Sve je prepušteno slučaju

, ,

U situaciji kada zakonski nije regulisana bezbednost takmičara, organizatori putovanja i predstavnici klubova dovijaju se kako znaju i umeju

Roditelji karatiste Alekse Panića, koji je nedavno tragično stradao kada se prevrnula traktorska prikolica u kojoj se nalazio sa klupskim drugovima, pokrenuli su akciju namenjenu roditeljima u cilju povećanja bezbednosti dece.

„Poštovani roditelji, ovim putem obraćam se samo vama da obratite pažnju kome poveravate svoju decu, gde ta deca borave, da li imaju adekvatnu medicinsku negu i svaku drugu negu, da se ne bi ovako surovo probudili kao što smo se mi probudili kad je već prekasno. za nesreću smo nažalost čuli iz medija, celu noć smo tražili svoje mrtvo dete i golgota koju smo prošli moja supruga i ja ne može se rečima opisati. Ali, nama je posle svega veoma važno i to naglašavam – da nijedno dete i nijedan roditelj ne doživi nešto ovako strašno usled ljudskog nemara i neodgovornosti“, navodi u saopštenju Aleksandar Panić, otac Alekse Panića.

AMBIS KOD ALEKSINCA

Aleksini roditelji pokreću vebsajt u okviru akcije „Spasimo decu“ sa savetima šta treba znati pre nego što decu poverite sportskim klubovima.

Nadležni u vranjskim klubovima i sportskim organizacijama tvrde da je bezbednost dece i omladine zadovoljavajuća.

– Trenutno, sve takmičarske selekcije Dinama, od petlića do seniora, prevozi ATP „Kavim-Jedinstvo“ sa kojim je lokalna samouprava potpisala ugovor o sponzorstvu. Smatramo da je time bezbednost naših fudbalera podignuta na najviši mogući nivo – kaže Goran Nastić, generalni sekretar FK Dinamo.

Ranije su sportiste vozili uglavnom privatni prevoznici. Pre četiri godine, fudbaleri Dinama, prvotimci i stručni štab za malo su izbegli tragediju. Ko zna šta bi se desilo da se nije zaustavio na bankini viseći nad ambisom.

– Bilo je to kod Aleksinca, šofer je izgubio kontrolu nad autobusom i samo zahvaljujući sreći izbegli smo ono najgore. Prema saznanjima, otkazale su kočnice, dobili smo rešenje o tome ali niko od nas nije bio spreman niti voljan da pokreće sudski spor sa privatnikom – kaže jedan od putnika očevidaca.

Što se tiče mlađih selekcija u Dinamu, veliki problem su putovanja u udaljena mesta poput Negotina, Zaječara, Bora.

– Dinamo je uvek u nezavidnoj situaciji u odnosu na druge klubove jer je Vranje najudaljenije od ostalih fudbalskih centara. Nema nikakve svrhe igrati sa selekcijom petlića i pionira, recimo u Zeječaru. Polazimo na dan odigravanja utakmice, pa ako je toplo, a po pravilu ne radi klima, i autobus stenje po onim krivinama na Tresibabi, pa kad stignemo ne zna se ko je povraćao u autobusu i ko će tek da povraća. Tužna je slika gledati izmučenu decu kako se bleda u licu umivaju vodom, ne mogu da pojedu ni sendvič i istrčavaju na teren jer domaćin ne želi da čeka. Zimi, opet strah od snega, od neadekvatnog grejanja, pitamo se da li sport i fudbal doprinosi zdravlju ili bolesti dece – ističe jedan od trenera mlađih kategorija u klubu.

U ostalim klubovima, poput košarkaškog, odbojkaških (muških i ženskog), rukometnog prevoz je, tvrde u klubovima, u potpunosti bezbedan.

– Prevoz tih klubova vrši privatni prevoznik iz Džepa. Što se tiče mlađih kategorija, tu nema problema jer u rukometnom i košarkaškom klubu ne postoje – navodi Srđan Nikolić, košarkaški trener.

Ono što svi sagovornici potenciraju su (ne)bezbedan prevoz pojedinih mlađih selekcija po klubovima, a posebno početnika. Njih uglavnom prevoze roditelji sopstvenim kolima.

ČEKA SE PRAVILNIK
S obzirom na to da sportske aktivnosti nisu u dovoljnoj meri regulisane novim Zakonom o sportu, u planu je izrada posebnog Pravilnika, koji iniciraju roditelji Alekse Panića, a ministarka omladine i sporta Snežana Marković Samardžić najavila da će podržati ideju:
„To je Pravilnik o sportskim aktivnostima i delatnosti i tu ćemo zaista veliki akcenat dati, pored standarda koliki mora da bude prostor za decu, koliko trenera treba da bude na koliki broj dece itd, daćemo pooštrene uslove za bezbednost dece. To je jedan od najvažnijih prioriteta“, izjavila je Samardžić Marković.
Najveći problem, kako i sami priznaju u Ministarstvu, jesu sportska udruženja i treneri koji nemaju licence, a koje roditelji mogu prijaviti nadležnoj Inspekciji.
Ono na čemu će se potencirati to je da sportska udruženja i klubovi moraju biti organizovani preko saveza ili društva, da moraju da imaju skupštinu i organe kluba: predsednika, UO i NO koji bi činili ljudi od autoriteta iz sporta i društva. Pooštreni uslovi biće za trenere od kojih će se tražiti ne samo sportsko znanje već i moralne i etičke osobine potrebne za rad sa mladima. Ako tako nešto zaživi u Srbiji, a nažalost pokreće se kad se desi nesreća, u Vranju retko da bi ko od trenera mogao da radi po klubovima, zbog raznih nedostataka. A, najvažnije od svega gotovo svi klubovi ne bi mogli da se takmiče jer imaju uprave samo na papiru.
Po novom Pravilniku, bez predstavnika ekipe na put se neće moći, a sva vozila, bilo ATP „Havim-Jedinstvo“ ili privatni automobili morali bi da da predstavniku ekipe pred polazak pokažu dokumentaciju o ispravnosti vozila ili važeće rešenje o izršenom detaljnom tehničkom pregledu, kao i lekarsko uverenje važeće u poslednjih šest meseci.

– Koliko su kola bezbedna to ne znamo, za klubove je bitno da decu okupe i održe im interesovanje tako što će im organizotati po koju utakmicu van Vranja, uglavnom u okrugu. Znam slučajeve kod mlađih košarkaških timova kada je u jednim kolima prevoženo po šestoro, sedmoro dece – kaže Nikolić.

PRIKOLICA NA „FIĆI“

Još drastičniji primer koji može da posluži kao opomena je priča jednog očevica koji je prisustvovao događaju kada za malo, kako ističe, nije dobio infrakt.

– Radi se o jednoj sportskoj školi koja je organizovala utakmicu u Bujanovcu za decu starosne dobi od 12 do 14 godina. Prevoz je bio kolima, ali pošto je bilo više dece nego auta potovarili su ih kao džakove, ili bolje rečeno sardine. U fići ih je bilo osmoro. Kod Neradovca, iz suprotnog pravca je dolazio automobil sa prikolicom u punoj brzini. Na tom mestu mu se otkačila prikolica i počela de se vija u vazduhu, potom udarila u brdo i šipkom zakačila šoferšajbnu fiće. Šofer „fiće“ je vozio polako i kad je video kako leti prikolica, skoro ukočio. Velika sreća po sve, jer su samo dva dečaka dobila posekotone po licu od razbijenog stakla. Svi smo bili u šoku. Šofer se tresao od straha, deca bila izbezumljena. Nastavili smo i igrali utakmicu u Bujanovcu. Uvek kad se podsetim tog dođađaja krv mi se sledi u žilama – kaže naš sagovornik, koji je bio u autu iza fiće i sve to posmatrao.

Traktor, kao prevozno sredstvo, koristi se u Pčinjskoj okružnoj ligi, ako se igra u nekom selu i mestu u blizini.

– Tada se ide sporedenim putevima, a kad organizujemo i utakmice dece sve potrpamo đuture. Vozimo polako i u odlasku nema pijanih. U povratku, oni koji zasednu u prodavnicu na pivo, sami se vraćaju kako znaju i umeju – kaže naš sagovornik iz jednog seoskog kluba u okrugu. 

Ono što, takođe, svi ističu bez rezervi je da treneri u vranjskim klubovima imaju potrtebne licence.

– Tačno je da svi imaju licence, ali malo njih ima one „prave“ i retko ko od njih odlazi na seminare, edukaciju svake vrste, pa i o bezbednosti sportista i dece. Mnogo je njih dobilo licence za pare i Ministarstvo za sport treba da sprovede korenite reforme i jednom zauvek uspostavi kriterijume za sticanje potrebnih trenerskih diploma – kaže naš sagovrnik iz Dinama.