovićevih (vidi okvir), a pre svega na činjenici da su „roditelji potpuno zanemarili decu“. Branimir STOJANČIĆ, daje za pravo Centru jer mu je „slučaj poznat od početka“.

Pivo na podu– Deca od dvanaest, osam i godinu i po dana zatečena su gola, bosa, prljava i, što je najvažnije, sama, bez roditeljskog nadzora. I to tri meseca nakon što se ljudi iz CSR prvi put bili tamo i nakon što su permanentno u međuvremenu ukazivali roditeljima da promene odnos prema deci. Procena je 20. juna bila da su mališani životno ugroženi, jer se u neposrednoj blizini njihove kuće nalaze ribnjak. Šta da je neko dete upalo u vodu i udavilo se. Ko bi onda bio odgovoran? Ovde je reč o klasičnom zanemarivanju dece – tvrdi Stojančić i naglašava da je i sam porodicu M. posećivao na licu mesta. 

ZANEMARIVANjE ILI SIROMAŠTVO

Roditelji, s druge strane, smatraju da nisu zanemarili decu, a da je stanje u njihovoj porodici, takvo kakvo jeste, posledica siromaštva. Zato su protiv CSR, tri dana nakon oduzimanja dece, podneli tužbu tražeći da im se mališani vrate. U tužbi Osnovnom sudu objasnili su da u bračnoj zajednici žive od 1993. godine, da su u međuvremenu ostali bez posla u Jumku, odnosno Novogradnji, i da su tokom braka izrodili dve ćerke i sina. Ali da ih, i pored siromaštva, nisu zanemarili.

MAJKA N.M.
BRINEMO O DECI

Majka N.M. kaže da su deca na dan povratka u porodicu 1. jula „bila uplašena zbog vremena provedenog bez roditelja“.
– Ljudi iz CSR nam nijednom za tih deset dana nisu dali da vidimo decu. Uključili su se u slučaj tek nakon priloga na RTS u martu kada se „Životna pomoć“ odlučila da nam pomogne. Socijalnu pomoć nismo primali od grada, a tražili smo je.
N.M. negira da su ona i suprug zanemarili decu.

Pravni zastupnik porodice M, advokat Mladen VASIĆ, u tužbi navodi kako je CSR oduzeo maloletnu decu roditeljima, a da pritom nije, što izričito nalaže Porodični zakon, pokrenuo bilo kakav postupak za oduzimanje dece, kao ni postupak za lišenje roditeljskog prava.

– Samim tim deca su odvedena bez ikakve sudske odluke, a član 60 Porodičnog zakona nalaže da se deca mogu oduzeti roditeljima jedino i isključivo na osnovu odluke suda- kaže Vasić.

I, zaista, veće Osnovnog suda kojim je predsedavala sudija Milica Mihajlović, uvažilo je tužbu koju je u ime roditelja podneo Vasić i 23. juna ove godine donelo rešenje kojim usvaja predloženu privremenu meru roditelja a CSR je naloženo da „odmah vrati maloletnu decu“.

Sud je u obrazloženju ovakve odluke naveo da, kako roditelji nisu pravosnažnom presudom suda lišeni roditeljskog prava, niti je takav postupak pokrenut pred sudom, „ne postoji pravni osnov za oduzimanje maloletne dece“, posebno ukazujući da su iz dvorišta porodične kuće odvedena „bez znanja i odobrenja roditelja“.

– Ne možemo govoriti o nezakonitosti – tvrdi većnik Stojančić – već samo o tome da CSR nije na vreme poveo postupak za uskraćivanje prava na roditeljstvo. CSR je, zapravo, primenio meru tzv. „neodložne intervencije“ u trenutku kada su na licu mesta zatečena životno ugrožena deca. To je po zakonu.

DAN KADA SU ODUZETA DECA
Roditelji tvrde da su 20. juna, kada su ljudi iz CSR odveli njihovu decu, oni oko 9 ujutro krenuli iz sela za Vranje da bi majka obavila lekarsku kontrolu u Zdravstvenom centru jer, kako stoji u tužbi protiv CSR, boluje od raka bešike. Decu su, tvrde, ostavili na čuvanje dedi. On je navodno u blizini kuće obavljao baštenske radove u momentu kada su službenici CSR došli vozilom i odveli decu.
– Sam je deda izjavio da se, kada je video da dece nema, uplašio da su upala u ribnjak, naglašavajući da je potom vilom za seno proveravao po dnu ribnjaka da se deca nisu udavila. To dodatno opravdava postupak CSR – kaže većnik Stojančić.
Iz CSR su ovako sudu predočili postupak stručnog tima na licu mesta:
– Svo troje dece bilo je bez nadzora roditelja ili bilo koje odrasle osobe. Deca su bila u obližnjem voćnjaku, pri čemu je najmlađe dete bilo potpuno nago iako je bilo prohladno vreme i duvao je vetar. U dvorištu je bila razbacana prljava dečja garderoba, prazne staklene i plastične flaše piva i sokova, a pored kuće se na sve strane nalazio izmet. Sva deca bila su vidno higijenski zapuštena, prljavih ruku, noktiju, stopala, sa prljavom garderobm na njima. Sva su imala vaške.

Stojančić dodaje da sudija koja je donela rešenje ni u jednom trenutku nije konsultovala stručni tim CSR oko razloga izmeštanja.

– Mi nismo bili prisutni u tom sudskom postupku. Odluke su donete bez konsultovanja CSR, što je nečuveno – kaže gradski ministar za socijalnu politiku.

ZAKON NA STRANI RODITELjA

CSR je sudsko rešenje o naloženoj privremenoj meri primio 24. juna i na njega odmah uložio žalbu. Ali, kako žalba ne odlaže izvršenje rešenja, deca su shodno zakonu morala biti vraćena. Na to je Osnovni sud u odgovoru na žalbu CSR upozorio advokat Vasić. Uvažavajući njegove navode, Osnovni sud 29. juna, opet sa Milicom Mihajlović kao predsedavajućim veća sudija, donosi novo rešenje u kome piše:

– Utvrđuje se da tuženi CSR u Vranju nije postupio po nalogu suda da odmah vrati maloletnu decu roditeljima. Tuženom CSR ostavlja se novi rok od dvadeset četiri sata da decu vrati – konstatovao je sud.

Usledile su i sankcije. Direktoru CSR Verici Mihajlović izrečena je novčana kazna u iznosu od 50.000, a CSR kao pravnom licu kazna od 200.000 dinara.

Sudsko veće u obrazloženju rešenja navodi i da je tog 29. juna pokušano sprovođenje privremene mere izvršenjem, ali da je direktorka CSR Verica Mihajlović-Nikolić bila izričita da ta ustanova „ne želi da je sprovede iz zdravstvenih razloga maloletne dece“, stoji u sudskom rešenju.

Tog istog dana CSR podnosi Osnovnom sudu tužbu za zaštitu prava deteta protiv roditelja. U  tužbi se objašnjava da se pred CSR u Vranju od marta ove godine vodi postupak porodično-pravne zaštite troje maloletne dece. Stručni tim centra, dodaje se u ovom dokumentu, 15. marta ove godine obišao je porodicu na licu mesta. Konstatovana je „higijenska zapuštenost dece i životnog prostora u kome žive“, te da je „organizacija života u porodici ugrožavajuća i vrlo nestimulativna za pravilan psihofizički razvoj mališana“, a okruženje „nebezbedno i predstavlja rizik za svo troje dece“.

Ljudi iz CSR razgovarali su sa prosvetnim radnicima u školama gde se dvoje dece školuje. Tamo su čuli prilče o tome kako deca imaju problem u savladavanju gradiva, da u školu dolaze bez užine, slušali priče o neurednosti, nehigijeni i mnogo izostanaka mališana sa nastave, naveli su u tužbi socijalni radnici.

(KOMPLETAN TEKST PROČITAJTE U ŠTAMPANOM IZDANjU)



  • Ostavi komentar